Treći osnovne, predmet: priroda i društvo, lekcija 26. Ne jedi govna ljudima za koje si primetio da im smrdi sopstveno govno dok ga jedeš. Ali tog dana su mnogi zapalili sa časa, jurili su mahnito za loptom u školskom ili krišom stavljale kevin karmin u veceu. Nisu naučili lekciju. Tako neupućeni u bitno pravilo sociabilnog bivstvovanja budu često u situaciji da ga krše što za posledicu gotovo uvek ima da im neko slatko zgovna kurac u usta. I uvek se na to uvrede. Njih vređa to što im neko sere dok oni jedu govna i nikada ne nauče. Postanu drkoši, deda drnde i oštrokonđe. To su ljudi koji sole pamet, koji veruju da je njihovo iskustvo jedino istinsko iskustvo i da su svi ostali odrasli pod staklenim zvonom, te im se imaju jesti govna jer to tako treba.
- Matori ne znam gde ćemo se parkirati, velika je gužva. - Sad ako bude crveno na semaforu stani. - Zaista? ZAISTA? ZAISTA!?! Ali, ZAISTA!?
Za razliku od autokefalnosti, koja označava samostalnost i nezavisnost neke crkve od drugih crkava, autofekalnost je sposobnost neke crkve da se posere po svemu onome što propoveda i za šta se zalaže.
- Onufrije, hoćemo li da pravimo neko zezanje večeras? - Može, Ignjacije, baš sam juče uzeo neku kintu, jes da je samo sto evra, ali sahrana po sahrana, hehe, sačuvaj me Bože. - Hoćeš neko meso da privedemo? - Bog ti pomogo, pa nije post, naravno da hoću. - Muško, žensko? - Ovaj put ... neka bude muško... Mlado, ako me razumeš... - Važi. Nalazimo se oko osmice, samo da uzmem audija sa servisa, i krećemo! - Voistinu krećemo!
Neverovatno je kako neki ljudi znaju da se transformišu po potrebi. Svako od nas zna nekog perverznog bolesnika koji čim namiriše estrogen momentalno doživljava neverovatnu promenu. Od najgoreg šabana postaje slatkorečivi svilenko. Od Ajs Nigrutina do Sergeja Ćetkovića u sekundi. A ako ste neoprezni, napraviće od vas šabana pre nego što shvatite šta se dešava.
Šaban: "Đe ste drkadžije, šta činite? Džepni bilijar, a? Boli vas kurac u dupetu, hehe... hhhrrkk!!(šlajmara ko glava kupusa izleće na zemlju). Što sam video pičku malopre, krv ti jebem...sisetine desetka! Digao mi se kurac, umalo se nisam ugušio, hehe...ima l' neke pičetine kod vas, a?" Ja i ortak: "Ma evo čekamo Đoleta, nema ništa..." - Slučajno nailazi naša koleginica. Upoznajemo ih. Šaban: "Oh, pa niste mi rekli da poznajete ovako lepu devojku. Neću vam to oprostiti, hehe. Privilegija je upoznati vas, gospođice." Ona: "Pa hvala...šta vi radite?" Ja: "Ma evo čekamo onog mentola Đoleta...ne znam gde je dosad. Ne znamo gde nam je Đoka, da prostiš:))" Šaban: "Što si bezobrazan, Vukiću...pa devojka je tu, kontroliši se malo. :okreće se njoj: Vidiš ti s kim se ja družim, samo me blamiraju. Nego, i ti si krenula dole? I ja idem, ajde da se sklonimo od ovih šabana pre nego što opet izvale nešto!"
višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.
atina, 467. pre n.e. dom porodice Burusis
Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...
Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem.. . . Zenon: Des Stavro ša ima? Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima... Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a? Stavros: Recimo... Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš? Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...) . . Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana? Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo.. Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš? Stavros: Pa ono, umem.. Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi? Stavros: Jašta da zviždi. Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva! Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..) . . Pitagora: E Stale jes to ti? Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru.. Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,... Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora.. Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz? Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako? Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....
Ispunjava se kosmička pravda. U dečjim sobama spavaju sve do podneva čudni dečaci-biljke, sinovi uticajnih i moćnih ljudi, koji su celog života stajali s obe noge čvrsto na zemlji. Klinci beže u san. Ta odsutna, bledolika lica paperjastih brada i dugih kosica, s izgledom ranih hrišćanskih mučenika, preziru konformizam svojih očeva. Hoće da budu umetnici! Gradeći drugima srećnu budućnost, očevi su zbog prevelike zauzetosti, izgleda, zaboravili na budućnost sopstvene dece. Poput mesečara, oni prolaze kroz salone u kojima sede gosti: bosi i zaneti a da nikome ne kažu ni dobar dan. Oni su iznad toga. Mada su im plakari puni skupe odeće, odevaju se u namerno odrpani i zakrpljeni džins. Preziru sve, pre no što su išta sami napravili. Ne pada im na pamet da odu na selo i sahrane rođenu babu. Čitaju Tibetansku knjigu mrtvih. Bliži su im davni tibetanski mrtvaci od rođene babe.
U srpskom društvu dominantna frakcija humora (oko 70% ) na vukajliji drži nekih 20% i opstaje jer jeste ovo sajt za duhovite i kreativne al' nismo mi tamo neki LDP mora da ima i masti. Teme ovog humora su veoma postojane i nepromenljive.Recept za uspeh je veoma jednostavan,tašta je zla kučka,urnebesno je smešno primetiti da srednjoškolke i studentikinje imaju pičku i sise a eminentni predstavnik ovog humora se postaje insistiranjem na činjenicama da u kući ima sudja koje žena pere i da je koitus sa sestrom vaše žene moguć u nekom trenutku života.
-E striko Mile,šta je to svastika? -Heehee,svastika je najbliži rod heehehee,al' pazi nema nikakve veze sa tvojim pitanjem bratanče mali ali samo da ti kažem i da kad ja gledam Lacio-Katanija kažem ovoj mojoj :Daj neko vopi ee hehehehe a i ova mala komšijina što ima pičić ehehehe...
Osoba rodjena u znaku amebe, a u podznaku paprat. Nit' smrdi nit' miriše. Nema svoje mišljenje i uvek joj je sve svejedno. Nikako joj ne pričati stvari teže od crtanog filma, i ne d'o bog pitati za neki savet. Odgovor će uvek biti: Šta da ti kažem?
Idi bre živi u botaničkoj bašti i tamo se razmnožavaj. Molim lepo, fala lepo.
Stvarno rođenje ljudskog bića. Život pre shvatanja posedovanja kurca i pičke se može opisati nekom monotonom linearnom funkcijom: balavljenje kevine sise- fekalizacija pelena-prve reči-prvi koraci-guranje kocke u krug-gomila razjebanih igračaka...Sve u svemu, žešća smaračina. Već prvi kontakti gornjih ekstremiteta sa onim što će mnogo godina kasnije postati močuga i futrola za istu, razbija linearnost gorepomenute funkcije i eksponencijalno uvodi mladunče homo sapiens-a u čari pravog života.
Rođendanska žurka kod nekog žutokljunca. Matorci sede za astalom, jedu krmetinu i seru o politici. Deca jurcaju po sobi k'o muve bez glavića, gađaju se tortom i slinama, grokću, ciče, cvile, urlaju, pevaju kretenske pesme o Deda mrazu...
Mustafa (slavljenik): E, ajde da se igramo autića. Vjerica Radeta: Neeeećemo, igraćemo se Barbikama. Ja ću da češljam i oblačim ovu zadriglu, baš deluje radikalno, tak'a ću i ja da budem kad odrastem, grok grok. Kenenisa Bekele: Aj trčimo napolju. Baštjan Švajnštajger: Ajmo fuce, ja ću budem Nemačka, a vi Izrael. Ako izgubite, ima celo veče da mi zighajlujete. Krešimir: Aj 'vatamo Šećerezadu. Sva deca: Da radimo Šećerezadi šta? Krešimir: U jebem vas needukovane, da je 'vatamo za dupe i pičku, eto šta. Je l' bre, je l drkate vi? Sva deca: ??? Krešimir: Džizs, je l bar draškate? Sva deca: ??? Krešimir: :facepalm: (u sebi) Od sad idem na rođendane samo kod trećaka, ovi iz moje generacije su zaostali kao rep za krmetom. (naglas) Ništa, idem ja malo u kupatilo sa Šećerezadom da peremo zube, a vi navalite na lutke i autiće.
