Имати сусрет са неком особом или предметом, било нам то пријатно или не.

Za razliku od "običnog" crva koji u jabuci pravi "običnu" rupu, crv sumnje buši ontološki i sociološki fundament "jabuke kao takve".

Родитељски сленг за бебу.

Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...

Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.

Znak da se toliko dobro razumiješ sa bračnim partnerom, sa svojom ljepšom polovinom, da je nepotrebno bilo kakvo dalje komplikovanje konverzacije.

Zaključak, koji uglavnom donose babe, kad neko po nečemu odstupa.

Kultne patike. One predstavljaju bunt, razlicitost, individualizam. Za samo 6999 dinara možete da budete jedinstveni, originalni i posve različiti od bezlične gomile onih drugih, običnih smrtnika, koji nemaju Converse starke i nisu tako neponovljivo kul. I to nije sve! Posle samo dve nedelje, postaćete ponosni vlasnici vazdušnog đona, i to bez ikakve doplate. Naravno, da biste bili dovoljno originalni, vaše starke moraju biti original Converse. One pijačarske ne dolaze u obzir. Kupujući original starke, vi kupujete i više od običnih patika. Kupujete stav! Izražavate bunt protiv nemorala i mulja kojim smo zatrpani sa svih strana. Po prvom obuvanju po difoltu vam biva ugrađen bunt protiv sistema. Ne treba da vas iznenadi ukoliko odjednom počnete da brinete o pravima životinja, da propagirate mir u svetu, da se bunite protiv američkog potrošačkog društva u cilju stvaranja novog društva zasnovanog na miru i ljubavi. Takođe,ukoliko se desi da kreativnost počne da vam isijava iz bulje, ili da vam kosa naprasno pocrveni, ne brinite, to je samo znak da je sve u redu. Počele su da deluju, i vi ste sve više originalni.

Мерило (не)квалитета гибанице, бурека и сличних гурманлука из породице пита.

Srpski patent. Univerzalan izgovor birokratije kad im se nešto ne radi, kad nešto zaseru ili kada nešto ne umeju.

Lični sertifikat naratora.

Trenutak kada prvi put pogledaš u oči svog novorođenog potomka, a on iskrivi usta u nešto što izgleda kao osmeh. Od tog trenutka si kupljen za sva sranja koja će ti napraviti u životu.

Емотивно изражавање речима или песницама. Тешко се подноси и једно и друго.

Preći sa majčine domaće supe na ženinu iz kesice.

Neko s kim ćutiš. Tiho, strašno tiho. Dovoljno tiho da može da oslušne. I čuje.

Radi, ne pitam šta košta.

Завршила се још једна радна недеља. Отишао си као и толико пута до сада са другом у кафану на по једну.

Халапљиво наврћеш прву ракију. Ипак је радна недеља готова, ваља се дезинфиковати. Мало ти се проспе и по бради. Док спушташ чашицу и бришеш своју браду, видиш једну малу капљицу ракије како, попут сузе, клизи низ спољну ивицу чашице. Не знајући због чега, загледаш се у ту сузу.

Наврну и прва сећања, ко зна одакле и због чега. Сетиш се слике са букваром и бојицама, док си још маштао да постанеш пилот, другара из основне са којима си одавно изгубио контакт, прве дечије журке на којој си мешао црни и жути сок, све до пријемног испита. Онда средња школа - прво право заљубљивање, батине, прво тешко алкохолисање, експериментисање са разним стварима, први пријатељи за цео живот.

Факултет је био најлепши период твог живота. Студентске журке, зезања, спавање по ко зна чијим кућама, и први укус слободе. Чини ти се да није било мемљивог подрума или ћумеза у ком ниси становао. После извесног времена, када купујеш ствари, више не гледаш шта је најлепше, него шта ћеш лакше пренети даље у свом номадском животу. Осетио си по први пут и шта значи бити гладан. И шта значи радити, када ти је кичма пукла преко студентске задруге, али си имао првих пар зарађених црвендаћа у животу. Сазнање колико се тешко долази до пара те је и натерало да се забарикадираш, оставиш све по страни и завршиш факултет.

Сетио си се и ЊЕ. Ко зна због чега и одакле се сад она појавила. Као дух из прошлости, који ти више апсолутно ништа не значи, чак и не можеш да верујеш да си са ЊОМ икада и био. Али ти је из неког разлога драго сећање на ЊУ. И колико год да их је прошло између ЊЕ и ове садашње, ТВОЈЕ, опет ти је некако драга и помисао на ЊУ, и поред свих непроспаваних ноћи, мука, шетњи по забитим уличицама само да се издуваш, сумњи, страхова, туге... Схваташ да те је и то очврсло, и да си захваљујући и ЊОЈ постао човек. Човек који зна шта хоће, који зна и да пати, да гута, држи у себи, да буде стрпљив, али и да узме оно што жели.

И дође ти тешко кад се сетиш оног малог и неисквареног клинца који се сликао са букваром и који је маштао да постане пилот. Да је знао шта га све чека и какав ће успут да постане, да ли би веровао? И да ли би данас уместо тог клинца плакала ракија кад му дође тешко, или би тај клинац ипак смогао снаге и заплакао да је данас ту, само да је знао шта га све чека и чега све да се сачува успут?

Jednostavan čin seksualne inicijative u kom je ne pitaš da li hoće ili praviš neku situaciju da do toga dođe, nego je samo onako jednostavno, najnormalnije, pomalo grubo, ali ne kasapski, privoliš na to.

Treba vežbe, treba znanja, ali u principu to je ta zaostavština iz prošlosti duboko ukorenjena u njihovom mozgu, samo što u današnje vreme ne možeš da je lupiš toljagom po glavi ili da je siluješ jer si zauzeo tu teritoriju. Ostalo je ono da si ti ipak muškarac, osvajač i ako tako nastupiš, bez pametovanja i palamuđenja i samo je uzmeš, šanse su devedesetpet posto da ćeš jebati.

Ne mešati sa silovanjem. Ako kaže ne, znači da vežbaš još malo.

Plastična žuta drška i metalni reckavi deo. Ima ga svaka kuća. Služi za sve i svašta - mazanje, sečenje hleba, mesa, gajtana, odvrtanje šrafova, otvaranje ambalaže.

Iako je verovatno kupljen u setu od 6 komada, u kući uvek postoji samo jedan i čuva se kao oči u glavi.

Koliko puta ti se desilo da kada čuješ ovaj zvuk u gradskom prevozu, počinješ da se hvataš za telefon u nadi da tvoj telefon zvoni? Koliko si puta dobio lakat od nekog oko sebe zato što taj isti misli da je njegov telefon zazvonio? Kada bi podigao pogled video bi da svaki drugi trenutni stanovnik busa poteže za džepom sa istim razlogom kao i ti. Svi imaju istu melodiju. Istu. Svi. Isti.

Bojiš li se da promeniš melodiju kako te ne bi drugi osuđivali? Bojiš li se da promeniš mišljenje, jer nije opšte? Jer ne misle svi tako?

Naravno, lepo je u sredini jer je toplo. U gužvi ljudi. Međutim svako mišljenje je bolje nego nikakvo. Ili nametnuto. Ili ćeš do Sunca ili do pakla. Tamo je toplo takođe. Čak i toplije.

Ipak, kad bolje razmislim, možda je bolje da tamo ostaneš. Jer, što više ljudi ima u sredini, toliko je lakše se odvojiti. I biti primećen. Bolje po mene. Ali i po one koji nameću mišljenje sredine. Što više ljudi stoji na dasci njegovih mišljenja, to je taj stabilniji iznad provalije. Jer živi od tebe. Od mediokriteta koji stoji u mestu.

Sve je na tebi.

Rakija koja jebe kevu.