Afronzina
Ne, ona nije devojka iz Afrike i ona nema kovrdžavu frizuru. Ona je uštogljena lepo odgajana kučka, obično kćerka velikih bogatuna, tata joj je general u najmanju ruku sin bivšeg gradonačelnika, a majka pokondirena seljančica udata za njega. Ona čistog belog tena, njena pička miriše na ranu jutarnju rosu, ona je centar svijeta u svom univerzumu. Bira društvo, mesta , sve, Upakovana je u najljepše celofane koji privlače bolesti(jer obično ti bogatuni boluju od najtežih paraliza, šta li vjerovatno se ogriješili nešto od boga). U najmanju ruku ima brata narkomana, i ostaće neudata cijelog života. Naziv joj potiče iz bolno dobrog filma , gde Šurdin drug ide za Njemačku a tamo ima tu uštogljenu kurvu koja se baš tako nekako zove.
- Brate, vidiš kako se ona mala Bojana prima na tebe, uleti joj klizeći i obezbijedi se za čitav život. Njen ćale je teški buržuj, ima da te Bog vidi.
- Gleda mene Bog i ovako, nebih dao dan svog života za sva njena blaga. Vidiš da sigurno ima jeftiku od neuhranjenosti, zamisli je u četrdesetim, prava Afronzina.
Kiselo grožđe
Mehanizam kojim sebe možeš da ubediš da ti nešto što želiš u stvari i nije potrebno uglavnom iz razloga što i ne možeš da ga imaš. Savršena zabluda koju podmeće mozak nakon koje se mogu pomiriti želje i stvarnost. Čovek će i dalje biti praznih šaka, ali to nije ni bitno. Cilj je zajebati stvarnost i samog sebe i doći do onog svetlog i katarzičnog: „Da, nisam i nemam, a i koji će mi kurac!“ Jeb’lo te grožđe!
Korisna stvar.
E slušaj, razmišljala sam onako nešto uopšte i shvatila. Ja možda i nisam uspešna, ono, uspešna po merilima... Ma ko uopšte i određuje ta merila? Dobro, to je drugo. Znači, možda nisam uspešna, ali bar imam integritet. Pa da. Kad bolje pogledaš jesu li i te pare uspeh? Nisu. Evo ja na primer već mesec dana gledam onu crnu haljinu u onoj pozerajskoj radnji. Lepa je, a ja, ti znaš, cenim lepe stvari. Al’ je brate skupa! Nemam te pare. A i da imam i da na primer odem da je kupim-opet ne bih. Neću. Da dam toliki novac onoj izdepiliranoj pederčini ne bi li napravio još petnaest kuća u kojima će laditi dupe, dok mu te prnje šije maleni osmogodišnjak i z Bangladeša, koji posle deset sati rada ode svojoj trošnoj kući sa pola dolara u malenoj ruci i tužan kaže svojoj staroj majci: „Mama nisam gladan“, a jeste jebote. Ne ide. A šta kao neće me na kraju pojesti crvi ko i one bez haljine? Druga stvar, ja u ono verovatno i ne mogu da stanem. Za koga ga uopšte šiju? Za grisine? A gde su obline, pa pravo žensko, pa Rembrant pa Pramajka iz Lepenskog Vira. Gde? Ne, ne, ne potpadam pod uticaje. Biram da budem krupna i srećna. A i nekako sam više za ulaganje u duhovno, u obrazovanje, to je moj izbor. Dobro nije mi ni na tom planu baš sve sjajno, nije kao da sad imam sve desetke, ali jebeš ga, ko da i to nešto znači. Ja i ne studiram zbog aplauza. Pa evo ti pogledaj Kiša, čovek diplomirao sa prosekom osam i nešto, to znači da se našlo bar nekoliko gmazina koji su Kišu dali neke šlj ocene. Iz književnosti! Danilu? Alo bre! Sa druge strane pogledaj debelu Marijanu ima sve desetke i bere lovorike, ali džaba joj sve kad je debil. Pa reci je l’ bi pre bio Kiš ili debela Marijana? Ona bre devojka nema nikakav život, muškarca nije videla nikad... A gledaj Kiša. Dobro, 'ajde sad, možda nije adekvatno poređenje, a i ja uopšte i ne pišem, i doduše ni mene ne jebu nešto toliko, ali onako kad bolje pogledaš...
Možda sam ja poseban
Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...
Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...
Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...
Ženska glad
Intrigantno psihološko (psihopatsko?) stanje konstantne nedefinisanosti povodom sopstvenog osećaja gladi, pri čemu nasuprot uvaženom mišljenju da gladost i sitost određuje količina hrane u stomaku (šećera u krvi), osećaj "ženske gladi" definiše situacija, jelo i štagaznam, položaj zvezda i jupitera... Neki kurac nevezan za glad.
Primer 1: (Misli da je gladna a ustvari nije)
-Izvolite.
-Ja ću ovo sa piletinom, ako ima piletine u njemu i zelenu salatu.
-A gospođica?
-Meni dajte ovaj želevu-šatoobrijan u fungus sosu od zmajevih jaja. (najskuplje).
-Malu ili veliku porciju?
-Veliku.
-Jel si sigurna bre, znaš kolko je to... Po ceni bi reko da je bar kilo zmajevih jaja.
-Da da, baš sam gladna... Veliku porciju i pomfrit u umaku od nepalskog majoneza, kao i rusku salatu.
(večnost kasnije)
-Izvolte, bonapetit.
(Riba uzima mali zalogaj)
-Ja sam sita.
-Šta koj kurac, jedva da si probala to???
-Pa gle koliko je!
-A jel???
(epilog: ogroman račun i devojka frontalno napada frižider par sati kasnije, sama).
Primer 2: (Kaže da nije gladna)
-E, odo ja da kupim da jedem kod Mićka. Oćeš ti nešto?
-Mićko! Bljaaaak! Kako možeš da jedeš tamo? Neću, nisam gladna.
-Ok, no problem!
(20 min kasnije)
-Joj dok ovaj spremi ovo muda se otegnu... Drži kesu, dok se nisam upišao.
(1 min kasnije)
-E, super je ovaj prilog.
-Pa koj kurac, pokusala si mi sav umak! Kako da jedem ovo sad na suvo, ima ukus ko ubrus papir?
-Pa rekla sam ti da je bljak.
(epilog: porodično nasilje)
Primer 3: (singularitet - nedefinisano vreme, prostor i glad)
-Oćeš jedeš?
-Ne znam.
-Pa jel si gladna il nisi? Jel da kupujem tebi?
-Ne znam.
(epilog: ako kupiš, bacio si pare, neće da jede. ako ne kupiš, poješće ti pola)
Borivoje Šurdilović sindrom
Устанеш око 11. Одеш и скуваш кафу. Сам, дакако, јер су сви други укућани на послу.
Ти немаш посао, јер не можеш да радиш тек било шта, а за оно за шта јеси квалификован треба веза или паре. Кад немаш маторе који имају везе ко твој друг Станко. Кретени једни! Цео живот се нешто као бакћу, а један пишљиви посао не могу да ти среде, да радиш ко човек, да будеш свој.
Срчеш кафу и полако се будиш. Размишљаш да би стварно требало да седнеш већ једном да кренеш да учиш за тај испит. Ипак имаш 28 година, а остало ти је шест испита до краја факултета, треба и то дати, кад си већ ово до сада.
"Јесте, стварно би требало, и имам и воље да учим, али мени није добро!"
Наравно да није. Гледао си онај сајт са симптомима и дијагнозама, и, судећи по свему, имаш или лоше срце или ти је кондиција слаба. Могла би да буде и кондиција кад по цео дан седиш у кући, али шта ако је срце? Кад мало брже ходаш или кад мало дуже ходаш, почињеш да губиш дах и мораш да станеш, није се са тим зезати. Ипак не би требало да се напрежеш превише. Теби је најтеже.
Телефон звони, друг те зове. Нашао је сезонски посао. Каже да се рмбачи, али зато за пар дана можеш да зарадиш стотинак евра.
"Па јеси ти нормалан?! Знаш да ме кичма зеза бре! И ти ме зезаш са таквим стварима, ко да ја не бих волео сто евра да имам сад у џепу! Ајде здраво бре!"
Неразумни скот! Као да му ниси причао сто пута док сте пили пиво по парковима како, судећи по свему што си видео на Интернету, имаш кичму која је у процесу дегенеративних промена. А откад је Ђинђић наредио докторима да стегну здравствени фонд, теби неће да констатују да си болестан. Свуда иду паре, политичари имају по петсто хиљада плату, ал кад треба за некога ко је стварно болестан, онда нема, нек цркне.
Само када би могао да одеш из ове смрдљиве земље! Сви су корумпирани, нико се не брине о твојој добробити! А морао би неко нешто да уради, и да гледа тебе, ипак си ти грађанин ове земље. Дужни су да се брину о теби, зато су тамо где су. Стока једна!
Зове те мајка, пита да ли си сео да учиш. Издереш се на њу. Дабоме. Ко да не зна да ти није добро. Ко да јој ниси сто пута објашњавао који посао треба да ти нађе. Ко да ти волиш да седиш у кући по цео дан, да те они малтретирају по цео дан и ниподаштавају те. Ко да ти сад не би волео да имаш плату од једно четрдесет хиљада, па да ти је све потаман.
"Уххх, што немам неку шему да одем из ове смрдљиве земље, да нађем неки добар посао тамо где ће знати да ме цене!"
Палиш ТВ. НА РТС стота реприза серије "Врућ Ветар".
Епизода у којој Боривоје Шурдиловић, лењи хипохондор у раним тридесетим, кога од пензије издржавају баба и ујак, у потрази за бољим и нормалнијим послом, где ће да поштују и њега и његову личност и права, оде у Немачку где му се од послова нуди да шиша кучиће или да масира бабе. Или да јебе бабе.
Смејеш се по стоти пут, јер је серија одрађена феноменално, не схватајући суптилну иронију.
Brđanka
Naziv za čeljade koje živi na selu u kojem kad vide auto donose vode da ga napoje, a kada je najveći baja u selu, inače švercer, kupio prvi crno-bijeli TV, za njih je to bilo čudo neviđeno, pa ga nisu znali ugasiti, nego pokrivali ćebetom.
A ona, jedra, mlada, u dojkama ima kubikaže k'o u posavskih seljaka silaže za bikove. U školi uvijek sjedi u zadnjim redovima. Kada progovori, ispušta neartikulisane zvukove tako da zvuči k'o freza kad joj se da gasa uz omanje brdo.
Prava fergusonka.
Prsti su joj smeđe boje, jerbo je skoro brala orahe, a pete ispucale k'o norveški fjordovi. No, unatoč svemu tome, ona je i dalje porno ikona za mlađane seljake koji, dok okopaju k'ompir, zaostaju u retku i nadviruju joj se u guščurdu. Svojim jedrim guzovima, otvrdlim od sjedenja na sadilici za duvan i razvijenim bedrima od nošenja vode uz brdo, polupa bledunjave gradske momke olako k'o traktor Džon Dir kad u trećoj brzohodnoj uleti u mlad kukuruščić...
Izlazi u diskoteke u kojima momci nose crne Dolce & Bregana majice sa zmajem na leđima. Obično se udaje veoma rano, oko svoje 17-18. godine, jerbo kod njih postoji mit da ih kasnije neće niko ženiti.
Za gradske momke, brđanka predstavlja metu koju mogu osvojiti sa napucanom Džetom dvojkom u kojoj odzvanja Rade Lacković, ali takođe se i zgražavaju na pomisao da je žene. Jok, samo taslačenje, tarabljenje, jebačina.
Uz to, nikada ne izlaze sa ovakvim čeljadetom na otmjena mjesta zbog mogućnosti susretanja sa ortacima koji bi odmah primijetili roktanje kada se ona nasmije.
Za seljake pak, ona je neko s kim se može normalno popričati, fino izgleda, zna razvit' pitu i potrijebit' po kući. Kod nje prolazi džiberski ulazak, tipa: "Đes' maco, ko te prati kući?", dok u ustima miješaš čačkalicu i drpaš se u predjelu međunožja.
Njen repertoar riječi nije kurtoazan niti obogaćen šljaštećim dijapazonom anglosaksonso-romanskih izraza, ali kada nešto kaže, pogađa pravo u centar, direktno... Zato se gradski momci boje, a gradske djevojke joj zavide na jedrini dojke i rumenim obrazima, dok će prave preldžije i bećari, lole sa seoske pilane, znati cijeniti ovu amazonku, vrstu žene i seksualne boginje koja nažalost zamire pod naletom kletog hipsterluka i modnih trendova, skrojenih od žabarskih gejeva koji favorizuju izgled anoreksičnog dječaka, a ne jedre, zdrave i stabilne žene.
Spremajte šta nemate
Izreka koja se ranije mogla čuti u bolnicama, kada nekom pacijentu odu svi ventili a doktor sasvim sočno i slasno ispusti ovu rečenicu pred njegovim najbližjim rođacima naravno misleći pritom na sanduk i ukopne cipele.
Danas već ovaj izraz prevazilazi zdravstvene okvire, tako da rečenicu "spremajte šta nemate" možete čuti od ljigavih i u pocepanim patikama zasađenih kontrolora bus plusa.
Izbegavanje Svetog Petra
Српски мит о томе како треба променити позицију на кревету и ставити главу на место где иначе стоје ноге, кад неко дуго не може да заспи. Веровање настало на основу тога што је Пера у народу познат као душевадник.
Е сад, Србин не би био Србин, кад не би пробао неког да зајебе. Овде се стигло чак и до зајебавања светаца.
Наиме, ако дуго не можеш да заспиш, то је знак да је Свети Петар дошао да ти узме душу, а још ти није време да идеш на онај свет. Стога, треба да замениш спаваћу позу и обманеш Перу који ће да проба да ти извади душу из ногу, а од тога нема ништа.
:Баба у пола три ујутру долази да обиђе унука који покушава да заспи, а не може, јер је устао у пет поподне:
Б: Синко, шта ти је? Што си будан у ово глуво доба?
У: Ма ништа баба, не могу да заспим нешто.
Б: Ау, ништа то не ваља. Ај ти лепо мети главу овде где су ти ноге, а ја одо' да упалим кандило и свећу код иконе.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Мира: Шта ти је? Шта се обрћеш к'о прасе на ражњу целу ноћ? Ај спавај мало, мајке ти.
Бранко: Јао, нешто не могу да заспим. И срчка ме нешто притиска, плашим се да није Свети Петар дош'о. Ај да се окренемо на кревету или макар да заменимо места, хм? Хехе.
Мира: Баш ми чудно што ти срце трокира. Нема ни два сата како си са кумом довршио она четир' кила роштиља и шесту флашу белог вина. Видео Петар да си решио да себи узмеш живот, па решио да припомогне.
Požar je lokalizovan
Nadležne vatrogasne službe su dozvolile da požar može spržiti samo lokalna mesta koja ne ugrožavaju vladu.
Voditeljka RTS: Na svu sreću veliki požar je lokalizovan, te će zapaliti samo imanja i šume ljudi koji žive u tom mestu.
Čovek sa sela
Čovek koji se ponaša kao da nema ništa a ima sve, nasuprot čoveku iz grada koji se ponaša kao da ima sve a nema ništa.
Trula grana
Изузетно корумпиран државни гранични прелаз.
- Него, Мишке, треба пребацим неке џакове преко гране код браће Бугара, ако ме разумеш.
- Пф, Бугари? Димитровград, генерација '87, шта ти је! Немаш проблем, то ти је трула грана која се шири к'о делта.