Evolucija izlaska:

1. Korzo (1880-1959); šetalište na kom se išlo sa materom pod ruku, šmekale udavače, i u ekstremno drskim slučajevima istima se i prilazilo zarad upoznavanja. Prilika za distanciranu socijalizaciju, s' prvim mrakom svi idu kući, dalje se pišu pisma.

2. Žurka (1960-1999); na javnom mestu ili u privatnom prostoru, prilika kojom se plesom, razgovorom druženjem i zaljubljivanjem proslavljaju život i mladost. Socijalizacija u pravom smislu reči, oslobođena svih stega zahvaljujući seks-revoluciji '60-ih.

3. "Izlazak" (ca. 2000- ):
- Kukaš da ti tvoji daju pare, jer imaš 15 (ili 34, nebitno) godina i nemaš šta pametnije u životu da radiš (škola je samo moranje, hobiji nisu in)
- Iskukaš, pereš kosu i biraš kaiš do 22:00h
- Plačeš do 22:15h jer nisi pazario novu krpicu već nedelju dana (ako si žensko)
- Ideš ispred trafike na -20, jer moraš da se otkineš da bi se ponašao kako trend nalaže, a piće na mestu koje red propisuje košta koliko pola dnevnice tvojih roditelja, pa ćeš uzeti jedno iz obzira
- Stižeš (/donose te) u klub u 01:30h (jer si jako urban, gay je doći pre), na 280db piči muzika koja budi isključivo osećaje mržnje, usamljenosti i otuđenosti
- Počinješ da budeš jako nadrkan i opasan, đuskaš kao da je sve u tvom životu mafijaški zakomplikovano/podređeno svrabu u podnožju pupka; izvodiš ritualne plesove sa pripadnicima "ostalih polova", ako od seksa nema ništa, nikom ništa - nisi ni hteo (jasna stvar); ako pak za seks ima izgleda, vodiš, radiš, ali stavljaš akcenat na činjenicu da si to uradio iz čiste mržnje
- Ako si previše pijan da bi đuskao, kucaš svoje mafijaške poruke (sa naočarima na glavi, iako ni konobar ne vidi gde udara), pošto si već izdegustirao sve što jedan izlazak pruža, đuskanje je za pičke, naravno...
- Hvataš taksi i voziš se samo do polovine puta (uzeo si ono piće, sećaš se...?), stižeš u 07h i ispričaš se sa roditeljima koji piju kafu. "Jel' ti bilo lepo sine?" Kakvo je to pitanje! Pa nije to stvar toga je li bilo lepo...
- Ustaješ u 15h, posle serije povraćanja, dva tanjira supe i čaja od nane, oko 18h dolaziš sebi, i kapiraš da Facebook nacija zaslužuje da čuje za tvoj poslednji podvig

I na to se tvoj izlazak svodi. Da zadovoljiš formu. Vrhunac otuđenja, muzika (kao uvek jasan pokazatelj stepena evolutivnog napretka) nikad hladnija i besciljnija, sistem vrednosti kao da ga je Sadam Husein štrikao, što sa socijalizacijom sve zajedno - ne znam koliko ima veze. Nema veze koliko to košta (previše), ni jesi li upoznao nekoga zanimljivog (nisi), ni je li ti bilo lepo (nije). Ali bez "izlaska", provod nekako...

"Nije to to..."

Pa se mi pitajmo jesu li neki tamo Tadići, ili pre Nikolići krivi za mračnu izvesnost naše budućnosti.

Ulica, negde u LA. MAP u pratnji bivšeg dvorskog čistača klozeta kod Karađorđevića, koji je isti posao obavljao kod Čarltona Hestona a koji se slučajno vraća iz bakaluka tom ulicom. MAP brzinom zeca i veštinom zmije saleće ČH.

MAP: Mr. Heston! Mr. Heston! Ja sam Mira Polak sa nacionalne televizije Srbije! Sećate li se ovog gospodina ovde? On je radio kod Vas!
ČH: (prepadnut) Wtf?!
MAP: Da li znate gde je Srbija?
ČH: Ne'am pojma... U Francuskoj? Je'l ovo anketa?
MAP: Znači, bili ste? Pretpostavljam da održavate tople veze sa Srbijom kao i da imate lepe uspomene zbog Vašeg gospodina čistača klozeta! On je iz Srbije, znate?
ČH: Moj trenutni čistač je iz Meksika...
MAP: Planirate li da snimate neki film u Srbiji, da glumite, režirate, kao producent?!
ČH: Ne. U stvari, nemam pojma. Otkud znam.
MAP: Thank You, Mr. Heston! Ovo je bio Čarlton Heston i kao što ste čuli, izuzetno voli i ceni Srbiju i gotovo sigurno će doći da snima film u našoj zemlji zbog izuzetno lepih eksterijera!

Očeva osećanja pri rođenju kćeri nepresušna su inspiracija za sve umetnike. Amir Rešić - Nino ispevao je pesmu "Ti si, ćerko, tatin sin" - bolnu, počesto kontradiktornu ispovest novopečenog oca, ali upravo te, vešto vođene kontradiktornosti otkrivaju samu srž čiste emocije, vrtloga u glavi nesrećnog čoveka.

Ja imam cerku, a mnogi sina.
Oni se hvale, hvale pred svima.
Al' moja cerka, lepa i fina,
Zavesce svakog njihovog sina.
(Očev bol, mnogi ga izazivaju svojim sinovima, čini mu se da svojom hvalom baš njega žele da povrede. "Od svih ljudi, baš JA imam ćerku, a svi ostali sina" - suština je ovih misli. "Ovo je uvreda prirode, Boga, nesreća, maler i ja, kao takav, imam pravo da svoju nesreću pretvorim u oružje protiv tuđe sreće, ja uzimam pravdu u svoje ruke i moja ćerka će zavesti njihove sinove" - udarac i kontraudar, u vidu dugoročnog plana za osvetu, kakve rađaju samo velike nepravde.)

Ti si cerko tatin sin,
Na sudbinu se ne zalim.
Ti si cerko tatin sin,
Sa tobom se ponosim.
(Refren kao tipična mantra, autohipnoza kojom otac želi da ubedi sebe da je srećan, da mu se nije desilo to što se desilo, da je žensko muško i da je ćerka sin. On dvaput ponavlja „ti si ćerko tatin sin” – on ne pokušava da hipnotiše samo sebe, već i novorođeno dete, sugerišući mu poželjan model ponašanja – model ponašanja sina. Ovde Rešić pokazuje svoje duboko poznavanje etnologije i folkloristike, dajući maglovit nagoveštaj o nastanku „virdžine”. Naravno, ovde ne govorimo o „virdžini” u potpunom smislu tog pojma.)

Za moju cerku ja nocas slavim,
I malo zbog nje vazan se pravim,
Jer hocu nesto da kazem svima,
Ko ima cerku, ima i sina.
(Bol povređenog je jak, ali on ima plan u svojoj glavi: njegova ćerka će vršiti potpuni uticaj na druge muškarce. Osećaj moći koji će posedovati njegova ćerka, a kojom će upravljati on, trenutno mu nadomešta zadovoljstvo i on se „pravi važan“ i slavi u čast simbola svoje buduće moći. U poslednja dva stiha on glasno, urbi et orbi, svima onima koji imaju sinove najavljuje svoj plan u hermetičkoj formi, zlokobnim tonom: „Ko ima ćerku, ima i sina.“ Ćerka će se udati i imati apsolutni uticaj na svog muža. Otac takođe ima uticaj na ćerku i novi zet nadomešta prazninu nerođenog sina. „Vi imate sinove. Budite uplašeni, jedan od njih će postati moj.“)

Od nje mi vece sad nema srece,
Sve bi joj dao, nije mi zao,
Jer ima jedna prica ustvari,
Ko cerku ima majstor je pravi.
(Oduševljenost planom. Bol je prevladana i sve dolazi na svoje mesto, jer pravda je spora ali dostižna i ćerka postaje uzrok duševnog zadovoljstva oca i on neće oklevati da joj obezbedi znanje i sredstva ne bi li ispunila očekivanu osvetu. Kako bi razblažio zloslutnost ove mračne pesme, Rešić uvodi urbanu legendu iz svakodnevnog života: otac kome se rađaju kćerke poseduje izuzetnu seksualnu moć. Tako se slika o ocu-osvetniku na neki način razblažuje, daje mu se dodatna satisfakcija, koja je i simbolički vrlo važna, jer tako otac nije ni na koji način oštećen u pogledu svog libida i seksualne moći, koja bi u slučaju rođenja sina prešla na njega.)

Među vlasnicima regala su naročito popularne enciklopedije i "debele knjige" u kožnom povezu jer u njima "ima sve", "Veliki narodni kuvar", Pelagićeva "Narodna medicina", sabrana dela Ive Andrića/Miloša Crnjanskog/Dobrice Ćosića, par monografija o Titu, a u poslednje vreme i "Čujte Srbi, čuvajte se sebe" Arčibalda Rajsa i "Molitve na jezeru" Nikolaja Velimirovića.
I naravno: "Leksikon stranih reči i izraza" Milana Vukajlije.

Pardon, Vujaklije.

Pošto gosti posedaju i posluži se aperitiv, a pre nego što dođu mladenci i posluži se predjelo, muzika odsvira "Reših da se ženim dok sam jošte mlad" pa zatim krene u veselijem tonu ("Danas majko ženiš svoga sina", "Svadbeni venac", "Neka peva ova kuća") kada se najslobodniji gosti hvataju u kolo sa dostojanstvenim osmehom na licu. Kolu se priključuju i ostali gosti, a muzika svira brže i brže sve dok ne zasvira "Moravac". Tu nastupa kolovođa đavo.
Na prve taktove "Moravca" salom za venčanja se prolomi urlik "IJAAAAAAAAAAAAAOOOOOOO!", svatovi se okreću i traže izvor i otkrivaju ga u čoveku sa obe podignute ruke uvis. Čovek preskače sto, suverenim koracima prilazi kolu i hvata se na čelo. U tom trenutku menja se njegova fizionomija: hipnotisanog pogleda, ispravlja se, glavu zabacuje unazad, slobodnu ruku smešta iza leđa ili se hvata za rever i nabacuje dostojanstven osmeh. U početku znalački sitno veze nogama da uhvati zalet, a kada Kićo Guerini oplete "Čokoladni voz" ili "Mitraljez kolo" počinje da drma glavom, ramena okreće u trenutnom smeru kretanja kola, a nogama podražava Majkla Džeksona iz vremena dok je "Bad!" bio svetski hit. Tu ustanovljava da ostatak kola ne može da ga prati, pa se izdvaja i staje na sredinu i nastavlja da samostalno prepliće za primer, a ako neko i pokuša (pa čak i uspe) da ga prati, kolovođa đavo donosi stolicu, penje se na nju ne prestajući da igra i okreće noge oko nje u maniru iskusnog akrobate. U tem muzika zasvira tuš, predjelo se posluži, a kolovođa usijan odlazi na mesto, naručuje vinjak i pita prvog do sebe kad će više ti mladenci, jebo im pas mater.

(Asocijacije. Upravo ističe vreme.)

Voditeljka: Miodraže, brzo, konačno rešenje?
Siroma Miodrag: Joj..... Ako nije VIŠNJA!
Voditeljka: Tako je, Miodraže! Konačno rešenje je v i š nj a! Pod A: baba - baba Višnja je majka Njegovog Sijateljstva Miloša Obrenovića, našeg kneza, pod B: višlja, gramatički neispravno, a može da se kaže i višnja ali ne u istom smislu, je li tako, sad vam je jasnije, pod C: Ita Rina, čuvena glumica, poznata je njena ljubav prema višnjama, ako se zabavljate čitanjem filmskih žurnala i pod D: Želimir Kulišić iz poznatog muzičkog dueta "Želimir i VIŠNJA". I da vidimo tabelu...

Voditeljka: Čestitam, Miodraže, vi ste pobednik finala Slagalice i dobili ste vredne poklone od naših sponzora, a to su: vikend sa pojačanom ishranom u Prolom Banji za dve osobe, mesečna zaliha Minakva prirodnih negaziranih sokova sa vitaminom C za zdrav život, a dobili ste i najnoviji model kineskog terenskog automobila MRSHWAN sa auspuhom!

Baba kraj malog ekrana dedi: E vala volim što je dobio siroma', pogle' kakav je, grdan, ko zna da l' ima da jede!

Мислим да су сви имали бар једном у животу сусрет са Изабранима.

... ипак је Маурицијус бољи од Доминиканских острва, из искуства причам...
... једва сам се снашао, да ми није Гармина...
... обавићу пар позива, немој ништа да се бринеш, све ће то да ти буде готово...
... не, хвала, већ смо вечерали, биле су изврсне њоке са броколима...
... радо бих причао са тобом, али журим на седницу студентског парламента...
... препили смо, чивас ме је докусурио...
... "Клопку" не можеш гледати, а да ти на памет не падне Кантов категорички императив, бар ја тако мислим...
... боле ме очи, не могу да похватам слику на новој плазми...
... мој покојник, професор доктор Ђорђевић...

2011. - "Лепше сутра"

Милорад (отац фамилије): Горане, вуци се у собу и ради домаћи! Доста ми је више да идем у школу због тебе!

Горан: Си, шефе!

Абхазија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Побогу, какве су то речи?! Шта ти значи то "си, шефе"?!

Милорад: Шта то значи?! То значи да ћу до краја школске године да га надзирем и да мољакам по школи као џивџан!

Абхазија: Господе Боже! Какав џивџан?!

Милорад: Па обичан џивџан, она ситна птица што једе мрвице што му баце други, док другу маришу и ћоришу!

2015. - "Биће боље"

Драгомир (отац фамилије): Не можеш у томе у град! Лепо ти ћерко мислиш на себе, после ја треба да бринем! Џигерицу ми поједосте!

Жаклина (ћерка): Тата, пусти ме, баш је суперишка!

Аритмија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Драги Боже, какав је то речник?! Драгомире, шта јој то значи?!

Драгомир: То значи да ћете ви, госпођо, у најскоријем року постати баба, јер ће вам ћерка пре или касније донети вест да је закачила!

Аритмија: Господе Боже! Како закачила?!

Драгомир: Лепо, баш као што сте и ви закачили, госпођо, а ако буде закачила ја ћу да се откачим!

2020. - "Лепше време"

Борислав (отац фамилије): ...а ти би сине, уместо што губиш време, коначно могао да завршиш тај факултет, да и ми добијемо неку добру вест, а овако све црња од црње!

Цакани (син): Ћале, шетај!

Артиљерија (мајка, глуми је Светлана Бојковић): Господе! Шта то треба да значи?!

Борислав: То треба да значи да сам ја матор и да треба да идем на ваздух, а најбоље би било да је то у парку неке установе!

Артиљерија: Боже господе! Какве установе?!

Борислав: Па фине установе, оне где се лече овакви као ја, госпођо, они који су мало пошашавили и подилканили! И могу ли ја коначно да на миру попијем своју кафу?!

Domaćin: Surovi, uzmi jos jedno parče

Surovi: Uh... hvala ali već sam se prejeo, ne mogu više ni zalogaja...

Domaćin: Pa šta sad ja da radim sa ovim ostatkom slavske sveće?

Плави такмичар: А1
Водитељка: Поље А1 је СТРУЈА
Плави такмичар: Колона А - Електрика
Водитељка (након тросекундне паузе и размене погледа с Милком Цанић: Ммннеее... То није решење наше колоне.
Плави такмичар (у себи): Пичка ти материна глупава, могла си лепо НЕ да кажеш, сад ће овај црвени да погоди!
Црвени такмичар: А2
Водитељка: Гитара
Црвени такмичар: Колона А је ''електрична''.
Водитељка: Тако је! То је решење колоне А! Пробајте коначно!
Црвени такмичар: Да није можда коначно решење ЦЕНТРАЛА?
Водитељка: БРАВО!

Плави такмичар: $$#**%$*(^(*%$

-Е, знаш да имамо нову ученицу?
-Стварно? Јел нека риба?
-Ма јок бре, абоминација дебела.
-Ааа, смор...

-..."Тама у срцу,
подгрејана супа,
чварци из фрижидера,
чарапе од пре недељу на поду,
"Кад порастем бићу кенгур" опет на ТВ-у.
Трешњин цвет и одсјај месеца у води,
Вонаби хаику мој."
И, како ти се свиђа моја поезија?
-Брате, то није песма, то је буђава абоминација!!!

-...жена му је звоцала са стране, кров му је прокишњавао... Чекај бре, каква је ово дефиниција, абоминација распалих фора!

član 10: odoh, keva me zove na ručak.
član 9: idem i ja, zove me ćale da sečemo drva
član 8: pozz
član7: pozz drugari
član 6: 'de ste pičke?
član 5: ćao, siso?
član 4 (noob): ćao, ja sam Dušan, imam 17 godina, da li biste hteli da budete moji novi drugari?
član 3(riba na koju drka pola sajta): pozz, šečeri.
član 8: eeeeeeeeeee, ćao Majo, kako je :DDDDD?
član 7: Majo, imaš poruku na profilu.
član 6: Jeb'o bih te.
mod 1: član 6 banovan.
član 5: jebote al pada kiša. Majo, dobra ti nova slika na profilu. daj mi broj?
član 3: heheheh, ljubim vas šećeri, slatki ste.
član 4: ćao, ja sam Dušan, imam 17 godina, da li biste hteli da budete moji novi drugari? Mene u školi zovu Klempa, da li to znači da ću još dugo biti nevin?
član 2: ( kači sliku Ruške Jakić u čije međunožje DR Feelgood zabija glogov kolac )
član 1: hahahhaha, tooooooo, matori
član 3: fuj
član 8: bljak
član 7: je l to Boris Tadić?
član 5: umetnost. Majo, daj onaj broj.
član 4: ćao, ja sam Dušan, imam 17 godina, da li biste hteli da budete moji novi drugari? Mene u školi zovu Klempa, da li to znači da ću još dugo biti nevin? Pomozite mi, pliz.
član 8: nubaro, da se nosiš u pičku lepu materinu, ne smaraj.
mod 2: banovani članovi 2 i 8.
član 1: ( kači sliku Roka Zifredija sa tojagom u erekciji )
član 7: Je l to Boris Tadić?
član 5: fejk
član 4: e, drugari, hvala za divno druženje, idem da se igram sa bakinim sisama.
član 3: moj dečko ima veći, hihihi.
mod 1: član 1 banovan
član 5: Majo, daj broj mamu ti jebem!!
mod 2: član 5 banovan
član 7: Majo, jesi li ti Boris Tadić? ( kači njegovu sliku )
član 3: hihihi, kresnula bih se s njim. Modovi, je l mogu da okačim svoju provokativnu sliku al da me ne banujete?
mod 1: da
član 3: ( kači svoju sliku u toplesu )
član 7: je l to Boris Tadić?
mod 2: član 3 je banovana
mod 1: al smo je navukli :)
član 7: BORISE, USTAŠO!!!
mod 1: član 7 banovan
mod 2: ostadosmo sami. šta sad?

*svaka sličnost sa nekim dobro poznatim sajtom je sasvim slučajna...ili sasvim namerna.

-Mamaaaaaaaa, neću više da nosim ove bakine rukavice, svi mi se smeju jer su roze boje.
-Pa sine, moraš da nosiš, uvrediće se baka, a pritom, nije imala vunicu u drugoj boji.
-Ali mama, sve devojčice u odeljenju su zaljubljene u Mikija koji ima skijaške rukavice i pogađa goluba u letu. Meni su se rugali jer sam promašio tramvaj sa dva metra.