Moja bivša riba
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Malo su dve noge za tvoju glavu
Израз захвалности када нас неко правом идејом извади из гована.
-Пу у сто пиздих материна! Сад сам га угасио! Јебо ме фејсбук да ме јебо и профил и све... (бије главом у астал)
-Шае било колега, проблеми неки можда?
-Ма склони ми се и ти да те не убијем, види ова кретенка шта ми је написала! Били смо заједно пре пет година, и ја је идиот прихватим за пријатеља, и види сад ово!
-"Ја ти желим сву срећу овога света, али не можеш ми забранити да ноћима сањам твоју вијугаву змију, твог "Џека Демпсеја, убицу из Манасе", и да заборавим колико сам волела да исправљам ту криву Дрину, да је пушим без филтера, да је гасим у..." У тебра, крива змијо хехе... А гледај испод, твоја жена написала "Гујо љута, чекам те кући... Децу сам послала код мојих. Пожури, нешто важно имам да ти кажем. Мис Демпсеј"
-Ја мислим да сам га угасио...
-Ма јок. Чекај час...
-Па шта то радиш будало?! Зашто ме учлањујеш у "Београд прајд 2014", "Лабрис" и "ГејоГласник"?
-И лајковао сам ти све презентације геј барова, спотове Лејди Гаге и Елтона Џона, претплатио те на стрим Наташе Кандић, и учланио те у групу "Изађимо из ормара". Кажи да ти је налог исхаковао и све то смислио као освету мали Љуба што је сад у Канади, јер си га много дркао, и да га чекаш да му кости поломиш кад на лето дође.
-Јес а Демпсеј и криви стојко откуд зна за то?
-Па кажи то смо се ми зезали на туширању после фудбала, ти си га зајебавао да му је ко пикавац, и показивао му Демпсеја...
-Тебра (Цмок, Цмок, Цмок), мало су две ноге за твоју главу...
Šta hoćeš ti od mene?
Питање које углавном иницира бракоразводну парницу. Не поставља се у клиначкој или необавезној вези. Не, ово је питање које ставља прст на чело и подстиче размишљања типа: ''Шта радим ја у овом браку?'' и ''Како смо уопште стигли до овде?''. Пази, дао си све од себе да би био добар муж и стуб породице: ниси излазио са ортацима, прљаве чарапе си уредно одлагао у веш за прање, дизао си даску при мокрењу кад год си имао времена, изувао си се већ испред улазних врата, не памтиш кад си се задњи пут поштено напио, мајстор ти није ушао у кућу годинама јер све сам поправљаш, кусао си њене оброке који су више личили на помије, радио домаћи са децом и развозио их по тренинзима и пробама, успевао да целу породицу одведеш на море, а клинце пошаљеш са школом на Копаоник сваке године, трпео њене родитеље и рођаке иако 'два сте света различита'... Ортаци те јавно прозивају да си папучар, док се ти муд(р)о смешкаш и говориш да је брак одрицање, флексибилност, равноправност, прилагођавање и разумевање на више нивоа, ало!
А за све то време си слушао једно те исто: како она није ничији роб да само пере, пегла, кува и чисти, ако ти нешто не ваља да се обратиш мами, па не може ти она бити и мајка, и жена, и домаћица, и курва, и пријатељ, и родитељ твоје деце у исто време! Кад си мислио да поправиш онај штекер у шпајзу, зашто само ви возите полураспаднут ауто и знаш ли ти да се њој плаче кад отвори орман и погледа њену гардеробу? И да ли видиш свој пивски стомак, и како можеш да спаваш поподне, и како ти не досаде толике утакмице, и знаш ли колико хрчеш и какве гасове испушташ ноћу, па њој треба дати бенифицирани брачни стаж!
И сећаш ли се да је она оставила перспективног типа, данас примаријуса и директора Ортопедске клинике на Бањици, због тебе, клошара са Машинства? И како су њој лепо говорили и мајка и отац, да ти ниси прилика за њу, и да су деца повукла велике уши на твоју фамилију, и како постајеш исти свој отац, задригли, флегматични старац без игде ичега. И како она не може више, не зна како је ни до сада издржавала, кад су јој све другарице годинама говориле да треба да остави скота и почне свој живот испочетка, па није она толико матора, само да се мало дотегне и дотера, изгледаће боље него већина тинејџерки, па она већ има важећи индекс и дата 2 и по испита на Економском, када си се појавио ти и уништио њену светлу будућност. Али нека, није све готово, она то може, само да није деце, али шта фали, није касно ни за каријеру, па онај татин млади колега просто тражи некога са њеним карактеристикама, пословним наравно...
"You can have anything you want
You can drift, you can dream, even walk on water
Anything you want
You can own everything you see
Sell your soul for complete control
Is that really what you need
You can lose yourself this night
See inside there is nothing to hide
Turn and face the light
What do you want from me???"
Dolazak Gospoda na zemlju
Prvi televizor u selu.
Leto. Mesec juli. Dan treći. Godina sedamdeset peta. Mladć od dvadeset i nešto leta vraća se svome rodnom selu, iz koga se ne tako davno otisnuo u beli svet, ne bi li postigao nešto po čemu bi ga selo pamtilo. Oduvek je maštao o tome, i eto sad ponosan, uzdignute glave hita ka rodnoj grudi noseći sa sobom čarobnu kutiju.
Selo k’o selo, svi su u nekom poslu, neko na njivi, neko se bakće oko stoke, domaćice pakuju ručak u košare i kreću na njive da nahrane svoje izgladnele muževe. Poznato lice stiže u selo, a vest jako brzo prenose seoske plotare.
Misteriozna kutija postaje glavna tema, a dom našeg junaka centar svih zbivanja. Dolazi veče, kuća postaje pretesna za sav živalj koji se okupio. Ljudi donose šamlice sa sobom, jer nisu svi te sreće da zauzmu najbolje pozicije. Kutija se jako brzo našla na prozoru zbog velike posećenosti, sve je krcato kao na Engleskom stadionu. Sve oči su uprte u kutiju, zagledaju je sa svih strana, pipanje naravno, nije dozvoljeno, mada je veliko pitanje da li bi neko bio dovoljno hrabar za takav potez.
Devetnaest i trideset o’ clock, slika se pojavljuje na ekranu, dilirijum u publici, počinje dnevnik. Neverica. Masa širom otvorenih usta i raskolačenih očiju gleda i ne veruje. Živ čovek (voditelj) izgovara: ’’ Dobro veče dragi gledaoci’’ . Hipnotisana publika odgovara u glas: ’’ DOBRO VEČE’’ .
Romtal Kombat
Oldskul ciganski stritfajt, bez pardona i nedozvoljenih poteza, sa ratnim pokličima učesnika koji se čuju jednom u životu, gde se šiba bakarnim provodnicima i drevnom ''random zamah'' tehnikom.
Romtal 1 na 1 je nerealno moćan prizor, ali grupno lešenje je jednostavno epika koja bi zasenila i javno spaljivanje hipstera na lomači na Trgu Republike.
(Predveče, Pizdinci, Romsko naselje.
4 vesela, mladolika Roma sede pored Tamića i komadaju neki bakarni oluk što su maznuli koji sat ranije.
Na blatnjavom horizontu primiču se druge 4 senke. Jamezdin diže glavu da vidi ko ide. Instant šlog terapija kreće.)
Jamezdin: (glasnim šapatom) Avatare! Avatare, pička ti materina gluva!
Avatar: Š'a je bre, š'a 'o'š?
Jamezdin: Idu ona četvorica š'o smo im juče marnuli onaj karburator i potkovicu s' one crkotine!
Avatar: U sunce ti jebem! Tofko, Tarzane, dolaz'te vamo!
4 zajebana, vilidž fensi stil Roma prilaze ovoj četvorki, vidno spremni minimum za svadju, ali je eskalacija u nešto više izgleda neizbežna.
Djontra: Alo bre, ti, kepec! 'Ste nam vi ćornuli ono srce od Tamić i kopačku od mo'e mazge?
Tofko: Šaaa bre bilo? Ništa mi nismo dirali bre, alo! E!
Djontra: Nemo' lažeš cigošu je'an, vidim da lažeš k'o mama tvoja!
Tofko: Š'a s' rek'o za moju mamu? Pu, cigane jedan! :pljuje:
Djontra: Alo bre jadov, sad ka'te do'vatim.. Aaaa, vid'! VID'! Tamo iza šupe! Uuu majku ti jebem neokupanu, eno nam ga iza karburator bre!
Avatar: Sisaj bre kurac smrdljivi, š'o ste ga ostavili u svom Tamiću, a, a?!
Djontra: U majku ti ciganjsku, saću te olupam! Drž' ga, Geleru!
(Nastaje opšta potera tima Djontra za timom Jamezdin. Kroz par minuta, Jamezdinovoj kompaniji ne ostaje gde da beže, sabijeni u ćošak, tuča neminovna.)
Škeljčim: Š'a je bilo pičkice, nema kuda, a? :naleće na Avatara:
Avatar ('vata kurblu od FAP-a sa zemlje): AJDE AJDE MATER TI JEBEM, TIŠ MENE DA BIJEŠ! (Škeljčim zastaje uplašen od kurble, vadi neki zardjali skakavac iz I Balkanskog rata.)
Škeljčim: A OŠ TAKO JEL!? Drž ga Mazute, mamu mu jebem! Gadjaj ga cigljom!
(Mazut vata blokčinu od 10 kila i baca na random ka ovoj četvorici, spiči Tarzana po nozi)
Tarzan: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA SAĆU TI JEBATI SESTRU POSRANU!
(vata neke bakarne kablove i počinje svom silom da bičuje Mazuta, ovaj vrišti k'o curica) (Jamezdin ušao u Tamić i u strahu i žurbi uspeo samo da da kontakt, upalio se radio, Ipče u zenitu svoje karijere i uspona krene da prži preko uzjebanih zvučnika, uz mešavinu dranja od koljaže)
Nešto se čudno sa mnom dešava STANI KURVOOOOOOOOOOOOO (Djontra vija Jamezdina) meni se luta dok ona spava AAAAAAAAAAA UJEO ME JEBO MU BRAT SESTRU PEDERSKU (Jamezdin pali kontra napad) otvore se oči k'o kafanska vrata BEŽ TOFKO, UZO KOBRU (Mazut uz'o kobru da vija Avatara) ej, ti noći, sestro moja JEBI MU KEVU, JEBI MU KEVU BRE (Tarzan navija za Jamezdina) primi me za brata AAAAA PUSTI ME PUSTI MEEEE AAAAA (navatao ga Geler) varale me mnoge, i ja sam ih var'o AAAAAAAA (Tarzan odvalio potkovicom Gelera po ćubi) u tamnicu života sebe zatvar'o TI ĆEŠ. MENI. DA. BEŽIŠ! (Škeljčim seo na Tarzana pa ga pesniči) i sad me život muči i seca UZO LUDAK PIŠTOLJ BEŽ KROZ ŽBUNJE BEŽ! (Jamezdin ubo premiju iz Tamića) ej pesme tužne, vi ste moja deca.
(Kraj Romtal Kombata, utihnuli učesnici, Djontra i kompanija šmugnuli kroz visoko rastinje u nepoznatom pravcu na uvid pištolja koji je Jamezdin potegao, utihnuo Ipče jer su crkli zvučnici kad je Tofko odvalio glavom o haubu pa sjebo akumulator; sledi sabiranje bitke)
Tofko: U majku im jebem kalajisanu bre, cigoši raspali. Aaaaaa, kako boli! Opecam se rasek'o na ovaj lim!
Tarzan: Aj' nf sfri, meni favi pova vivice i noga..
Avatar: Mene Geler nabo kobrom zguza, pogle ovo (skida gaće da pokaže).
(ostala trojica) ALO BRE PAVIJANE JESI TI NORMALAN ZNAŠ TI KAKO TO SMRDI ALO BRE! Spakuj to!
Jamezdin: U majku im jebem neobarenu, jesu ludi, al' smo im pokazali ko je Džipsi King ovde bre, opa!
(Stiže Tuksam, Jamezdinov ćale, vidi situaciju, skonta šta je bilo)
Tuksam: Da ti se Dževde tvoje najebem, šta ste radili, idijoti jedni raspali?
Jamezdin: Pa ništa ćale.. Onaj karburator i potkovicu samo uzeli, a ovi odma oće da se biju, pa se morali braniti.
Tuksam: Za ta sranja? PA TU NI NEMA BAKRA, PIČKA LI MATERINA OBA ČETVORICI; NIŠTA VAS NISAM NAUČIO GOVNA JEDNA! To ni onaj slepi Beharet preko puta neće da kupi, makar ne im'o za mekiku. Ajde sad svi se kupite odavde i mrš kod baba Zure da vam šamanizuje te rane, ako je ikako moguće, da ne pocrkate k'o mačići, nemam za masovnu sa'ranu da vam plaćam tu. Aj' sad mrš da vas ne vidim! Joooj Tošo da si živ, da vidiš šta mi rade ova drvad neopevana..
Izgraditi ime
Uspeti u životu i postati neko i nešto, a opet ostati nepromenjen i dosledan sebi, ne izvitoperiti se pod teretom uprtih očiju. Izdići se iz rulje i sam tim distancirati od žgadiluka i gadosti sa njim uvezane. Rabota na koju se retko ko usudi, a još ređe ko uspe u tome, jer da bi izgradio ime moraš napustiti običaje, biti ludo pametan i skoro pa glupav da rizikuješ odbacivši sve, i biti sposoban da ponovo izgradiš, jednom rečju - obrnuti krug, a za to se mora imati hrabrosti, i to one najveće: da se odbace šarene laže, strah od kazne za nepoštovanje bapskih dogmi i da se progleda svojim očima. A međ' svetom je oduvek bilo više kukavica nego glupaka.
Postati neko i nešto, a ne glumiti besne gliste i parati nosem oblake - e tu se, bato moj, pada - odoleti izazovu pišanja po sirotinji mogu samo izrodi čovekovog semena, e tu je mesto gde pravi razlika između lika koga je opizdio pot asova i malo lude sreće i tu je gde je, i čoveka, koji je zaista poseban: po svim faktorima izrod iz statistike koja opisuje plebs, koji ne jebe živu silu, koji je rođen da fura po svome, i kad je bio sasvim sam u svojoj borbi video jasno svoj cilj i kada je logika padala, preživeo sito i rešeto, i konačno ostvario.
Izgraditi ime je glagol koji ipak živi od žgadije, koja priča, i u bunilu trabunja o delima Posebnog, ali poput pećinskog čoveka koji se bojao i divio vatri a ič nije razumeo, žgadija se pomalo divi, ponajviše boji, a vrlo malo razume. Rulja priča o jedino o onome šta vidi i opipa svojim masnim prstima, a poštuje jedino ono čega se boji. Onaj koji je izgradio ime nikada nije pričao, živeo je i video neke stvari i mnogo pre nego što je rulji postalo očigledno. Tu je sva razlika.
Nikola Tesla.