Rečenica koju je svaka majka iskoristila barem jednom kada joj je klinac previše radoznao oko pitanja sopstvene egzistencije.
Klinac: Mama, mama! Kako sam ja nastao?
Mama: Pa... ovaj... vidis, kad se muž i žena mnogo vole onda... ovaj... Pitaj tatu.
Klinac: Tata, tata!
Tata:(gleda utakmicu) Šta je!
Klinac: Kako sam ja nastao?
Tata: Bio mi te pun kurac pa sam te poslao u pizdu materinu, a sad beži na spavanje!
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Predimenzionirana bubuljica.
-Brate si išo ti kod lekara?Možda je neki tumor ,jebeš ga , nikad se ne zna.....
Kad ti se roditelji, prilikom dranja na tebe, posvađaju jer se neko od njih izleteo, za tajnu koju je čuvao od drugog.
-Nije dovoljno što si pao godinu, nego i travu mora da ti nađem!!
-Katastrofa, da li si ti normalan? Šta će ti bre ta droga!?
-Ajde što ponekad i popiješ, konjino, nego i pušiš drogu!!
-Za cigare sam i razumela, ali ovo mi nij...
-Kakve cigare? On puši, a nisi mi rekla? Pa kravuljago jedna, da si mi barem rekla...
Jedna ili više visoko-gabaritnih osoba ženskog pola, koje imaju običaj da se "šlepuju" uz dobre ribe.
Ponašaju se zaštitnički prema svojim lepim drugaricama.
Tu su da nas mrze.
Tu su da im kazu - "Previše si popila, pokušava da te iskoristi, hajmo kući."
Tu su da nam sjebu koncepciju u svakom smislu.
Žurka tek počinje, i lagano dolaze zvanice i nezvanice.
Očekujete neke kvalitetne ribe koje ste upoznali ovog leta na moru. One ulaze.
Njih dve sijaju.
Za njima ulaze tri "tenka".
Mrze vas. Vi već to vidite. Niste ih ni upoznali još, ali vas one već gledaju svojim sitnim očima pakosno.
Zamisljate sebe kao veliko prase na poslužavniku sa sve jabukom u ustima.
One zadovoljno oštre noževe o viljuške.
---flash forward--
Žurka se lagano, ali sigurno raspada.
Vas dvojica sedite sa te dve divne devojke sa mora.
TENKOVSKA PODRŠKA za to vreme trpa ostatke hrane u sebe kao municiju, koju će pre ili kasnije ispaliti na vas i sjebati vam veče.
Konačno jedan od vas preduzima nešto i kreće da se ljubi sa jednom od dve lepe devojke.
TENK oznake 187-52 (obraća se devojci koja se ljubi): "ANA!! Ti si definitivno previše popila! Hajmo lagano, vidiš da hoće da vas iskoriste, sad kad su sve devojke izgustirali!
TENK oznake 162-55 (ispada joj hrana iz usta, ali podržava koleginicu klimanjem glave)
TREĆI TENK je zakazao, vaš mnogo dobar drugar koji nema ni grama probirljivosti kad popije se žrtvovao za ekipu.
Tenkovi to uviđaju i povlače se.
Ovo je izgleda bilo vaše srećno veče.
Dvosmislena rečenica dežurnog tešitelja, kome je cilj da pojebe nešto.
-Šta je Majo,što si tužna?
-Ma sinoć sam vid'la mog Mareta kako se vata u haustoru sa nekom radodajkom, ne znam šta da radim.
-Aj' te povezem kolima pričaćemo usput?!
-Ajde, al mojne si pokušao nešto.
-Neću bre, šta ti pada na pamet, pa Mare je moj ortak, znamo se još iz vrtića.
-Pa gde ćeš tom rukom bre sad?!
-Ma opusti se Majo, osloni se na mene i bićeš na konju.
-Jao, aj skreni ovde u šumicu, al' nemoj duboko, u ozbiljnoj sam vezi kad te molim!
Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani.
I lica koja ispraćaju.
Plaču.
Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
Vrlo komplikovana pojava. Kad je žena ostavljena, to ume da bude mnogo zajebano. U svakom slučaju, različite žene to doživljavaju na različite načine.
Prvi tip žene to doživljava na način ''Ostavljena ja, nemam nikoga, ostavi me ljubav moja, neću drugoga!'' i tako tera dok joj se na spolovilu ne nakupi paučina, sanjajući o izgubljenim snovima i sreći, kajući se kasno što je srce poslušala ili obrnuto. To je emo tip. Ona pati. Ona jednim delom svoga srca uživa u toj patnji. (Ja) Od takvih žena postanu usedelice.
Drugi tip žene doživljava muškarce kao gmazove koji puze i kao smrdljiva govna, što je tipično projektovanje misli o samoj sebi - ona doživljava sebe kao odbačeno govno koje sad mora da puzi pred drugima i moli da se neko smiluje i podari joj besplatan palamar. Međutim, ona to ne želi da prizna, pa na svakom koraku ističe svoje mizandrične porive. Tragedija je kad takve žene već imaju ćerke. To su one klinke koje mrze dečake i ne znaju zašto ih mrze. Naučile od majke, jebiga. Vremenom steknu fobiju od kurca, pa prvi muškarac mora dobro da im prodžara mozak kitom ne bi li izbacio svu garež koju im je ubacila majka u glavu.
Treći tip je kurva koja jedva dočeka da je muškarac ostavi, kako bi počela da se jebe punom parom. Ona je kivna što njen muškarac sada jebe neku drugu i zato želi da mu se osveti tako što će da se takmiči sa njim u tome, zapostavljajući činjenicu da je muškarac koji mnogo jebe različite žene jebač, a da je žena koja se mnogo jebe sa različitim muškarcima ipak samo kurva i ništa više od toga. Takve žene u 35. postanu umorne i razjebane, bez neke posebne perspektive.
Četvrti tip žene je jednostavno normalan tip koji pušta da stvari teku svojim tokom, kao što su tekle i pre nego što je ostavljena. Od njih može nešto i da bude.
Pojava koja je zastupljena najvise na ekskurzijama gde se oni mirni i povuceni momci konacne opuste razmisljajuci:"Pa kad svi piju, 'ajde i ja cu jedno pivo". Rezultat je povracanje po hotelu. Mnogo opasnija je zenska varijanta, "ribe" koje tokom celog puta govore kako mnogo piju i ko zna sta jos, a "odvale" se od pola case djus votke. Za razliku od svojih muskih kolega koji samo odu da spavaju i ne smetaju nikome, ove kalasture moraju na sav glas da govore kako su pijane a usput pricaju jos neke stvari koje nikoga ne zanimaju. Kako ce keva da ih psuje i kako ih je decko prevario...
-Joj brate, rek'o sam ti da ne pijem, sad mi muka.
-Idi spavaj, sutra ce ti biti bolje.
====================================================
-Jovana, 'ajde s nama u hotel.
-Joj ne mogu, opet sam pijana. Videce me razredna, a njen brat i moja Slavica rade zajedno u Domu zdraljva. Joj, a obecala sam joj da necu piti. A kako i da ne pijem, kad se setim onog mog kretena. Prevario me a bili smo 8 meseci i 7 dana zajedno...
Bilo je to lepih i veselih devedesetih. Radomir Mihajlovic Tocak se, iz jos uvek nepoznatih razloga, povuce sa scene i ode u neku nedodjiju da cita knjige. Smak je pao. Goran Bregovic je vec uveliko stvarao na polju etno muzike. Od njegovog benda ostade samo uspomena, kao i Alen Islamovic i Milic Vukasinovic da nas maltretiraju svojim novokomponovanim narodnim sranj... khm... Htedoh reci projektima. Milan Mladenovic iz Ekatarine Velike podleze (za nesto vise od 3 meseca) raku pankreasa godine 1994. Njegovi drugovi iz benda nisu imali snage da nastave. Riblja corba promeni afinitete i od kriticara svega sto stoji, puze i gmize, postadose kriticari svega sto ne obitava na podrucju Srbije.
Zbog harmonicnih politickih prilika u zemlji vecina rokera pade u tesku depresiju a kreativnost i volja postadose vlasnistvo Bekija Bekica i Jelene Karleuse. Najzesci hard-core rok koji se mogao cuti bese ,,Kad moje usi cuju muziku na struju". I bi mrak, i bi turbo-folk, i zaboravismo Crnu damu, i spoznasmo kako se ide 200 na sat. Kroz krivinu...
R'n'R nije umro. Izvrsio je samoubistvo.
Ekstremno zajebana rabota. Uglavnom iz razloga što je voda popijena posle ova 2 artikla za oralnu higijenu najhladnija stvar na svetu. Dobro, nije u stvari hladna, naši receptori za hladno su prevareni, i u stv....ma jebi se moja štreberska podsvesti. Hladna je ko jebeni tečni azot. Ko urin pingvina koji je čuvan u srcu najokorelije pariske kurve. Jednjak i farinks vam se zaledi tako da hokej može da se igra. Hladna je ko libido Tome Nikolića. Kida. Nekima je prijatna, kažu da ih osvežava. Stručno ime za te ljude je mazohisti.
Pitanje koje će svaki šatro novinar postaviti svakom strancu koji dođe. Gotovo uvek poslednje. Mi možda nemamo Ajfelovu kulu ili koloseum, ali su nam pičke vrhunske.
Novinarka: A kako vam se sviđaju devojke?
Elton Dzon: Pa znate, bio sam zauzet, nisam baš obratio pažnju.
N: Ajde, ajde bucko, priznaj jesi jebo nešto?
E.Dz.: Ne, znate.. moja seksualna orijentacija mi ne dozvoljava..
N: Kakva bre orijentacija, ne seri da nisi... (sašaptava se sa kamermanom)... Jao, pa ti si peder. Uh, sad mi je lakše. A znaš zašto si peder? Zato što si iz Engleske. Da si odavde na pamet ti ne bi palo da budeš. Pa, znaš li ti kakve su ribe ovde? Vrh. Gle'j, evo ja uopšte ne nosim gaće. Alo, bre pa pogledaj, ne ujedam...
