Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa *ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao*,*ima pacovi 4 kile komad ko zec*,*aluminijum! MARINIJA* i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.

Када укључиш светло у ходнику, а искључиш у соби и тако намамиш комарце у ходник.

Пустити у промет тему која ће заинтригирати саговорника и натерати га да мисли о значењу нашег говора. Најчешће, мислилац пусти машти на вољу и одлута у потпуно супротном смеру са својим тумачењем изреченог.

Мада, голицање маште се може искористити и као јефтина провокација којом привлачимо пажњу на себе, распирујемо неке блудне мисли особе са којом разговарамо. Поготову су интересантни разговори две особе овог типа.

Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.

Festival na koji stranci dođu da nam pokažu da su veća stoka od nas.

Čaša obične vode-česmovače s ledom, al' kad treba da zvuči kao da je koktel.

Грешком упућен гест добродошлице госту од стране недовољно промишљеног домаћина, јер ко још може пожелети да му неко конфискује даљинац, знојав се завали у гарнитуру, сере четреспет минута уз ЦКМ на коленима, изађе из усмрделе клоње, издрка га на тастатуру и успут залепи коју слину испод столице.

Просеравање пар екселанс. Поетско самоубиство нове генерације у коме нема ни Б од бунта, шта год бунт данас могао да представља, пошто је тренутно у моди и губи му се сваки смисао.

Подразумева бес који се осећао у Детроиту осамдесетих али се испољава зато што је "мама опет кењала због фризуре". Такође подразумева идејну сврсисходност једног "Black Flag"-а али су идејни творци сложни само око чињенице да су бесни јер су им "маме опет кењале због фризуре". Та емотивно унакажена бића морају некако издркати тај преголеми бес и чамотињу из себе.

На сцену тада ступа дежурни поета. Данас га није тешко наћи јер је сваки божији млађи адолесцент са главом набијеном у МТВ убеђен да се у њему крије текстописац века. Поета је такође у већини случајева и крститељ бенда. То, рецимо, увек крене наопако јер нико не може схватити озбиљно бенд "Полуделе Пластичне Пиксле", неславно крштен тако зато што је поета такође и татин будући графички дизајнер и нацртао је између две песме савршен лого са три измешана слова "П".

Кад смо већ код песама, нема ту неке велике филозофије. Нема више елегичних, социјалних цвиљења и урлања са било каквим смислом. Ови храбри млади, а богами и старији људи (јер прогрес дозвољава све осим прогреса разума) уче нас да се у свакоме од нас крије песник у служби бунта. Јер и најмања трунка мотивације и једна једина страна вокабулара могу нас нагнати да склопимо осуду земље, политичара, "естаблишмента", глобализације, или маме која је опет кењала због фризуре.

Или стрелица доле. Највећи негативни степен расположења у ПЕС-у. Тотална супротност од "синоћ омрсио брк".

Реченица упућена Богу пива, након ужасавајућег сазнања да неко конзумира безалкохолно пиво.
Пропраћена погледом у небо и крштењем.

Čekaj malo! Koga vi zajebavate ovde?!
Navodno, ovaj tip kondoma je dodatno sigurniji od ostalih tipova. Inače osnovna svrha kondoma jeste sigurnost. Pa stani malo, zar ne bi onda svi trebalo da budu "extra" bezbedni a da se boje, ukusi, mirisi, teksture i sl. dodaju po želji.
Zato sledeći put kada kupujete zamislite se. Pa nismo mi vesla sisali.

Iliti, možeš Yugu da staviš ksenonske farove, niklovane ratkapne, nabudžiš motor, metneš sulundare umesto aspuha...al' džabe, mercedes je mercedes, makar i ciganski san.

Odgovor zdravog razuma na kritike, upozoravanja, sugestije..Uglavnom kevine i babine, čime će pokušati da ubiju svaku volju za uživanjem, jer je svako uživanje nezdravo i opasno po život na duge ili kraće staze. Iako mu ponekad ta uživanja, pogotovo sa prijateljima, daju pravi mali smisao.

Rečenica koju muškarci koriste kada vide nadrndanu devojku. Našta to liči, nadrndana a još ima i svojih problema umesto da odgovara njihovim glupim forama.

Сажета биографија локалне екипе за мали фудбал.

Ракијски комплимент.
Одеш негде у госте, звоно, изување, цоке-цоке-цоке, "Јесте стигли?", перјане јакне све једна преко друге на кревету у спаваћој или на чивилуку док не направе прав угао, бубњара еманира топлоту, "Да поседамо", "Јесте за нешто жестоко?", "Вала може", "Ово је моја, да видиш што иде уз пршуту", "Да пробамо", плоп, кло-кло-кло-кло-кло-кло, кло-кло-кло-кло-кло-кло, кло-кло-кло-кло-кло-кло, запуш, "Ево изволте", "Фала", ексирање...
...ракија клизи до желуца и експлодира, талас врућине се диже и удара у чело из ког избија 'ладан зној, долази до кратког споја те поремећаја можданих синапси, па хоћеш да се почешеш а оно прднеш, неко те прекорно погледа али то више није твоја жена него четири Драгане Мирковић, машу прстима на чијим врховима у сребрним оделима плешу валцер Неле Карајлић и Алан Чумак на тактове "Девојке из града" Елтона Џона, простор иза почиње да светли и ето га Краљевићу Марко, носи мираз од сувога злата да ти стару мајку гледа која наилази ока бистра, важнија је од Глорије Павковић и Небојше са њом заједно. Одозго долеће златомуда вила и свима подари по качицу сјеничког кајмака и вруће проје и запева, па чак и за појас задене. И таман да кренеш путем од жуте цигле, где цвета лимун жут, у сусрет Џуди Гарланд у мрежастој мајици и са зечјим репом из дупета у дугиним бојама кад...

Назив за шут који шаље лопту у паранормално.
Употребљава се у фудбалу, користе га деца.

Obicno student iz unutrasnjosti Srbije, juce upisao Pravni ili Ekonomski a vec se zali na prevoz, dede i babe koji smrde na luk u tramvaju, poznaje sve delove Beograda (ukljucujuci Ovcu i Borcu) i odlicno se snalazi u njima dok je kod kuce, tako sto objasnjava prijateljima iz kraja kojim tramvajem stici do Cvetkove pijace.
Na Facebook profilu kao svoje prebivaliste navodi Beograd naravno, u rodnom gradu mu je dosadno iako je do prekjuce zevao u kafani "Kod Konja" i pio spricer sa maturantima, kad prica sa matorijima, menja naglasak i navodi kako "ovakvog ponasanja nema u civilizovanom svetu", studira najbolji fakultet na svetu i obavezan status na FB mu je :
"Kako volim svoju koleginicu Miru/Veru/Radmilu"
"Veceras ekonomijada/politijada/arhitekturijada/Mint/Plastic/Teatro"
"Molim onog dedu iz javnog prevoza sto mi je trazio 5 dinara da se sledeci put bar pristojno obuce/okupa/opere zubice/uradi minival"

Šifra za kafanu.

Jer se zna šta je pod A.