Dobro, ovo već postaje problem. Kome su trn u oku bila ova dvojica? Zašto u stanici da ga ubije? I što je još bitnije, ko ga je ubio?
Razmišljanja mi prekide Jasmina koja me je žudnim pogledom molila da se vratimo u kancelariju i dovršimo započeto. Taman što sam htio da progovorim kad se začu glasno lupanje ulaznih vrata, kao da ih je neko umalo razvalio. Jedna žena, u tamnoj uniformi, skoro crnoj. Znao sam ko je to. Samo nisam znao zašto je tu. Vodila je nekog lika u lisicama sa sobom. Pričao je sa njom kao da je poznaje, dok ga je vodila ka ćelijama.
- E bre Rejv. Alo, šta radiš to?! Ej, ne u stanicu, nemaš dokaze, eeeeej! REJVENKO! NE U ĆELIJU, ALO, ZNAŠ TI KO SAM JA? - Znam. Zato te i vodim u zatvor. - Rejvenko, pa znamo se, ne bi ti mene valjda... - Oooo da, bih. - Rejv, reci mi da se šališ. - Profe, da se šalim, ostavila bi te u podzemlju, da budeš Don Profeone, znaš? - Pa šta? Bar mi je dobro išlo sve dok... EJ NE STEŽI TE LISICE TOLIKO! - Baš ti je dobro išlo, ko bubreg u loju. - E, ne bih ja baš to tako rekao... - Ne počinji opet, nego marš u ćeliju.
Svi u stanici su začuđeno posmatrali ovaj prizor, jedva vjerujući svojim očima. Pa to je bio Don Profeone, majstor reklamne mafije. Uhapšen od strane Glavne Inspektorke Gavranić. Iznenađeno sam gledao u nju dok je prilazila svježem Rusovom lešu.
- Lukac, šta je ovo? - Oprostite inpektorka, ja... - Glavna Inspektorka Gavranić. - Oprostite Glavna Inspektorko Gavranić, Rus je do maloprije bio dobro. Odjednom se srušio sa stolice i... eto, to je to. - Hm, neki bućkuriš, pojzen rekla bih. Vidi da to nije Gugi uradio. - Nee, Gugi bio dole u mrtvačnici kad se ovo desilo. Dare i Čegrtaljka su mi tako rekli. - A njih dvojica? Imaju li solidan alibi. - Da, Dare je slagao neke postere, a Čegrtaljka je čitao neke definicije u zakoniku. Elem, sličan slučaj... - Da, znam za Ironičnog. Imate li osumnjičene? - Upravo sam krenuo kod jedne... - Dobro. Dobro Lukac, nisi ti loš inspektor, samo...- reče ona dok mi se primicala da mi nešto šapne. - Samo, pazi šta radiš sa tom Jasminom. Znaš da interne veze nisu dozvoljene. - Ali kako ste... - Doviđenja inspektore Lukac. - Doviđenja Glavna... Inspektorko Gavranić...
Stajao sam u čudu. Kako je mogla da zna za nas dvoje? Mogu da se zakunem da sam čuo AC/DC u pozadini kako izvode Back in Black dok je ona izlazila iz stanice. Hm... Pozabaviću se time kasnije. Sad moram da odem do kafane u kojoj je mlada konobarica radila, da pokušam da saznam nešto više. Od jednog lokalca po imenu Bazzo, shvatih da mlađana Mimix radi u obližnjoj kafanici. Padalo je veče kada sam stigao tamo. Ušavši u nju, dočekao me je oblak dima loših cigareta, kao i raspoložene dame noći. Na moje iznenađenje, scenu je zauzela Dženis Džoplin. Moj cilj je bila ona. Tamnokosa mlada konobarica. Sjedila je preko puta čovjeka koga su nazivali Sejo Govedo. Ustala je od njega da posluži druge goste. Čim je ona ustala, privukoh stolicu, i popričah sa njim. Jasno i kratko, ispriča mi sve o njoj, kao i da bi trebalo da krenem u sobu kraj toaleta, da se nađem sa njom. Tako mu je rekla, kao da je znala gdje ću da sjednem. Ustao sam, platio čovjeku piće i uputio sam se prema toj sobi...
Mesto koje kada god čujem da neko spomene, uvek prvo pomislim da se priča kako će neki šaban tamo da gostuje, a tek onda se setim da je tamo zatvor za haške optuženike.
- Matori, jesi čuo da je Mladić već u Ševeningenu? - Nemam pojma brate, ne gledam Pink. - Kakve bre Pink ima veze sa tim? - Pa bole me baš za to gde će da pevaju ti seljaci. - Ševeningen je mesto gde je pritvorska jedinica haškog tribunala. - A taj Mladić, ja rekao neki Nedeljko Mladić peva negde. - Taj ne postoji. - A otkud ja znam da on ne postoji majke ti, kada nemam memorisan Pink.
Još jedan bitan uslov koji nam je Evropa postavila da bi postali punopravni članovi Evropske Unije. U odboru za organizaciju parade su Dragan Kojić Keba koji je i predsednik odbora, Enver koji je, zbog svoje ljubavi prema naučnoj fantastici, izmislio naziv Romulanci, po jednoj od rasa iz Zvezdanih Staza, i naravno Džej. Paradi se protive razne organizacije i očekuje se napad na paradu od strane Skinsa kao i još nekih rasistički orijentisanih organizacija. Parada će krenuti od Kvantaša a završava se velikom žurkom ispod Gazele. Zahtevi su da im se od sada obraćaju tim nazivom Romulanci i veća prava za njih, kao i da im se dodele besplatne garnisere u centru grada.
Keba: Envere ti ćeš morati na čelo parade jer Džej i ja imamo nastup baš taj dan u Ševeningenu. Sve je na tebi. Enver: Au bre Kebo b'ate moj, pa kud ću ja da vodim. Pa jes' gled'o ti ono Šišanje. Treba da me ubiju oni Matematićari. Da mi Avatar i Đedaj mladi ostanu bez tatka. Džej: Gde ću sad moja Ružo nigde nikom nisam draaaaaag. Keba: A bre Džej nemoj sad da pevaš i švrćkaš mi se tu levo desno ispod stola, nego daj neki konstruktivan predlog ko će da predvodi paradu. Džej: Neka je vodi Ljuba Aličić samo nek' opere kosu, kamere će da snimaju. Enver: A u bre Đejka, ti ćutiš ili pevaš, retko rekneš al' kad rekneš, svaka ti je zlatna k'o Kebina šestica.
U istom trenutku negde daleko u Briselu. Hans Schumacher: Joris, izvrši pritisak na Borisa Tadića da mora parada Cigana da se održi ili nema Evropske Unije. Joris van der Faare: Hoću, odmah. Baš uživam da ga ložim sa zahtevima za Uniju. A narediću i deportaciju svih Romulanaca iz Evrope u Srbiju i ako ih ne prime, ništa od kredita. Hans Schumacher: Kako volim da zajebavam Srbe lolololololo
Đangova žena i Pejdžerova majka. Mlađa Đeljanina sestra. Bicina majka je uvek sanjala kako će svoju pametnu ćerku školovati i kako će Bica iskoristiti svoju inteligenciju da pobegne iz favele, međutim ona se zaljubila u mladog, inteligentnog i markantnog Envera i umesto školovanja samo je sanjarila kako će njih dvoje živeti u nekoj lepoj garniseri ceo život, tako da je završila samo tri razreda. Život joj se pretvara u pakao kada je napunila 12 godina i već stasala za udaju, a njen otac je prodao Đangu, neopevanom indijancu, šištavcu i sitnom lopovčiću koji je po Italiji držao klince koji prose i džepare za njega. Međutim jedne noći, dok je Đango bio preko, navraća Enver da joj donese kartone i stiropor da popuni rupe na kući i u vrtlogu strasti, koja se ponovo posle toliko godina probudila u njima, začinju dete, malog Pejdžera. Od tada, Bica živi u konstantnom strahu da će Đango izvaliti čije je dete i da će ubiti i nju i Envera jer je Đango poznat po svojoj prekoj naravi.
Enver: Bico, ja više ne mogu da izdržim, ajmo da pobegnemo negde daleko. U Austriju. Imam rođake tamo. Neće nas Đango tamo naći. Bica: A Pejđer? Šta ćemo sa njim? Da se ceo život vucara sa Đangom po Italiju. A Avatar i Đedaj? Moja sestra Đeljana? I plašim se Đanga. Sve će nas isprangija iz tetku. Enver: Slušaj me Bico. Imam plan. Dobio sam poziv od Kebe da organizujem Paradu Romulanaca. To je za nedelju dana. Ti se spakuj i pravi se luda. Čim se završi parada ja dolazim sa Avatarom i Đedajom po tebe. Bežimo za Austriju. Keba će da zbrine Đeljanu. Bica: A Pejđer? A Đango? Enver: Ulaskom u politiku stekao sam mnoge moćne prijatelje. Ne moramo da se bojimo Đanga. Keba je dobar sa Daćketom. A Daćke je moćan. Smislićemo način i Pejđera posle da dovedemo. Bica: A ima još nešto što ti nisam rekla. Opet sam trudna sa Đangom. Nosim njegovo dete. Enver: Voleću ga k'o svoje Bico, svetlosti mog života. Bica: Plašim se Enver. Mnogo se plašim. Enver: Nemaš čega Bico. Uspećemo.
-Nikola, tvoj komentar na večerašnju utakmicu? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 110%, ostavili smo srce na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Tvoj pogled na dešavanja na Bliskom istoku? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 120%, ostavili smo bubrege na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Koliko misliš da su Frojdove teorije psihoanalize uticale na pojavu nadrealizma? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 130%, ostavili smo dvanaestopalačno crevo na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
Pojava česta kao rupe na putu od Pojata do Paraćina, samo bez logičnog objašnjenja ŠTO? Pretpostavka je da je to samo čudan splet okolnosti koji se, doduše, mnogo često ponavlja, mada postoje i mišljenja da je to dugogodišnja praksa vragolastog nordijskog boga klađenja, Maksbeta, koji eto voli da se poigra ionako oštećenim centralnim nervnim sistemom igrača na sreću . Oprem čega se ovde radi?
Po nekom nepisanom pravilu, duduk koji ne pravi razliku između rumunskih osmoligaša i timova iz Premijer lige uvek uzima pare na prvo klađenje. To se može objasniti jednostavno userom (ili početničkom srećom, ako se služite rečnikom prilagođenim scenariju Siniše Pavića). I to je okej, usere čoveka, šta da se radi. Međutim, ono što je srž ovog problema je deduktivni metod kojim se vrši odabir parova i tipa klađenja. Milozvučnost, eci-peci-pec, poljuljane patrijarhalne vrednosti u predgrađu Donjecka – sve ovo može predstavljati kriterijum biranja keca, iksa, ili dvojke. Jebemliga kako, ali kriterijum se često pokaže uspešnim. Bar taj put.
- Je l' ideš? - Čekaj tiket da sastavim. - Ae, bre, jebo te tiket, ionako nikad ne prođeš. - Sačekaj minut. - Nc, ionako ćeš da padneš. Pošto si glup, ekekeke. - Puši kurac, sačekaj čas. Sedi tu. - Ae, ae... U stvari, daj 'vamo tu listu, sad ćeš da vidiš kako se igraju ta govna. - Haha, ajde, nauči me 'leba ti. - Ozbiljno ti kažem, daj ovamo da napišem tu kec, dvojka, trojka, manja-veća. - Ti da uplatiš tiket? Ti nisi pogledao dve tekme u životu. Mislio si da je ser Aleks Ferguson vitez okruglog stola. Šta ćeš ti da uplatiš koj kurac? :kez: - Pa dobro, pazi, ti pratiš svaki dan, pa opet nikad ništa ne uradiš. Ne seri mnogo nego daj tu listu. - Njenjenje... Drži! ... - Da vidimo, da vidimo, da vidimo... Majčica Roljsija! Slavьsя, Otečestvo naše svobodnoe... Zenit – Rubin Kazan. Šta je ovo, krv ti jebem?! Kazan, hehe. Tu se peče rakija. Dvojka. - E, nemoj da bacaš pare, molim te. Kakva dvojka na Rubin, pa je l' znaš ko je Zenit? - Ne znam, a da ti pravo kažem, puca mi i močuga za njih. Dvojka. Idemo dalje... Šta je ovo? Engleska. Može Engleska. Mančester, to ništa, Aston Vila... Opa, Svansea. - Svonsi. - Znam konju. Labud, labudova pesma, labudovo jezero, ružno pače... Moj bijeli labude, kad me jednom ne budeeeeeee... Kec. - Nemoj, brate, to da stavljaš, oni prošlu dobili u gostima 5-0, ne mogu opet, nije Vest H... - Pet nula! Opa, oni znači najbolji na svetu, hehe. Šta je ovo jedan crta jedan? - Da vode na poluvremenu i da pobede na kraju. - Pa to će i da stavimo. Op, Svonsi. - Eee... - Idemo dalje... Nemačka, uuuu Švabe. Da vidimo šta je ovo... Ajntraht Frankfurt. Hehe, tamo mi stric živi. Radi u nekoj sprotskoj sali, čisti đubar. Ajntraaaaaht, jedinica. Hehe, Švabe, mamu im jebem. - Protiv Leverkuzena? Daj bre... - Ništa se ti ne sekiraj. Čekaj još nešto da nađem... Italija, to ništa, Žabari prokleti... Francuzi isto... Evo ga, Španija. Betis – Rauo Valekano. Ko im dade ovo ime, ooo Prokleta Jerino! - Rajo Valjekano. - Rajo? Ringe ringe Rajo, poližeš mi JAJO! Hehe. Dvojka. - ... - Dobrooo, to je to. Kolko ima ovde ako uplatim za 50 gengi? - Ima oko desetak soma. - Odlično. Na, uplati mi to. ... Iste te večeri, na uplatnom mestu će se vršiti isplata, a sa pulta će se čuti ushićeni povici tipa - Brate, si vido što sam ubo kintu! Međutim, ushićeni će u devedeset posto slučajeva i sutra u kladionicu, s tim što uveče neće biti isplate. U najboljem slučaju, vratiće se u kladžu još možda par puta u životu. U najgorem, vraćaće se svakog dana.
6. najstariji sin Demira i Đevade. U faveli je poznatiji kao Leo. Jedan od najpametnijihromulanaca, samo je jednom ponavljao i to 7. razred osnove, zbog hemičarke koja ga je mrzela. Trenutno treba da krene u 4. razred srednje škole MOC (u koju je upo preko Demirovog kolege iz gradske čištoće, koji ima vezu preko stica iz Nemačke, koji radi u ministarstvu). Za razliku od skoro svih romulanaca on ne prati fudbal, sem Brazil, a omiljeni fudbaleri su mu Ronaldinjo, Nejmar i naravno Sv. Roberto Karlos. Veoma voli da jede, čak ima najviše kilograma u celoj porodici Jovanović (139kg), a najviše voli da jede pljeskavice, koje jede svaki drugi dan.
Đevada: Leo ava kari na većeru be. Leo: Maj jok, bre kevo idem na BUM sa Avatar da jedemo pljeskavicu. Đevada: Dobro, ali nemoj da se vratiš kasno u noč! Leo: Dobro be... Radnik u Bumu: Šta ćeš u pljeskavicu? Leo: Da češ mi... pavlaku, kećap, ljuto, tucanu, unerbes, semf i malo ovog ljuka.
Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.
U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..
Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.
- Jesi gledao basket sinoć? - Ma jesam, mamu mu jebem..Aj vidi je l počeo rukomet na drugom.
Mili Bože, u Srbiji čuda, kada prođe grdna ala tuda. Grdna ala, velikom brzinom, krstiše je vremenskom mašinom.
Alu ćera i ljuto je goni, silan junak što ga zvaše Džoni. Džonovan je staro srpsko ime, za jebača koji baca rime.
Ćera alu do Prilepa grada, ljuba njega tamo čeka mlada. Kad ustavi preljutu mašinu, ljudi šćaše od zorta da zinu.
Samo jednom ne popusti čmarko, to bejaše Kraljeviću Marko. Mač na gotovs i šarka u ruci, misli sa'će da izađu Turci.
Kad ugleda svoga pobratima, od sreće ga obuze milina. "Đe si Marko pičketino stara, to ti li si il' me oko vara?!" "Ja sam Džoni mili pobratime, đe si lave, svršim ti na vime!"
Tad sjedoše da popiju vina, izmećar im donese grisina. Grisin meze a i vina dosta, kada Marko upita svog gosta:
"Pobratime, Džonovane ljuti, kako danas Srbija mi živi, jesu sad asfaltirani puti, il' još uvijek jašete po njivi?"
Progovara silan Džonovane: "Moj Markane, jesi jeo gljive, da pogineš ne bi bila šteta, šta me pitaš za pute i njive, ti još ne znaš za sve čari neta!?"
Internet je novo svjetsko čudo, od njega je sve postalo ludo. To je sprava vrlo čudnovata, kad ga imaš ne trebaš ti ata.
Njime možeš stići i uteći, sa Turcima bitku vojevati, do Stambola za tren jedan preći, i Kosovo časno odbraniti.
Možeš dijeve mlade jebavati, ne pitaš ih dal' oće il' neće, časkom sablju novu nabaviti, sve dok čekaš iz keca na Leće!"
Tada zbori Kraljeviću Marko: "Džonovane, kurvo pokvarena, zašto lažeš svoga pobratima, takvo čudo ne može da ima, duvao si, stoko navarena!"
"Kraljeviću, nevjero pogana, ja ti reko', ne bi' da te varam, ako lažem ne vidio dana, neg' razguli, hitam sad da karam."
*definicija je napisana za takmičenje "Bolje rob nego..."
Čuveni francuski fudbaler senegalskog porekla, kome su predviđali blistavu karijeru ali su ga povrede omele pa nije uspeo da ostvari svoj pun potencijal. Rođen je u Marselju kao dete tek doseljenih imigranata iz Senegala. Veoma rano je ostao bez majke, koja je preminula od side, a pošto mu je ćale već završio u ćorci zbog trgovine heroinom mali Pijer je bio prepušten sam sebi. Iako je mogao da se priključi lokalnoj bandi i da za kratko vreme zaradi dobru lovu prodajom droge kao njegovi drugovi iz kraja on je odabrao teži put i posvetio se fudbalu. Uvek je dolazio prvi na trening i ostajao posle svih da vežba slobodnjake ali je trener Olimpika procenio da Pijer nema kvalitet za njegov tim, pa je po isteku ugovora mladi Akija morao da potraži novi klub.
Promenio je nekoliko klubova u Francuskoj pre nego što je prešao u rumunski Rapid gde su ga toplo dočekali budući saigrači Šipu Rac, kapiten Rapida, i njegov zamenik Žilimi Jaja sa kojim je postao nerazdvojni prijatelj. Posle osvojene titule njih dvojica prelaze u Kalčo, a Pijer pada u drugi plan i počinje da se odaje alkoholu. Na njegovu sreću saigrači ga nisu zaboravili i preporučili su ga menadžeru svog novog kluba kome je očajnički trebao veznjak njegovog profila. Pijer se seli na Siciliju, vraća se na staze stare slave i sa saigračima kao što su Divi Gavajo, Toti Žemka i već pomenuti Šipu Rac i Žilimi Jaja čini jedan od najjačih timova Kalča.
Akija se još jednom odao alkoholu nakon ubistva Šipu Raca od strane njihovog bivšeg saigrača Divi Gavaja, a kada je saznao da je Žilimi postao zavisnik od belog počeo je da se opija dan i noć i njegova karijera je krenula nizbrdo. Usledila je duga rehabilitacija posle koje se nije vraćao fudbalu iako je imao ponudu da završi karijeru u Dalilud Sitiju sa njegovim starim drugom Žilimijem ali mu je bilo previše teško da gleda kako se njegov prijatelj bori sa zavisnošću. Ovaj fudbalski globtroter danas svoje penzionerske dane provodi krckajući lovu po plažama Evrope sa svojim bivšim saigračem Valjamteu Popeskuom, a ponekad se čuje sa Totijem u ime starih dobrih vremena.
- Brate, šta je sa Žiletom? Nisam ga video sto godina. - Puko načisto. - Što bre? - Razveo se i ona njegova mu sve pokupila. Po ceo dan sedi u kafani i Pijer Akiju. - E jebem ti život...
