Opis zabačenog predela, (srb)vukojebina.
Tu se ni Memedović ne bi zavlačio.

Klasičan početak rečenice kojom želite da objasnite da vam se nešto često događa, prostim stavljanjem tog događaja na kraju iste.

Ume biti opasan zajeb. Još ako si dobro okvasio grlo pre upada u klub šanse da se probudiš sa skotom u krevetu se udvostručuju.
Za razliku od ljubavi na prvi pogled gde se zaljubljuješ u ono što vidiš, u ovom slučaju se zaljubljuješ u ono što misliš da si video u onom deliću sekunde dok strob cepa. Oštri pokreti seku onaj kurčev dim što se pušta u momentu kad bi di džej trebao da baci masu u trans. Al baci kurac, uvek smore. Šta ti da vidiš tad? Kako da provališ da nosem seče burek kad imaš delić sekunde da vidiš kakva je sisa, a to te da se ne lažemo jedino i interesuje. Imaš delić sekunde i zašto onda trošiti dragoceno vreme zagledanjem u facu? Nisi došao da se ženiš... **Ček, ček! Uuuuu tebra vidi kako je dooobra ova!**

Класично речничко упућивање на додатни појам који помаже у дефинисању почетног израза и/или усмерава на нешто слично.
У саркастичном облику подвлачи основну реченицу, појачавајући ефекат кобјасна.

Убацити јој га случајно у двојку.

Selfi.

U strejt oglasima lične prirode se uglavnom neodređeno traga za osobom koja ispunjava određene kriterijume za druženje, kombinaciju ili vezu - velike sise i dupe, polni organ dužine 20+, prazan stan, debeo novčanik ili nešto peto.

Gej oglasi se uglavnom odnose na određenu osobu koju je postavljač oglasa negde video, napalio se i sada je traži u nadi da je ta osoba pozadinac, čita pederske sajtove i da će se prepoznati kada vidi oglas. Verovatnoća da se neko pronađe na ovaj način je ravna nuli.

Znala sam!

Sjedim za šankom čitavo veče cjevčeći ovu cijeđenu narandžu, a niko ni da me opsuje, niko da mi priđe. Pun kafić frajera, loču onu pivu i samo gledaju, niko ni piće da pošalje.

A, koliko sam se samo spremala... Prvo, frizura jutros u deset. Čitav dan nosim glavu k'o da je u njoj nitroglicerin. Steže ovaj pušap - sise hoće da mi oči izbiju. Tange vire iznad minića. A, bogami i ispod, hehe. Štikla od 12 cm mi je ostavila trajne posledice na kičmu. Depilirala noge, depilirala ruke. Uradila manikir. Za čije babe zdravlje?

U šta su se to pretvorili današnji muškarci? Pa, samu bi sebe spopala kako izgledam. Za koga sam se ovoliko montirala? Gledaj onoga! Visok, zgodan, obučen, vidi se da ima kintu. I samo blene. Blene... Ali, čekaj! Da li on to prilazi? Jeste! Eto ga pravo na mene! Priđi, šećeru, samo mi priđi...

Serija koja bi, ako bi bila snimljena, u premijernom emitovanju potukla sve do sada zapamćene rekorde gledanosti (pa čak i gledanost prvog dela i njegovih 2013 repriza).

Nakon uspešnog prikazivanja bila bi reprizirana svake godine (ponekad i dva puta) do onog trenutka kada meteor konačno udari u planetu Zemlju i raznese je u paramparčad ili dok se ne usvoji zakon koji strogo zabranjuje prikazivanje ovog ostvarenja u radio-difuznom prostoru Srbije.

Taktika tuče u seoskoj kafani koja se koristi, ne da bi pobedio, jer to nije tvoja teritorija, a seljaci ne gube na njihovoj, nego taktika koja služi samo da minimalizujete štetu, a da opet uspete i da marnete kog seljaka, pre nego što pređu preko vas.
Najbolje ćete primeniti ovu taktiku ako vam je sto odmah do zida. Brzo ustajanje i postavljanje uza zid da vam ne mogu doći s' leđa je onda lako i brzo se uradi, a sto prepun flaša je na dohvat ruke za odbijanje prvog napada. Nemojte puno razdvojeni jedan od drugog da stojite. Naravno, seljaka je puno unutra pa ćete flašama samo na trenutak suzbiti invaziju.
Sledeće je prevrtanje stola, da makar malo dobijete na vremenu jer moraju onda da ga obilaze a formiraju se i pravci iz kojih dolaze tako da imate manje prostora da branite. Posle određenog vremena će uspeti da probiju jednu stranu i onda ste najebali ali seljaci vas neče baš urnisati jer oni poštuju ljude koji se brane.
Taktika je dobila ime po čuvenom načinu igre italijanskih fudbalera, koja se sastoji u čvrstoj odbrani i onda uguravanju nekog šupačkog gola iz kontre ili prekida.
Dobro, u tuči sa seljacima u njihovoj kafani nećete pobediti kao Italijani, ali garant ćete malo bolje proći sa katanaćom, nego ako se junački zaletite i raštrkate tako da mogu da vas biju sa svih strana.

Alkoholičar kome je otišla jetra.

Legendarna replika Pavla Vujisića u domaćem filmu, gde ga nastavnica poziva na razgovor u vezi problematičnog deteta valjda.
Ovo je tako iskren, prost i nedvosmislen odgovor i opravdanje za izostanak jednog običnog, vrednog i mučnog pripadnika radničke klase, apsolutno primenjiv u situacijama kad želimo da izrazimo najdublji bol u kurcu za fensi hepeninge i slična sranja novopečenih pripadnika domaće "elite" .

Једна од посебно курчевитих примедби упућених кучкарима од стране заједљивих фосилних остатака по парковима.

Као и већина таквих опаски, наводи на бескрајна размишљања о узрочно-последичном односу људске глупости и стања у земљи, или на паметнију опцију - простодушно терање у три пичке материне. Дешава се, међутим и ово:

Odraditi nešto na tradicionalan način, potpuno konvencionalno, onako kako si navikao. Izraz je možda nekad imao negativan prizvuk, ali danas, u eri opšte navrat-nanos "modernizacije" i flafičastog pristupa svakodnevnom životu, ovaj izraz je pravi melem za uši.

Visina zamišljene prečke koja je u detinjstvu bila uzrok najžešćih verbalnih i fizičkih konflikata.

Uparena dva prekidača za paljenje i gašenje, najčešće svetla. Jedan postavljen na ulazu u kuću, a drugi unutar objekta, sa svrhom da se svetlo može upaliti pri dolasku, a ugasiti po ulasku.
Kombinacija se postavlja tako da svaki prekidač radi suprotno od trenutnog stanja, za razliku od običnog prekidača koji samo pali ili gasi, parni prekidač menja onaj status koji je trenutan i njemu suprotan - ugašeno svetlo pali, upaljeno gasi.
Ovaj sistem se najčešće koristio u porodičnim kućama, ali ga u poslednje vreme često menjaju senzorski sistemi koji svetlo pale i gase na pokret.

Читам данас један текст о томе колико су срби били високи у прошлости.
Велики историчари са тог форума дошли су до фрапантних података да су у Србији живели људи високи и до два и по метра!
Наравно нису се бавили кошарком него су носили копље од 50 килограма, штит од 10 килограма, мач од 30 килограма, оклоп од 50 килограма, шлем од 5 кила, гаће од медведове коже и плашт од змаје коже. Јахали су српског коња (нека раса што је изумрла кад су дошли турци) и водили псе силване (као она певачица) који су директно настали од змаја (не змаја што пљује ватру, него неког још старијег кера по којем је име добио и Ред Змаја ?!!!) и клали коње и турке у бојевима.
Славко Вранеш би се богами помучио да уђе у гарду цара Душана по њима висином (да не причамо о снази).

Сада да видимо које би јуноше од њих у Славковом времену могле да чине српску репрезентацију и да покажу српски инат и расност Дрим тиму црних арапина или још једном Турској, што да не.
То ће бити тим у коме неће бити места за једног Николу Теслу (2,10) и деспота Стефана Лазаревића (2,15) иако су они прве резерве.

Центар

Највећи црногорац у историји, а да није Славко Вранеш. Највећи србин међу црногорцима и највећи црногорац међу србима. По млечанима и ситним жабарима био је висок три метра. Добро да не претерујемо. Да се ослонимо на поуздне податке. Црногорске податке. Тврде "поуздано" да је био висок 2,28. Гле чуда, као Славко.
Наравно знате о коме причам. Петер Горски Вијенац Петровић Његош. По разним изворима био је чигра на коњу и могао је дићи сабљу са земље у трку на коњу. Био би одлична петица.
Вероватно можете да замислите и тетоважу Острога на његовој десној мишици и стајлинг а ла Рашко Пилана Катић.

Крилни центар
Капитен у нашем случају. Човек који је задужио српску историју, а није онај тип што је завукао курчину Цибосима 0,06 секунди пре краја. Није ни онај ћелави тип што је то исто радио.
Он је већи од њих. Кажу историчари 225 цм. Сила од човека. Цар што би се рекло. Куцао би преко Скорцијанитиса и носио га на "копљу" од Тел Авива до српског главног града. Скопља, у његово време. Да, причам о краљини наше историје, цару шта више. Душан Силни Немањић

Крило

Да не кажете да сам националиста због српског коња, српског пса, српског цара, српског Скопља, срспог копља... да направимо изузетак и да ставимо на позицију крила неког натурализованог странца. Јеби га, немамо у историји играча који би играо на позицији црнца у српским клубовима па да ставимо једно страно крило. Лево крило тачније. Не, нисам прешао на фудбал. Лево крило српске коњице нашег капитена. Господин и витез Палмин Брехт. Ја битте. Немац, добро сте прочитали. Да и 1331 за Србију су наступали интернационалци. Био је члан гарде цара Душана. Висок 220 цм. Јеби га, морао је да буде нижи од капитена по његовим законима, али не и нижи од два десет. Врхунски витез, сјајан скакач, робустан. Оставља срце на терену. И друге органе наравно. Противничке.

Бек шутер

Размишљао сам да ставим Звекија снајперисту, али нећу. Има наша историја и боље шутере од њега и Уроша Трипковића. Избор се свео између особе која је добила место у првих пет и још једног расног шутера који је пунио хрвате у стилу Душана Кецмана. Шта више био је и радикал. Пуниша Рачић. Само не тројкама, већ кубуром. Пуниша ипак остаје прва резерва, а на паркет ће истрчати голобради шутер о коме нећу трошити речи што би наши репортери рекли. Сви о њему знате све. Знате какву је меку руку имао у пресудним тренуцима. Хладна глава, врхунска прецизност, спремност да преузме одговорност на себе.... (замислите сад да се дерем као онај тип што најављује бокс мечеве) Гаааврилооооо "Шутер" Принцип

Плеј

Нећемо да поступамо као наше колеге из бивше нам државе па да ангажујемо црнца за позицију црнца. Мада рекох већ, мало је црнаца кроз српску историју (не рачуна се Црни Ђорђе) изузмемо ли црног Арапина који је играо један на један са сувише хваљеним, а мало је показао Марком Краљевићем.
Нећу да идем ни на сувише ниског плеја мада сам имао у плану Малог Радојицу. Јесте да може да поднесе притисак, али ме подсећа на Јарића због Анђелије која би по народном певачу вероватно данас била модел Викторија сикрета.
Зато на позицију плеја иде Чича право са Гуровићеве тетоваже. Александар Чубрило наше историје. Човек који је могао много више, а мало је показао. Ђенерал Дража Миииихаиловић. Надам се само да не би морао да носи траку преко лица.
Много оспораван од стране страних стручњака последњих година, а богами и човек коме није дата шанса и који је шиканиран у српским клубовима у прошлости заслужио је итекако позив селектора. Зато што ја ово пишем и зато што хоћу да га ставим. Јебите се бандо црвена! Нећу ни да вам објашњавам зашто. Чича скини кокарду и стави на знојницу и поведи ове момке у нове победе. Бог ти помого!

Знам наћи ће се људи који ће бацити дрвље и камење што нисам позвао овога и онога. Рећи ће да има Србија много добрих играча који заслужују место у националном тиму... бла, бла. И то је спорт. Нека се потруде Карађорђе, Милош Обилић, Цар Лазар, Милош Обреновић, краљ Милутин, Топлица Милан, Урош Нејаки (не Трипковић него капитенов син), Стефан Високи па се можда и од њих буде једном Бодирога.

Terapeuti očevih pršljenova.

Molerski stil, prefinjen način ukrašavanja unutrašnjih zidova.

Latinska poslovica - sve svoje sa sobom nosim. Vrlo poučna. Ali postoji i posebna vrsta ljudi koji je nisu baš najbolje shvatili. To su oni likovi koju misle da ako krenu na neko putovanje, (more, zimovanje, letovanje, jesenovanje i to), da treba doslovno da ispoštoju ovu lepu misao. Ponese se milion nepotrebnih stvari, od rezervnog diferencijala za mašinu koja popravlja radjatore do skankfandera.