Ustaneš ujutru, skuvaš kafu, otvoriš paklu i shvatiš da ti je neko popušio poslednje dve cigarete.

Dan koji Srbija čeka već 13 godina

U moje vreme, to nije moglo da bude. Ne zato što smo mi bili protiv te rabote, nego jednostavno što nije bilo šta da se kosi.

Ceo dan bi trčali kao muve bez glave po igralištu. Vije, fudbala, odbojke, ili jednostavno- trčanje. To su bili glavni uzroci blatnjavih, a ne zelenih pantalona. Na auto-putu nema trave. Od prašine nije moglo da se diše. A ni da se vidi.

A danas prolazim kraj igrališta i čujem kosačicu. Bacim pogled, kad neko kosi igralište. Igralište, na kom nije bilo trave deset godina. A sad, do kolena. Jedan golić leži na zemlji, a drugi je jedan od komšija uzeo kao stub za ogradu. U moje vreme bi mu verovatno kamenovali kuću. Sada nikoga nije briga.

Prosto ne mogu čudom da se načudim.

Čuj, kose igralište... Svašta.

Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!

Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.

Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.

Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.

Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.

Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.

Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.

Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.

И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.

Све у своје време, рођени. Све у своје време...

Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...

Rakija najgoreg mogućeg kvaliteta. Sastojci i starost ove rakije se ne mogu ni laboratorijski utvrditi. Mogu da je piju samo ljudi kojima je jetra otišla još dok je MARŠAL bio živ, pa njome ubijaju vreme do ponovnog susreta sa istim. Jedina poznata stvar vezana za nju je to da se pravi u KADI, po čemu je i dobila ime.

Пуфење кувца.

Бољи претраживач од гугла и јахуа заједно.

Stavka koja se poteže u 95% mećal rasprava. Ona nije argument koji neko poteže u svoju korist. Ona je onaj krajnji smirivač situacije. Finalno slovo mira.

Mejdeni su Mejdeni je izraz toliko jak i postojan, da svaka metal glava mora se prikloni toj izjavi i zakopa ratnu sekiru što je ponela iz moš pita da se raspravlja sa svojim mećal kolegom koji ima malo drugačije poglede ka istoj temi.

Postoji narodno mećal verovanje da, ako se ne smiriš kad ti neko kaže Mejdeni su Mejdeni, da će ti se Edi najebati svega milog i dragog, živog i mrtvog sledeće večeri.

Jednostavno, nešto što absolutno i uvek smiruje negativu i nervozu.

Oslonac za nos