У нашем прелепом језику синоним за "пожури" или "ајде док смо млади" и тако те муње.

Narodni, stari izraz da čovek iskreno iskaže kako ga neće u životu.

Kreneš jedno-neće, pokušaš drugo-neće. E, u kurac krasni. Da si kojim slučajem sujeveran, već bi babu iz komšiluka odavno optužio za veštičarenje. Kako škilji sa pendžera, ma to je nezdravo, jebala je njena mrena da je jebala, šatro ćorava, a svaki put te istroluje kad se pijan vraćaš kući. Da se utripuješ da si u Matriksu, jes' kurac, ko da bi tebe đembelog neko stavio u film sa Kijanu Rivsom. Premotaš film, da nije neka karma i čudesa, o tome ovih dana ljudi pričaju mahom, naročito starlete, mada ni sam nisi siguran šta znači tačno taj feng-šui... Imaš par neplaćenih kazni za parkiranje, malo si šarao s početka braka, ali što se ne zna nije se ni desilo, par puta si nekog po srpski zavrnuo za pedes'-sto jevreja, ali, jebeš ga, to se po nekom nepisanom pravilo mora - ko će narod i tradiciju izdavati sad kad je stani-pani, pa nisi Švajcarac da sve radiš pod vinklu...

Umoran dođeš kući s posla, maneš ženi k'o Papa s balkona, ako baš mora i poljubiš je, ostaviš stvari i lagano se prošetaš do prve kafane. Znaš da se neke lokalne sirovine okupljaju, ali ko ga jebe, i nisi krenuo na koncert kamerne muzike. Sedneš. Digneš ruku kao mlad štreber na času razredne nastave, nemaš kad čekati konobaricu da se seti da dođe, jebala je i turska serija sa sve onim Onurom. "Uh, kako je ona Ljovisna bila dobra pička!...". Istinita konstatacija, ali niđe veze. "Pukao si, jarane moj, k'o himen seljanke posle koncerta Zvezda Granda. Pukao!". Naručiš pivu. "Pa ni ovi rumunski narodnjaci nisu toliko loši, jebali mater svooooju. Bolje da pevaju, nego da prave Dačije. Nemam blage veze o čemu pevaju, ali neka je veselo, ko će slušati tuđu muku". Žensko čeljade te zagonetno gleda s kraja šanka. "U onim izlandranim helankama i nije nešto, ali ko normalan pravi pitanje na ovu nestašicu 'oćnih žemski?!" Da si malo bolje raspoložen, moglo bi se to i nagnati, lirski da se izrazimo. Ali noćas nije tvoje veče, a do sada je bome i ona skapirala da ovde nisu čista posla. Sa tim zakrvavljenim očima ili si N.N. lice sa neke poternice, ili imaš gadne probleme sa tvrdom stolicom. Za ovo drugo, i ne bi baš mnogo promašila, ali o tome drugom prilikom. Ali neka, noćas nije veče za privođenje nečeg sa strane... Došao si da piješ, to je ozbiljan posao - alkohol je otrov za telo, ali medecina za dušu. Ostavićemo sve sporedne stvari za neko drugo izvlačenje Binga, sad ne bi dobio ni zamenu listića, jedino možda neko nagradno otimanje, a i to je upitno kako te krenulo.

Čini ti se da se ljudi oko tebe ovih dana samo smeju na onim kurčevim šimejl reklamama za MTS promo-pakete. Neiskvarena maštanja klinca-tinejdžera o tome šta će mu život doneti i ono šta ostane od tog istog čoveka nakon što ga taj isti život sažvaka i ispljune su kao dve prave mimoilazne od -∞ do +∞, suviše gorde da nađu kompromis i u jednoj jednoj tački. Raščupane kose, nalakćen visiš na šanku, više podsećajući na povampirenog čubaku nego na pristojnog čoveka. Dva dugmeta košulje otkopčana, tako ti je malo lakše disati. Držiš i cuclaš onu pivu k'o da će ti je neko oteti, manijački uporno guleći etiketu, a između praznine u glavi ti jedina pomisao sasvim mirno dolazi: "U, jebote, k'o da sam žeg'o i palio..."

"Mala, 'de još jedno ladno, uzmi sebi štaš popiti, i uspi der još malo ovog kikirikija, jeb'o ga otac, al' je zaraza...."

Bolji život, otvorena vrata, vizu za budućnost, nepobedivo srce, ono naše što nekad bejaše, složnu braću, da budu srećni ljudi i da već jednom stignu dolari.

Na ruskom znači daj (mada može da znači i 'ajde). 90% Srba zna samo to da kaže. Ostalih 10% nauče još sinonima da na ruskom traže nešto.

Faza u pijanstvu koja nas opominje da prestanemo s pićem dok smo na nogama.

Фраза на славама после које следи чувено "живели" јер, како кажу наши стари, слава траје све док гости могу да стоје на ногама (читај: Устану и узврате здравицу).

Banatski izraz,nadimak za krajnje neurednog,prljavog čoveka.

Uglavnom mlađi momak, koji ima to nešto što privlači starije dobrodržeće žene, milfače da ne kažem! Redovno ih jebe, ponekad šeta. Drugove nema, plaše se ljudi jebiga!

Povik dobrog šutera na basketu, posle datog petog šuta za redom bez koske.

Prišljamčiti se, šlepati se uz nekoga.

Naći devojku za zenidbu.

Nekad je bila dobra i jaka, svi su se ponosili i ložili na nju. Onaj ko je nije voleo, mrzeo je sam zato što nije mogao da bude sa njom i oseti njene draži. U nekim trenucima bila je i gruba, imala čvrstu ruku i nekontrolisane ispade, al' sve je to umela vešto da nadoknadi i pokaže veliku ljubav. Dopuštala je mnogo ali je ipak ona volela da vodi glavnu reč, kao i kod svake žene, mora da se zna ko traktor vozi a ko kapiju otvara.

Особа која или има јако висок праг бола, или, чешће, невиђено добро трпи исти и наизглед јој не можеш битније наудити.

Наизглед. Т-1000 је ипак само плод маште.

Чест поремећај код родитеља. Огледа се у томе што кад "дете" нешто засере, следи критика о томе како не може тако да се понаша, јер више није клинац, већ одрасла особа. Фрка настаје кад та "одрасла особа" покуша да уради неки зајебан посао, да преузме неку одговорност на себе. Тада долази до спутавања, опет од стране родитеља, јер није довољно зрела, те напрасно опет постаје онај исти клинац од малопре.
Јако иритантна појава која се преноси с колена на колено. Оваква реакција настаје у страху од тога да се нешто лоше не деси датету, док истовремено покушава да му се наметне осећај одговорности, а њега нема док дете само не заради за 'леба.
У овом покушају заштите и извођења на прави пут, обично се од деце направе дебили. Јер јебига, родитељи имају ону "Нико не може да те зајебе као рођено дете", док је истина мало другачија и гласи "Нико не може да те зајебе као родитељи".

Poslednjih decenija prošlog veka ovaj izraz upotrebljavao se da opiše osobu (skoro uvek muiškog pola) koja je pijandura, ispičutura, šljokara i slično. BiP je bio dobro pivo, najveći snabdevač Beograda i dobro dela Srbije, pa su ga pijanci obilati koristili.

Koristio se i da opiše osobu koja ponosno nosi čuveni pivski stomak.

Treperava noćna svetla su odavno pogašena. O zlokobne i čađave zidove odzvanja gromki zvuk stražarevih koraka. Jedan od njih, tvrdom i krutom palicom tandrče po okrnjenim i zarđalim rešetkama, uz strašan kikot i glas, viče plahovite reči.
Napokon, kada je se sve utišalo (dovikivanje zatvorenika, njihove pretnje, smeh i plač), ostao je samo mrak. U mojoj zagušljivoj ćeliji, čuje se cviljenje miševa, koji gamižu unutar njihove majušne rupe. U tamnom kutu, kapljice padaju sa slavine i tupo udaraju o limeni, šuplji lavor i pri tom prave jednoličan ton.
Na škripajućem krevetu leži moj cimer. Odeven u atlet majicu i zatvorske, plave pantalone. Hrče i prigušeno uzdiše.
Ja sam u ćošku svog kreveta, do hladnog zida, uz metalnu šipku. Rukama sam obgrlio kolena, koja mi dodiruju nedra. Gola stopala su mi hladna, uprkos tome što sam ih prekrio belim, tankim ćebetom.
Ko zna koliko sam puta u noćima poput ove, okružen muklom tišinom i beživotnom prostorijom, gledajući u prozor koji se teško nazirao kroz tamu, razmišljao o sebi i svom zločinu.
Na staklu se kao vreo dah hvatala magla, koja je lebdela i bdila nad suvom i rastresitom zemljom, prekrivajući glomazni, rupičasti mesec, sa kim sam imao običaj da razgovaram ponekad.
Zašto sam ja loš? Zbog čega me ljudi van ovih zidina osuđuju?
Neću se ustručavati ni pred kim, a ni pred sobom. Da, ubio sam ljude! One koji su to zaslužili. Nemojte mi samo govoriti, kako nije na nama da odlučujemo o tome. Bogami jeste! Jer kada ti nešto koči napredak i miran život, sakati zajednicu u kojoj se nalaziš, to odstranjuješ po bilo koju cenu.Samo što se ljudi, za razliku od mene plaše kazne, jedino smo po tome drugačiji. Inače bi i oni učinili isto.
Posle dugog vremena provednog ovde nešto mi je sinulo:
shvatio sam bezvrednost svog života i bezizlaznost ovog položaja. Planirao sam samoubistvo.
Hteo sam da moj život zgasne kao lanjski snegovi. Hteo sam da u rani osvit, kada sunčevi zlatasti snopovi svetlosti seku sobu, mirno nestanem. Ali tada sam shvatio da moj bezvredni život ima još jedan cilj– da ne budem kukavica.
Ne treba da imaš hrabrosti da se ubiješ, već da postojiš.

Uzrečica koju koristimo kada saznamo nešto od osobe od koje nije trebalo, a služi da osoba od koje je trebalo shvati da će dobiti po pičci.

Мало говно које уме да изазове велику пометњу.

Узимање туђе покретне имовине под своје власништво без неког посебног одобрења власника.

Kad u nedelju veče skapiraš da ti je slobodan vikend protekao dosadno, da ništa zabavno nisi uradio, a sad odjednom imaš toliko ideja šta sve da odradiš, ali, avaj, nemaš vremena, jer sutra je ponedeljak, novi radni dan za koji moraš biti spreman. I tako, celu sledeću radnu nedelju ćeš imati milion nekih planova za vikend, ali će i on proći u gubljenju vremena, a u nedelju veče ćeš svoditi utiske, kao i svaki put, šta si sve mogao, a nisi.