Sleng koji se rađao i sazrevao u popularnim automat klubovima (sinonimi: buvara, fliperana, automati) s kraja 80tih, do sredine 90tih XX veka, kada je popularnost i dostupnost konzola pregazila ove čarobne mašine i oterala ih u penziju. Zasluženu penziju.
Predstavlja osnovu za gejmerski sleng koji je iz njega evoluirao, a danas je aktuelan.

Viknuše seljaci, skinuše gaće i skočiše u koprive.

Za razliku od "običnog" crva koji u jabuci pravi "običnu" rupu, crv sumnje buši ontološki i sociološki fundament "jabuke kao takve".

Podmukla, opasna, i nadasve jako zarazna bolest. Specifična je po tome što broj obolelih ne da je opao u odnosu na 19. i 20. vek, već je u konstantnom porastu.

U principu pogađa sve slojeve društva, ali ne podjednako. Procentualno najveći broj obolelih je u najelitnijoj sferi piramide, sloju bogatih, moćnih i poznatih ličnosti na domaćoj sceni.

Bolest se manifestuje izuzetno izraženim simptomima, najčešće izlivima besmislica, med. Nebulosis Incredibiles, koje kod okoline, sačinjene od nezaraženih pripadnika nižih slojeva društva, izaziva mučninu, nesanicu, razdražljivost, nesanicu i apatiju.

Kao i kod bubrežne insuficijencije, ni za ovu patološku promenu ne postoji lek koji bi doveo do trajnog izlečenja, osim transplantacije zaraženog organa (mozga u ovom slučaju). Oni ekstremniji, pak, već dugi niz godina propagiraju malj od 12 kg kao najjeftinije i daleko najefikasnije rešenje za skraćivanje muka beznadežno obolelih.

Можда су рођени с тим, од оца Џонсона и мајке Џонсон, са Q10 ензимом у ћелијском једру и мисијом да редефинишу појам интензивне неге као козметички израз.

Они су лепи и блистају. Цакле се од микса папуанског бисера и вучјих бобица, које продиру дубоко у епидерм, штите и подмлађују. Ђавоља маст им обавија зглобове, а влашке голосеменице сежу у лигаменте и они постају људи од гуме, кадри да изведу 41. позу из Кама Сутре. Сатима.

Они трепћу својим екстра-волуменом од трепавица. Успорено на пет FPS-а, изазивајући плиму влажних емоција оба пола и терајући Имлекову кравицу да падне у депресију и овердозира се росном луцерком.

Они се стално мажу. Крему носе свуда: на плажу, у кафић, на утакмицу, на планинарење, на плаштење. Њихова кожа има невероватну упијајућу моћ и стално иште још, још, а кутија је магична и креме увек има, што је природно кад је крема регенеративна.

Они су племенити и желе да помогну. Свима деле по кутију препарата: сисатој риби са спрата, бубуљичавом клинцу на игралишту, а старцу у парку, са борама ко хомољске изохипсе, туткају онако у спусту на ролерима, а он са задршком од три атеросклерозе маше у знак захвалности.

Сви одмах постају лепши и бољи људи. Клинац изгуби бубуљице и порасте, те ожени рибу са спрата (која је коначно повратила влажност и pH), а старац из парка се подмлади за 20 година, прода кућу у Борчи и постане познати клабер.

1. Hrabrost
2. Muškost
3. Testisi
4. Autoritet
5. Ništa

Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.

Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.

Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.

Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.

Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.

И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.

Толико.

POZDRAV OD ANONIMUSA!

Кад ти цура пошаље поруку "желим те", а теби нешто мрдне.

Tema za koju vas zabole kurac.

Mesto na koje ideš kad nemaš baš vremena da ideš u pičku materinu.
Bliže od "Tri Lepe", a dalje od Šašinaca i "Tri Piškotine Marmelade"!

Koristi se pre upotrebe neke fraze koju su dukatlije sa televizije izraubovali do to mere da više nema nikakvo značenje i samo upućuje na manjak intelekta onoga ko je koristi. Ali ipak u datom trenutku predstavlja baš ono što je potrebno da se nešto opiše.

Јебање, само мало суптилније.

Име: Чланковита глиста; Породица: Змија; Фамилија: Аурора Бореалис;
Свака чланковита глиста, дакле и ја, састоји се од 64 чланка апроксимативно. Нисам сигурна да знам шта значи реч апроксимативно ал ми било лепо да је метнем овде. И сваки чланак има има тачно одређену функцију, осим неких који су ту чисто безвезе.
Уџбеник из биологије за 6. разред каже следеће, цитирам: "Иако делује незамисливо, чланковита глиста се прилагодила кретању без ногу, и то веома лако чини." Курац мој лако. Захваљујући једном јебеном мишићу у 17. чланку и методи: *згрчи тело - опружи тело*, успевамо некако да се крећемо кроз овај живот пун чемери и боли.
Све је у животу пролазно мој друже
И љубави и туге и сви срећни дани
Сад када је нема нека плачу руже
Ко увело лишће на јесењој грани...
Ја се извињавама на овој дигресији, пукла ме емоција. Да наставим. Уврежено је мишљење да смо ми потомци змија, гуштера и чега све не, но јасно је ко дан да су то фабриковане инсинуације наших архинепријатеља, белих носорога.
Сви сте у школи учили да слонови сваког пролећа одбацују сурлу, а да ли сте се икада запитали да је можда сурла та која одбацује слона и еволуира у неко друго биће, биће ослобођено материјалног. Руку, ногу, ушију, очију. Да, и репродуктивних органа, но та тривијалност нам не представља сметњу приликом секса. Сада се вероватно смејете и питате како глупава чланковита глиста може да води љубав? Питајте своју жену, она се није бунила.
Вас, људе, вероватно занима какво мишљење ми, чланковите глисте, имамо о вама, људима. Како било, ја вас делим на две врсте: на оне који имају потребу да нас газе својим псеудоподама и оне који нас из некаквог милосрђа, ил шта ти ја знам, на нашем путешествију од тачке А до тачке Б, без грешке враћају у тачку A. Ух, како мрзим ове друге. Зар је толико тешко погледати где нам је усмерен први чланак (упадљиво светлији од осталих), и пренети нас у том правцу?
Рекли су о нама:
"Јасно је да је тајна и бит свега сазнајног у следећем питању. Где је крај онога што чланковита глиста као таква јесте, а где почетак онога што чланковита глиста није."
Корнелије Ковач, гитар хироу турнир - делта сити 2008..
"То не беше глиста, нит то беше змија. Већ све део до дела. Доиста чудно. Чудо?"
Посланица Назарећанима, трећи псалм 12:44

То сам у најкраћим цртама Ја, чланковита глиста. Или сам беше чланковити црв? Е да га јебеш...

Izrazito kriv kurac, kome koren i glavić konvergiraju.

Народски речено неш се најест од којекаквих буранија, салата, спанаћа и супица са малим процентом масти. Нема леба од зелениша, влакана и шта ти ја знам којих све пиздарија на које се трипује Др. Филгуд. Нећеш постати човек, нећеш имати довољно снаге у преводу постаћеш слабић и педерчић.
Од кад је света и века знало се да ми Срби волимо да једемо месо, месо и само месо. Једина јела која готивимо више од чистог меса су подварак, сарма и суљпа. Наравно са месом. Ништа лепше од доброг пасуља скуваног у котлићу са сувим ребрима и слан'ницом. Да ти вода пође на уста. Колико је пасуљ битан и неиозаставан део наших живота говори и то да се често помиње у народним изрекама, малим али надасве тачним мудростима које су са колена на колено преносили наши стари. Уз ону већ познату „мораш ти још много пасуља да поједеш“ свакако најчешћа мудрост коју су нам у детињству понављале бабе и деде. Обе изреке говоре да је у ствари суљпа извор снаге и здравља а не оно зелено говно од спанаћа како је Попај кењао. Уосталом, од пасуља се прди (испуштају гасови за ове уштогљене) а према веровању нашег народа сваки пут кад прднеш уштедиш десет динара за лекара. Па ти види.

Uzvik teranja pernate živine, sotone i narkomana.

Сложићеш се са мном зар не, јер ово што ћу управо рећи је екстремно смислено, неоспориво и едукативно. Ипак, ја сам човек широких схватања и оставићу простор за вероватноћу да оно што сам рекао можда и није 100% тачно. Иако јесте.

Sok od narandže (1l) - 100% narandža - 0,80€
Kilogram narandži - 1,80€
Još ako uzmemo u obzir da za 1 litar soka treba nekoliko kilograma voća, dolazimo do zaključka da su oni oličenje plemenitosti, dobrote i čist primjer altruizma.

Najčešći flešbek na detinjstvo. Ubedljivo najviše boli od svih batina koje ćeš dobiti u životu. Ako ih ikada i dobiješ. Ne bole samo obrazi, već i klinački ponos, duša. Jer, znaš da si pogrešio, bio kriv ili nevin, ćaletova teška ruka ti ne gine. Trenutak pred udarac, dilemu da li će najzad popustiti i oprostiti, prekida snažan potisak vazduha velikog dlana prema tvom majušnom licu. Ruka samog Boga. Nastaje jaz. Najkraći jaz ikada. U deliću sekunde kroz glavu ti prolaze najkontradiktornije misli ikada: Zašto sam promašio zicer na fizičkom; Da li sam ugasio svetlo u kupatilu; Da li da kažem za četvorku iz matematike; Da li je Maja iz VI 2 provalila da mi se sviđa; DA LI ĆE DA BOLI?
Hoće, boleće. Boleće kao sam đavo. I ti to znaš najbolje od svih. Boleće prvo obraz, pa jagodice, usne. Uho. I ono boli. Oči se naglo magle... Gotovo su krvave... Bol te polako preuzima...A ti ćutiš. Nemaš snage ni srca da izustiš bilo šta...Pokušavaš da zadržiš suze za sebe, jer si dečak, muškarac, budući vojnik...Ali ne ide...
Osramoćen si. Ponižen. I to pred nekim strancem. I mlađim bratom...Gledaš kevu u predelu brade...Ne možeš u oči nikako...Ćale te je jednostavno u trenutku - Uništio...

Ali hvala Mu, zbog njega si ispao ČOVEK.