Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Koegzistencija dvoje ljudi na relaciji meni se digo/on mene uopšte ne sluša. Kupoprodajni ugovor gde se razmenjuju dobra u naturi, gde se obe strane nadaju, iako znaju da ništa neće dobiti, bez žiške, bez povezanosti, sa nedostatkom hemije, neubedljivo čekajući da se kuglica zaustavi baš na njihovom broju.
Ona traži druga i saputnika u liku koji bi samo da je jebe. Ona priča o problemima s majkom. On spušta pogled ka njenim sisama, dok su njene reči neprimetne k'o trotinet u saobraćajnoj gužvi. Njoj je jasna njegova nezainterovanost, na kraju krajeva, želela bi isto što i on, ali se plaši da Šabanu ne spadne perika. Mora se održati status čednosti, isti status koji je još na sedmom Egzitu izbušen od strane nekog britanskog indusa, a kasnije dodatno razaran od strane onih kojih se više ni sama ne seća. Njegova kola idu stranputicom. On započinje spiku o vremenu, ne bi li sjebao govnjivu tišinu koja ga udaljava od njegovog cilja. Ona tone dublje u razočarenje, dok on natuca nepovezana sranja, ne bi li se vratio u kolosek. Ona zna da se zajebala, on zna da je zasrao. Oni su Kanada i Malezija, Tijanić i Ćirilov. Ona bi da oživi razgovor, njega i dalje boli kurac. Njoj se polako ide kući, njemu takođe, ali nema muda da to izusti. Njemu se baš jebe da je prati do stanice, jer sutra ustaje u sedam. On je preko kurca odpozdravlja, ona se gubi u daljini, vrteći svoj kišobran. Ona se oseća prazno, on ponovo suva kurca.
Ono što će povučena cava izgovoriti nakon neobaveznog trošenja sa likom kojeg je upoznala iste večeri, nesigurna u ispravnost svoje ishitrene odluke da digne noge i nasladi se tvrdim parčetom servirane kurčevine.
Štit kojim se ograđuje od potencijalnih ružnih epiteta koje bi sutradan poznanik iz kreveta mogao pripisivati uz njeno ime. Izraz samoodbrane koji prekida post-spavačku tišinu, propraćenu dubokim uzdisajima obostranog zadovoljstva, ne shvatajući da je mudonji kao i njoj bio samo cilj da spere nakupljenu paučinu sa genitalija, te da mu se jebe radilo se o prikrivenoj monahinji ili seoskoj pasuljarki koju je jahala horda pubertetlija i matorih neženja iz kraja.
- Možda smo malo požurili sa ovim, sad ćeš misliti da sam neka laka... Trebalo je da se malo bolje upoznamo, ne znamo ništa jedno o drugom sem imena. - Neću naravno, nisam ja takav. - Znam da hoćeš, svi ste isti. - Slušaj, Sanja... - Sonja!
Mamina i tatina kćerkica koja će na sve iole pametno odgovoriti sa rečima: "smaranje", "bezveze", "tovarenje" itd... samo što će to "bezveze" otegnuti pa da budem dosledan Vuku Stefanoviću-Karadžiću - to bi trebalo napisati "baaaaeeeezveeeezeee". Ali ako čuje da je neka njena drugarica smuvala rezervnog beka Vojvodine tada će reći: "brutalno", "kul", "strava", a to bi rekla kao "straWa", pošto tako piše poruke i komentare na Fejsbuku, a to su inače skoro dva glavna vida pismenosti i izvora informacija. Vrlo širok dijapazon reči, ako smem da primetim. Pućenje usana je neki neizostavan detalj koji se može videti po kafićima, Fejsbuku i u šetnji- valjda se tako slikaju i za pasoš, ličnu kartu, djavo će ga znati?.... Moderno je takodje i studirati, ali neke fakultete "za buduće lidere", "poslovne menadžerske konsultante u modi" i tako, uglavnom fakultete egzotičnih imena. Da napomenem, ukoliko nemate para, a inače ste kombinacija Bred Pita (po lepoti), Ron Dzeremija (po obdarenosti), Nikole Tesle (po pameti) i Čkalje (po duhovitosti) - nemate apsolutno nikakve šanse kod ovakve cure. Ona ne zna da kuva, ali zna da gleda telenovele. Njena lektira je čuveni "Alhemičar" Paola Koelja (nabijem ih oboje - samo nju bukvalno, a njega metaforički), ona njiga one Nives Celzijus (Farenhajt, kako li...) i naravno "Grabljivica" koju čuva kraj postera Jelene Karleuše, kao velika počast i spiritualni totem. Fizički je besprekorna, a gde i neće kad se po čitav dan trlja kremama, blajha, polira, struže, gituje i farba - sve je to O.K., ali nema "dušu"...
Da li ste primetili kako je retkost videti nasmejanu devojku, prirodnu, sa malo "viška" da bude onako "sočno", u haljini kako normalno hoda i obraća pažnju na ljude oko sebe?
Kad se setim samo kad mi je pokojni stari pričao kako je ranije mogao sesti na bicikl pa sa društvom otići 20 kilometara do susednog sela, obučeni u farmerke i "starke"... Tamo su bili na igrankama, plesali sa curama... Muvao je curu onaj koji je imao "žvaku", što se kaže, ko je svirao gitaru....
Najveća problematika u američkim filmovima/serijama. Naime, ovu rečenicu je gotovo nemoguće izgovoriti ako x lik tako zaista i ne oseća. Čovek je u stanju da sebi povisi pritisak na 260, dobije padavicu, prolivčinu i gonoreju;stiska se, ispadaju zubi, prostata zabrinjava...ali ne. On neće reći "Volim te" ako to zaista nije tako. Dobiće pedalu u dupe od najbolje pičke, prekinuće vezu sa švedskom groficom, razvešće se od žene (znajući da će mu na sudu ostaviti samo par gaća i siledžijku) ali neće uspeti da kaže TU rečenicu. Posle pedalisanja, on u sobi plače i urla u jastuk, sluša Green Day..ali on ne bi mogao da slaže. Interesantno, na trusnom Balkanu problematika ove rečenice nikada nije dovedena u pitanje niti je predstavljala veliku moralnu dilemu.
Orson Hodž: Bri, da li me voliš? Bri: (kreću suze) Orsone ja...ovaj...ja te...(podrhtava lice, rezultat svih plastičnih operacija kreće da se ljulja) ....ja....(vilica svira kastanjete)...ovaj...ti si mi drag, Orsone. Orson: Znači tako...(sledi harakiri)
Žika: (pokupio random kuravelu sa štajge, vodi je u mračni kutak na fircanje) Ajmo Monika, skidaj ćega, znaš da si mi ti posebno draga.. Monika: Žile, jel me voliš? Žika: Volim te, ti si mi sve na svetu, cvetu najslađi, livado moja rano okošena i slanom orošena...a sad napokon zini.
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče! J: Dobro veče. M: Kako ste? Jeste zdravo? J: Dobro smo. Zdravi smo. M: Ima li zime? J: Ima M: Kako si ti sine? J: Dobro je. M: Je' slušaju matori? J: Slušaju. M: Ima li kak'a devojkara? J: Ima. M: Jel znaš ko je na telefonu? J: Ne'am pojma! M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene? J: Ne mogu da se setim. M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE! J: Ne znam stvarno. M: Pa sa kim ja razgovaram? J: Sa Jovanom Ilićem. M:... J: Alo!? M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
Pitanje koje čovek postavi, najčešće sam sebi, nakon što ga zaprepasti i razočara ljudska glupost i nesposobnost.
čitas novine (rubruke velikim slovima):
SRBIJA: -Tridesetoro ljudi povredjeno u stampedu za besplatnu sadnicu trešnje.Inače, cena jedne sadnice je 150 din...
CRNA HRONIKA: -Bombom ranio trubače na svadbi.Okrivljeni:"Hteo sam da je bacim na livadu al zakačila za granu, šta ću sad."
SVET: -U Španiji poginula tri čoveka u tradicionalnoj trci ljudi ispred bikova po ulicama grada...
DžET SET: -"Šmrko sam pepeo svog pokojnog oca" -"Jebala sam se na sred glavne ulice i snimile su me kamere-sad mi krivo"
KULTURA: -Juče izveden performans prilikom koga je motornom testerom presečena krava na pola.Publika oduševljena.Oglasila se i ORKA...
SPORT: -Fudbaler drugoligaša:"Spuštali smo sudiju u bunar, pa šta!?"
Zatvaraš novine, gledaš u plafon: -Kako smo mi bre na vrhu lanca ishrane nikada mi neće biti jasno?Kako nas do sad nisu prejebali neki jazavci il koale?
Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.
Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.
Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...
Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.
Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.
Patetika je nova grana moderne psihologije koju je izmislio Milan Kalinic.
Emisija Sve za ljubav: M. Kalinic:Ti nemas caleta? Nesrecnik:Nemam, smrc. M. Kalinic:Ni majku? Nesrecnik:Jok... M.Kalinic:Bas bez veze, jel ti nedostaju? Nesrecnik:Mnogo. M. Kalinic:Ja imam i caleta i kevu i puno love, koju zaradjujem na takvima kao sto si ti, ali te u potpunosti razumem.
