Američki Cigani
To je nešto u šta su se pretvorili nekadašnji kul crnci, crnci koji su imali kosu, oblačili se pristojno i stvarali divnu muziku pedesetih i šesdesetih godina.
To je nešto u šta su se pretvorili oni divni, nekada potlačeni, ljudi koji su se hrabro borili za svoju slobodu i prava na čelu sa Martinom Luterom Kingom.
To je sada onaj polusvet što živi u Amerikama, brije se na ćelavo, nosi gaće na pola guzice, nešto nerazumljivo i brzo priča uz neku vulgarnu muziku. Pičke, kola, droga, pištolji. Potrošački produkt Holivuda. NBA. Snaga, skakanje, sirovina. Hip-hop. Sida. Idiotski humor. Ciganisanje u apsolutno pežorativnoj konotaciji.
Plače mi se kad vidim u šta su se pretvorili unuci Majlsa Dejvisa, Lija Morgana, Koltrejna, Martina Lutera i mnogih nebrojanih čija imena i ne znam.
Za razliku od srpskih Cigana, sa kojima bih (a već i jesam) u kafani sedeo, po američkim bih se sa zadovoljstvom popišao.
MTS
Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.
*ZVRRRRRRR*
-halooo
-BRATEEEE NOVAK OVDE, JAO JEBOTE AJ IDEMO GAELU NA GAJBU
-novače dobar si ti i sve to, al spavam brate...radim za dva sata
-AJ PLAŠIMO BABE BRATEEEEEE!!!!
Il pod konac, il uz kurac
Основни принцип рада просечног Србина. Или пуковник, или покојник. Јебо средину, крајности су до јаја.
Произвољни Живадин склапа регал. Као и сваки домаћин, мало-мало се на дневној бази завлачи у подрум-радионицу-гаражу-шупу да настави рад на свом ремек-делу, регалу од дасака нађених код канализационог колектора, лично рециклираних и брижљиво очишћених од разне каке. Све строго по мерама, трипут мери, једном сече бошанственом убодном тестером за коју није купио нове листиће откад је Момо Булатовић у осмолетки пустио бркове. Тракаста брусилица и пиштољ са акрилним лаком се три пута смењују уз пажљив рад њиховог власника. После сушења, сазива се фамилија а његово чедо коначно може да се усправи.
Међутим, чедо се руши, а након исказане неверице Живадин уз гласно јебање сунца у пичку придиже регал. Тамо где је стајао леви предњи ногар гура сипорекс, а тамо где су стајали оба десна ногара, бифе са отварањем на кип и Шешељев портрет у дуборезу сада нема ничега, па Живадин одузима баби штаку уз њено гласно неслагање са патоса и њоме поткочује десну страну, измакне се, погледа и каже: "КО ШЕЋЕР!"
Dejan Cukić
Osoba koju navodimo kao primer kada želimo nekome da kažemo da o određenoj temi nemamo apsolutno nikakvo mišljenje.
-E, kakvo je tvoje mišljenje o brazilskoj autoindustriji?
-Pa...to ti je meni kao Dejan Cukić...
-Pa šta ti to znači?
-Nemam neko mišljenje o tome...
I stvarno...pitajte nekoga šta misli o Dejanu Cukiću...većina samo slegne ramenima...niko vam neće reći da ga mrzi, ali niko neće reći ni da ga gotivi...
Prekrst brzine svetlosti
Često kod starijih osoba, naročito baba.
- Jeli, sine, a zašto onaj tvoj drug ima onako crvene oči?
- Ma drogira se, baba, drogira se...
- Jubožemeoprosti (u isto vreme se prekrsti).
Krajišnici
Grupacija grlatih ljudi koji pevaju o povratku u rodno selo kod stare majke, a mole Boga da se nikada tamo ne vrate.
- E...što bi' se ja vratio u rodno selo, tamo stena, tamo izvor, milina...
- Pa možeš sada da se vratiš, stanje se smirilo, izgradili kuće tamo.
- Joj, kako bi' se vratio, al' ne daju dušmani...
- Pa možeš bre, tvoje selo izgrađeno, imaš kuću tamo!
- E, šta ti je život u tuđini, nigde nikog svog. Idem ja sa mojim zemljacima da zapevam o tome kako ne možemo da se vratimo u rodnu grudu...
Ljančesterka
Земљуша, прашинарка. Окорели вид љане, у основи обична крезава брашњара, намазана златним нијансама које додатно руже њену примитивну појаву. Одликују је нишањење у правцу најзајебаних мета и нереално мишљење о сопственом постојању.
Тупог погледа, кметовских црта лица и поганог језика. Кћер њу примитивса, или плод односа између приплодног вепра и касирке из самопослуге "Горица", смрад и трулеж који се крије испод њене шкољке, не успевају да угуше ни сви ти парфеми, ђинђуве и миришљаве амајлије. Сваким гестом и удисајем сере енормну количину најштрокавијих гована по идеалу жене.
Све да никада ниси имао девојку, уколико те примети са таквом, мајка би ти најрадије гневом надахнутим шамаром преко фаце одрадила вазектомију и изазвала карцином тестиса, док би те ћале избацио напоље, тако му циганске круне из Барија.
Е, кево, Марија и ја завршили са јебачином па сад идемо да сунемо шину дса и неку флајку Међеђе крви.
- Океј, само обуци ту дебелу јакну, хладно је, и немој више да си ми доводио у кућу овакве раштимоване љанчестерке, да ти не бих почупала сва она говна око компјутера и скотрљала их у Раковицу.
Важи, ако будеш ишла до Максија купи ми онај пикант сенф, знаш да само у њега умачем виршлу. Ћао!
- Ћао пиле мајкино!
Licemerje
Kad šest turbo pevaljki u nekoj emisiji petkom popodne kritikuju trenutni sistem vrednosti našeg društva.
To je kao da se iskenjaš, pa smaraš wc šolju što smrdi.
Kolovođa đavo
Svadbeni funkcioner, ukras svake svadbe.
Pošto gosti posedaju i posluži se aperitiv, a pre nego što dođu mladenci i posluži se predjelo, muzika odsvira "Reših da se ženim dok sam jošte mlad" pa zatim krene u veselijem tonu ("Danas majko ženiš svoga sina", "Svadbeni venac", "Neka peva ova kuća") kada se najslobodniji gosti hvataju u kolo sa dostojanstvenim osmehom na licu. Kolu se priključuju i ostali gosti, a muzika svira brže i brže sve dok ne zasvira "Moravac". Tu nastupa kolovođa đavo.
Na prve taktove "Moravca" salom za venčanja se prolomi urlik "IJAAAAAAAAAAAAAOOOOOOO!", svatovi se okreću i traže izvor i otkrivaju ga u čoveku sa obe podignute ruke uvis. Čovek preskače sto, suverenim koracima prilazi kolu i hvata se na čelo. U tom trenutku menja se njegova fizionomija: hipnotisanog pogleda, ispravlja se, glavu zabacuje unazad, slobodnu ruku smešta iza leđa ili se hvata za rever i nabacuje dostojanstven osmeh. U početku znalački sitno veze nogama da uhvati zalet, a kada Kićo Guerini oplete "Čokoladni voz" ili "Mitraljez kolo" počinje da drma glavom, ramena okreće u trenutnom smeru kretanja kola, a nogama podražava Majkla Džeksona iz vremena dok je "Bad!" bio svetski hit. Tu ustanovljava da ostatak kola ne može da ga prati, pa se izdvaja i staje na sredinu i nastavlja da samostalno prepliće za primer, a ako neko i pokuša (pa čak i uspe) da ga prati, kolovođa đavo donosi stolicu, penje se na nju ne prestajući da igra i okreće noge oko nje u maniru iskusnog akrobate. U tem muzika zasvira tuš, predjelo se posluži, a kolovođa usijan odlazi na mesto, naručuje vinjak i pita prvog do sebe kad će više ti mladenci, jebo im pas mater.
SANU
Srpska akademija nauka i umetnosti. Nezvanično, Veće staraca kome ne može pristupiti niko ko nema najmanje 120 godina, disidentski staž iz Titovog doba i ne bavi se ozbiljnim naukama (npr. kreativna istorija, kreativna geografija) i ozbiljnim umetnostima (npr. bidermajersko slikarstvo, epska književnost - film nikako!). Naši najveći umovi i национални раденици se okupljaju u ovom zdanju, hermetički zatvorenom da promaja slučajno ne desetkuje članstvo i bira svog predsednika i pri tome se igraju partizana i četnika, pa ga ipak izaberu. Priča se da ova institucija ima određene poslove i zaduženja, ali niko ne zna koja, pošto niko nije video da Akademija išta radi.
Lovacke price
Laž kojom se veliča onaj koji je priča. Uglavnom providna k'o rudarske čarape, ali zato ima majstorski zaplet. Jedan od žanrova u književnosti.
Uglavnom svako selo ima po jednog zvaničnog lažova.
Priča Joso:
Sećam se ja, sedamdestreće rešio drug Tito da dođe u Kraljevo da poseti radni narod, a i ovi iz Komiteta organizovali, postavili crveno tepikče, došo narod, pioniri sa zastavicama i cvećem, jednom velikom dadoše i kitu da preda Jovanki, pa i ovi moji iz Magnohroma da dočekaju Titu, bio on šeset i neke kod nas, potpiso se u knjigu gostiju, našali se tom prilikom i ode. Svi slegli tamo, ja reko - dal da odem, pitam ženu, ona nešto poboljeva, neće, sednem u fića sam i ajde. Tek što izašo na Kamidžoru, kr kr, stade auto, aj dupalim, kr kr, neće. Izađem napolje, dignem haubu, tu jebem ti božu kantu, šta je bilo, ventil, a u pičku materinu, neću da stignem na vreme. Mislim se ja, dal da guram, dal da zovem sestrića, a jebem ti, kad naiđe limuzina od Vitanovca, stade pored mene a izađoše drug Tito u beloj uniformi i Jovanka.
- Šta je bre, Joso, šta ti je s kolima, jel presiso, oćeš limuzinom s nama?
Meni bi neprijatno da se vozim s njima pa reko:
- Ma taman posla, druže Tito, nego ventil zajebava.
- Kaki ventil - zavuče on ruku u džep - evo ti deset ventila!
Vidoviti Milan
Prevarant.
Rekao mi je da gurnem u bulju palac premazan svinjskom mašću i vegetom. Nisam našao ženu svog života...
Možda sam stavio malo više vegete...ili pogrešan palac ?
Ne laži!
Једна од првих заповести које те родитељи науче. (Преостале две: не дрогирај се, не пуши).
Ћале: И, никад у животу немој да си лагао, јел јасно!?
Ја: Јасно...
...звони телефон...
Ја: Хало...добар дан чика Јоване...тата, за тебе је, чика Јован?
Ћале: Реци му да нисам кући...
Haker
Lik koji dodje kod komsije (neretko komsija ima lepu cerku) da mu instalira Winamp da ovaj moze da slusa pesme iz rodnog kraja...
Au komso, pa ti si pravi haker...
miki gajic
Miki Gajic je carina i najbolji pevac koji je ikada gostovao u Brestovcu.
djogani
Jedini čovek koji može da se okrene za 360 stepeni i vrati se odakle je došao!
-Kad su mi javili da je Sladza trudna,zaustavim kola,okrenem se za 360 stepeni i nazad za Beograd
Bide u tudjem kupatilu
Ogroman rizik. Razlog zbog kojeg je možda bolje izaći mokrog lica posle umivanja.
Bata Peca: Si se to umivao? Nisi se valjda obrisao plavim peškirom?
Bata Srki: Jesam, što?
Bata Peca: E, pa sa zalošću te obaveštavam da je to peškir sa kojim tvoj ujka Mitar, trlja guzicu posle zapiranja.
Bata Srki: Ne seeeri...
Bata Peca: Nije što serem ja, tvoj problem je što sere ujka Mitar.
španska serija
Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...
Seoska idila
Kad u ranu jesen skupljas pecurke kraj reke, oko tebe na sve strane zreli, bogati zvuci, mirisi i ukusi. Fali jos samo jedra seljancica rumenih obraza, sa korpicom u ruci. Umesto nje naletis na lokalnog alkosa kako kenja u zbunju, od kopriva dobijes osip, pokupis par krpelja i na kraju se prokenjas od otrovnih pecuraka!
Seoska idila, moj kurac...