Drvena motka kojom menjaš kanale na tvu iz fotelje, kreveta ili sa troseda onda kada izgubiš ili zaboraviš da uzmeš daljinski sa stola. Takođe može da posluži i za vaspitanje nevaspitanih osoba.
- Šta ti je to na glavi? Odakle ti tolika čvoruga?
- Ma ništa, udario me ćale daljinskim.
Bavljenje ikakvom delatnošću iz strogo ličnih pobuda, iz strasti i ljubavi prema istoj. Hobi. Volonterstvo u sopstvenom interesu.
Amaterstvo je jedini način uživanja zarad uživanja. Profesionalizam ima za cilj pobedu, nagradu, zaradu. Put do cilja je manje - više nebitan, i osećaj počne da se gubi. Sportisti više ne igraju za publiku već za ugovor, glumci su postali samo lepa lica, muzičari ne improvizuju... što je samo omogućilo ljudskim mediokritetima da osete spuštene standarde i svojim nekvalitetom od svega naprave šou. A šou je biznis. A u biznisu se radi o parama. A pare kvare.
Hedonizam je često pogrešno protumačen kao lenčarenje. Lenji ljudi su oni koji ne vole život i izvaljeni na leđa sa nadbulim trbusima čekaju sudnji dan. Hedonizam je ugađanje sebi...čitanjem poezije baš u trenutku kad ti se čita poezija, spremanjem lazanje za porodicu samo iz želje za spremanjem nečeg lepog i ukusnog za svoje drage, termin malog fudbala sa ekipom iz kraja onda kad poželiš da podmažeš po malo ust(r)ajalu levicu ili da provozaš nekoga 'biciklom'. Profesionalizam je moranje, amaterstvo je hedonizam.
Ja radije odem na stadion da gledam utakmicu drugoligaša koji je ubacio omladince u prvi sastav, nego večiti derbi prepun ljudi koji su prestali da uživaju i jedva čekaju da odu vani. Radije gledam klasike ili filmove nezavisne produkcije nego ostvarenja gde specijalni efekti prevazilaze glumu... Suvi kvalitet nije dovoljan kada nestane strast i lepota izvođenja za svoju dušu.
Amateri, ostanite amateri, koliko god da ste dobri. Postoji hiljadu stvari u kojima ste manje dobri, da ih zamrzite radeći ih za druge. Sačuvajte nešto i za vas.
"...Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira?"
a) Poštar b) Sveti Sava v) Jehovin svedok
Khmmm... Ni jedan od ponuđenih. Postoji još jedna sorta nenajavljenih posetilaca, to su svakako promoteri Kirbija. Omiljeni su do neke mere, sve zavisno od čistoće kuće iliti same prostorije u kojoj boravite. Naravno ako je došao red za veliko spremanje, zašto ne pustiti druge da to obave umesto vas? Oni su uvek spremni za takve akcije, i takođe su spremni na sve da bi isti taj proizvod prodali za dobre pare.
♪♪♫ Maršala Tita junačkoga sina.. ♪♪♫ :klik:
- Halo!
- Dobar dan..!
- Dobra ti sreća, ko je to?
- Zovem iz Rajhfajzen banke, u obavezi sam da vas obavestim da ste trebali da uplatite jedanaestu ratu još...
- Šupičku materinu, jebo te onaj ko te postavi tu.. :klik:
...
♪♪♫ Maršala Tita junačkoga sina.. ♪♪♫ :klik:
- Ma se teraš u kurac i ti i banka jes čuo,.. jeb... A ti si ćale! Kaži?
- Marinko, izrode jedan! Kako to razgovaraš s'ocem!?
- Ma neke budale zajebavaju ćale,.. :ding dong: E matori, neko mi na vratima zovem te kasnije! :klik: :troje ljudi na vratima: Dobar dan, izvolite?
- Dobar dan, mi smo došli da izvršimo jednu prezentaciju, naravno ako dopustite... Aparat za negu vašeg doma gde čišćenje dobija potpuno novo značenje sa Kirbi Sentria sistemom i dodatnom opremom...
- Žao mi je ali...
Stiže stara majka...
- Marinko, sine... pa pusti goste da uđu. Kakav je to način!?
- Da, da.. Izvolite, uđite! Vaš aparat je uvek dobrodošao, pogotovo kad je u vašim rukama... Hehehe!
- Duhoviti ste, da se primetiti... Ali ne brinite ovaj proizvod može biti vaš za samo..
- Ajde ajde... Ne odugovlači, soba je tamo napred.
- Dobrooo.. Evo izvešćemo malu proveru, samo posmatrajte...
Marinka tačno boli kurac za prezentaciju, stara majka kuva kave, seče kolače... kako li to već priliči jednoj domaćinskoj kući. A promoteri čiste li čiste, neka i treba. Nakon obavljene prezentacije sledi smaranje o kupovini...
- I, nadam se da ste zadovoljni našim proizvodom...?
- A da jesam svakako, samo...
- Pa drago nam je da to čujemo, sada imamo specijalnu ponudu za vas... Ovaj fantastični usisivač možete dobiti za samo 2200 eura sa sve dodacima.
- Ne'am ja te pare...
- Znate da imate pravo na 12 mesečnih rata...?
- Ma džaba sve to..
- Evo ako vam se baš sviđa, daćemo vam i na 24 rate. Vidim da ste dobar čovek i želimo da vam pomognemo, ipak nikom do sada to nismo nudili. A i značilo bi mnogo vašoj majci i supruzi...
- Želite da mi pomognete, da li zaista želite da mi pomognete..? Pođite sa mnom! Evo ovako. Ovo vam je moj frižider, prazan je ko što vidite, ako zaista oćete da nam pomognete, vi ga napunite! A ima i ispred kuće tri metra drva, ako vas ne mrzi isecite i složite u šupi, biću vam jako zahvalan!
- Ali gospodine,... znate, miiii.... ipak radimo... za ozbiljnu firmu...iii..
- Ma terajte se u pičku materinu svi odreda, marš napolje!!!
- Ih kakvi ste...
- Marš, kad kažem! :zalupi vratima:
....
:ding dong:
- Ko je sada majke mu ga spalim? Ko si sad pa ti?
- Mir sa tobom. Ako umrete za prijatelja, to onda nije greh, učinićete dobro i sebi i njemu...
- MARŠ BRE U PIČKU MATERINU!
Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.
I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.
Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.
Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.
*Inspiracija.
Podrugljivi naziv za "zdravu hranu", odnosno musli, one karefeke od heljde i integralne štapiće, jer neodoljivo podsećaju na hranu za kućne ljubimce.
- Idem po burek, s čim ćeš?
- S kurcem!
- To što si nervozan mogu da ti natrljam pesnicom po faci!
- Izvini, neću burek. Prebacio sam stotku i ova moja beštija mi uvela sankcije, nema više masno matori. Moram na dijetu.
- Hahaha Pa dobro bratac hoćeš da ti kupim kivi ili tako nešto, a? Hahaha.
- Zajebavaj ti, zajebavaj... Uzmi mi, imaju one neke, kako da ti objasnim... Kao keks, al od neke trave, žitarice šta li, sa suvom šljivom punjenom kikirikijem...
- Pečenim ili prženim?
- A?
- Hahahhaha.
- Ne seri brate, što me jebeš više, ili mi uzmi to ili nemoj, evo ti sto dinkića.
- Ma beži bre, sam si idi po taj viskas, blam me živi pojede od pomisli da naručujem to.
Ultimativni revanšistički spust ribi koja nas je odbila na drzak način.
- Ćao. Znam da se zoveš Marina, a prezime me ne zanima, jer nosićeš moje uskoro. 'Ajmo napolje, ovde je buka.
- Pali, seljaku! Otkud ti uopšte ideja da mi se takav nikakav obratiš?!
- Jebiga, pogledao sam sve ribe u klubu i zaključio da ovakav samo kod tebe imam šanse.
Masonska subliminalna poruka kako je gej okej. Po pravilu se koristi kako bi se ohrabrio saigrač prilikom promašenog slobodnog bacanja u košarci ili penala u fudbalu, ili prilikom ulaska na teren.
Reakcije na ovu pojavu se razlikuju od slučaja do slučaja, neki su toliko oguglali da ni ne primećuju šljapkanje po dupetu, neki se osećaju bitno kad im se kapiten pozdravi sa dupetom, dok se neki toliko zbune da ne znaju kako je ispravno da reaguju u takvoj situaciji.
Pojava koja je slična slučajevima kada se momci ljube u obraz prilikom pozdrava, samo što se šljapkanje još nije proširilo van terena. Hvala Bogu.
- Biće bolje, brate! Pljas!
- Koji ti je kurac, čoveče, šta me spenkuješ po bulji?
- Pa ono, ohrabrujem te!
- Ohrabrim te ja danglom, mani se tih pederskih fora!
Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.
Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...
Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.
Fudbalski izraz za strateško planiranje minimum dva kola u napred. Po nekoj trenerskoj proceni još u prvom kolu koje sledi, igrač sa jednim žutim kartonom mora da napravi i drugi, kako bi prespavao sledeću utakmicu i bio spreman za mnogo ozbiljnijeg protivnika. Ovakva vrsta strateške igre uglavnom se primenjuje kad se u nizu dobiju najmanje dve slabe ekipe, nad kojim se i sprovodi strategija poznata pod imenom "čistiti kartone". Pored čišćenja kartona vežba se i uklizavanje ali i faulovi na sredini terena ili daleko od svog gola.
- Mile?! Majku ti jebem, na šta to ličiš?!
- Ne znam treneru... hmmm... pa rekli ste...
- Šta sam rekao?!
- Pa da danas... hmmm... čistimo kartone.
- I?! Šta si ti uradio?!
- Očistio dva kartona Hajnekena kod Veselinke u kafani, celu noć sam bio tamo... hmmm, majku da nemam.
Hipster nad hipsterima koji mrzi hipstere.
Ona je iznad svih, ona je najbolja i najlepša. Drugi ne zaslužuju njenu pažnju, s toga i ne komunicira sa ostalim pripadnicima homo sapiensa. Govor je, ipak, suviše mejnstrim. Ona ne hoda, ona lebdi. Ivana Žigon joj se klanja, Pantela pored nje daje golove kako bi je impresionirao.
Ali badava, ona je ledena.
Ortak koji je bio na vrhuncu slave, omiljen u društvu, pravi laf, šmekerčina. E onda je sve uspeo da zasere. Uvalio se u govna do guše, doslovce otišao u kurac. Dužan ko Grčka, nije ga bilo nigde i samo njemu je znano kako je preživljavao. I onda posle tmurnog perioda vraća se u punom sjaju. Kako? Opet, to samo on zna. Sve se vraća na staro, opet omiljen u društvu, možda i više nego prvi put. Opet je sve lepo, bajno i sjajno, samo što je posle toliko godina bedaka stekao neko iskustvo, pa se sad ponaša zrelije. I svima je drago zbog toga, čak i oni koji ga ne vole poštuju ga. I zaslužio je njihov naklon. Jedino što postoji bojazan s obzirom na istoriju da ne ponovi sve nanovo...
Naši ćalci, u njihovo vreme, bili su najveći trsitelji. Šmekeri koji su šetali i po 5 riba dnevno. Nedeljom su hladili jaja pregrejana vikendom, a mogli su popiti kao četa vojnika stacionirana u Sahari 1944. godine.
Keve su, naravno, bile fine i vaspitane, umerene, ženstvene i pre svega nevine.
Istina je u stvari prosek. Bili su prosečni, baš kao ti i ja. Prosečno pijem, prosečno se zezam i prosečno teslačim jednu ribu. Zadesi se nekad i dve. Al jebote...
Moj matori je u moje vreme kitom armirani beton lomio!
