Ljudi koji idu na more u septembru
Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.
Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.
Tih deset dana ne čita novine kako mu vesti ne bi kvarile bar to malo užitka.
Jebani i nejebani cvetovi
Cvet je čudo, lep, mirišljav, olujno čulan, kratkotrajan i prokleto prolazan. Takav je, gotovo nematerijalan kao san jer je lišen savkog materijalnog smisla ukoliko ne proizvede plod. Tek kad vidite tužan prizor uvelog cveta shvatite koliko je produktivno jebanje važno i smisleno za plod i sledeću generaciju lepote. Plod ne mora biti, a najčešće i nije, lep kao cvet, ali je materijalan i sadrži podjednake ekvivalente energije i života, suštinski neophodne za svu lepotu sledeće generacije cvetova.
Gledati u “veliku sliku”
Sposobnost da se zoom out mentalnih sočiva “povuče” do krajnjih granica. Tačno je, ne vide se mnogi detalji na “velikoj slici” ali poznavanje samih detalja slagalice bez potpune spoznaje o tome kakvu sliku grade je skoro bezvredno. Opet, ako već imate “ugrađenu” opciju zoom outa na vašem mentalnom sočivu nije teško povremeno uraditi i zoom in, čisto da bi videli šta se radi tamo dole i kako se uglovi delova slagalice međusobno “gađaju”.
Limena mačka
Ako je samoća najgore moguće drustvo u koje čovek može da upadne onda je društvena interaktivna mačka-robot izronila direktno iz pakla. Novotarija za tešenje usamljenih i tužnih ljudi. Nastala je minimalnom zaslugom inženjera robotike i maksimalnom ciničnom kreativnošću psihoanalitičara usamljenosti.
To je najnoviji lek za planetarni trend porasta broja usamljenih ljudi, ne piški, ne kaki, nema teranje i ne razmnožava se, ne traži da ide u šetnju, ne bira hranu, ne razboljeva se, vremenom ne postaje gojazna.... jednom rečju savršena. Ah da, zaboravih baterije, ne treba ih menjati, kad joj oči “pocrvene” sama pronađe “bazu” i “sedne” na punjač ne prekidajući svoj šou ali sada u sedećem položaju. Ima krzno, usta i zube koji se ne kvare i lome, ‘vata samo FM stanice (jebi ga ništa nije savršeno) a kad stigne email ona “kaže” “mail-jau”, razume oko 20 komandi i ima softver za mačji i pseći govor tela. Jebi ga, ukusi se razlikuju, pa jedan dana može pružiti mačje društvo a već sutra uz promenu krznene presvlake pseće. A kada je situacija toliko jebeno beznadežna da je i društvo limene mačke suvišno “dugme” Off je uvek tu. Divota. Šta će nam raj pored ovakve zabave, možemo zauvek ostati ovde, usamljeni ali u društvu limenih mačaka.
Endži nema bubuljice, ali kao da je to važno
U ekskurzijskom autobusu slušam lepe tonove i imena kao što su Endži, Lejla, Džezabel ... zamišljam ih kao preplanule boginje namazane mirišljavim uljima i negde u podsvesti sam siguran da je daleko vrednije patiti zbog jedne Lejle nego zbog bubuljičave, ali ipak zgodnjikave Goge. Ali pored mene nije sedela ni Lejla ni Džezabel ni Endži nego baš Goga. Da li zbog milih tonova i imena iz zvučnika, monotonog truckanja autobusa ili Goge koja je stalno nešto muljala nogicama, u levoj nogavici mi nije bila samo noga, pojavilo se još nešto, brzo je raslo a nogavica je postajala sve tesnija.
Verovatno i sami znate kakava je to prokleto bezizlazna situacija kada ti se digne u autobusu i nema načina da se spusti. Svaki pokušaj premeštanja iz leve u desnu nogavicu je bezuspešan, bolan i uzaludan. A i zašto bi mu bilo bolje u desnoj nego u levoj nogavici? Ne traži on promenu nogavice nego nešto drugo, to je bar jasno. Namučio sam se kao Isus na krstu, jer zgodnjikava Goga nije prestajala da ukršta i prekršta nogice. I nju je svrbelo. Tek posle nekoliko miliona godina stigosmo do države, grada i hotela za koje me i bukvalno boleo kurac kako se zovu. Odrao sam je kao Musa jarca, a mislio sam da ću ostariti u tom jebenom autobusu.
Boga ti poljubim
Jesu tri reči, ali svaka zaslužuje analizu. A tek celina, ma knjigu da napišeš. A još kad čuješ ko ovo izgovara dođe ti da se zapitaš ko je ovde na LSD-u, ovaj što se cmače sa Bogom ili ti koji gledaš scenu. Nego pođimo redom.
BOGA (ti) POLJUBIM. Što baš Boga da ljubi. Zašte neće tebe ili mene da poljubi, mi bi baš voleli da nas ON poljubi. Bilo bi to kao da nas je sam Bog poljubio. A da li ste se pitali zašto ne kaže: “đavola ti poljubim” E pa nije budala da se ljubi sa đavolom kada je možda i ON đavo, pa bi ispalo nešto kao sliku svoju ljubim ili čak neka đavolska homoseksualna veza. Zato, neće ON ni nas ni đavola nego hoće baš Boga da ljubi, a možda je i sam umislio da je Bog pa, ono, u fazonu Bogovi se samo međusobno ljube a boraniju ko jebe.
(Boga) TI (poljubim). Čijeg Boga? Pa tvog boga hoće da ljubi, a ne svog. Sad je samo pitanje da li on neće da se žvalavi sa svojim Bogom iz nekih, možda samo higijenskih razloga, ili bi malo, onako promiskuitetno, da “proba” tvog Boga pošto mu ovaj njegov već dosadio. Ko zna, vidite i sami kolika pitanja se ispiliše.
BOGA TI POLJUBIM. More to znači da nema zajebacije. Gazda je ljuti. Podvijaj rep, gmiži, puzi, izmisli petu kolonu, podmetni brata rođenog i spašavaj živu glavu. A NJEGA pusti nek se cmače sa Bogovima, tvojim, mojim i njegovim ako ih ima. Mada, čisto sumnjam, jer zašto bi neko rekao “Boga ti poljubim” kad bi imao svog Boga.
Peta kolona
Retrogradno evolurala od nekadašnjih elitnih jedinica Lava Trockog do današnjih domaćih izdajnika. Doduše bilo je i međufaza kao ona u Španiji kada je neki general rekao da će on lično voditi četiri kolone a da mu se peta zagubila negde kod Madrida i da će ta peta tamo čekati ... ali u zasedi.
Kod nas je bilo... pa u našem stilu?
Jebi ga, taj baja koji je bio zadužen za kolone nije imao Excel inače ko zna koliko kolona bi napravio. Ovako u tefter mu stale samo pet, pa je lepo razvrstao po kolonama sve one likove koje zna i koje ne zna. U prvu kolonu je smestio vođe i ta prva kolona je bila svetinja, tu nema diranja. U drugu dragu mu familiju, u treću prijatelje (ali one prave), u četvrtu pale drugove (eto, da se i oni pomenu negde), a u petu sve ostale.
Iako po propozicijama preskakanje iz kolone u kolonu nije bilo dozvoljeno niti moguće, dešavalo se da se neko iz neke naprednije kolone preko noći (ali naročito preko noći) nađe u ovoj najnazadnijoj, takozvanoj intelektualnoj petoj koloni.
Elem, ta najnabudženija imenima peta kolona nije imala ime, a sve te ljude su ipak morali da proglase da su nešto jer ovako nisu bili ništa, nisu bili vođe, rođaci niti prijatelji, a ni pali drugovi. Na kraju je pronađeno jednostavno i logično rešenje: imenovaše ih petokolonašima. Još samo neka funkcija da se dodeli petoj koloni i stvar rešena. E tu se debelo zapelo ali je to zapinjanje ipak rešilo problem. Nema funkcije za petokolonaše!, beskorisni šljam, trutovi, čitači i pisači knjiga, anglofili, germanofili, čovekoljpci, vernici, filozofi, maštari, sanjari ..... ma oni su sve samo ne neko iz prve četiri kolone. Jednostavno VIŠAK i balast.
Da, tako je bilo u vreme pre Excela, bio je samo baja sa tefterom, a u tefteru 5 kolona. Petokolonaši.
A u kojoj si ti koloni?
njutnov zakon gravitacije
''Telo izbačeno početnom brzinom V vertikalno naviše ne može da omane zemlju - pa da mu jebeš mater!''
Vukajlija nekad i sad
Ovaj sajt je u svome nastajanju imao potpuno drugu svrhu i formu,do danas se izmenio i prošao kroz razne modifikacije.To što je ovaj sajt danas nema nikakve veze sa onim što je bio na početku.
Nekad:
............................... 24:3
Šibnuti
Pobeći
Primer:
Šibnuli smo od murije.
omiljeno (0)
................................
Komentari:
Sloba:Svidja mi se, +
Deky:Izvini ali moram da ti dam minus,ne svidja mi se .Pokušaj malo da promeniš formu pisanija.
_______________________________________
Sada:
.............................1935:147
Gledanje na život sa lepše strane
Kada imaš stav da je bolje da nam Rusi zavrnu gas nego da nam ga Nemci odvrnu
omiljeno (345)
.................................
Komentari:
Markoni '99: Ahahahaha ,odlicno. + i omiljeno.
Deki d Marmelada: Dao sam ti minus,pa cu i da ti obrazložim zašto.
1. Ovo nije definicija, nego neki običan fazon.
2. Sve i da ima formui definicije loše si je sročio.
Mrnjau: Veoma sam nesrećan povodom ove definicije.
Psihoza: Šmekeru! -
Petar Kralj: Šljas
TwiterFanatik: Dobro je bre Petre, prestani da reklamiraš tu svoju definiciju,nabio si joj 400 pluseva.
Trezan: E Rajo kako te nije sramota , imao si na ovu defku posle pola sata 12 omiljenih.
Mrnjau: Ma vidiš da ima krš duplih naloga.
RajaZa: Ja sam već sto puta objasnio da nemam duple naloge,kome nije jasno nek se žali kod modova,pa nek provere ip.
Don Vito:Nemojte da spamujete temu, predjite na čet inače ću da vas tužim Džoniju.
Milosrdni: Nagruvam ti jaja, ajde briši ovo sam dok još možeš, cvrče mi jajca da ti ja brišem kada mi budeš kukumavčio na forumu.
Bejbren: Slučajno sam izašla se četa i videla da se ovde priča o duplim nalozima pa samo da kažem da je Ruralni Emo dupli nalog Koste Stefanovića, pogledajte mu fejzbuk nalog.
Milosrdni: Ma cvrče mi jajca ko je čiji dupli.
Džoni: E ko sledeći stavi komentar dobija ban zbog spama.
Milosrdni: Ma Džoni, nagruvam i tebi jajca.
Obavestio: Rizikujem ban ,ali ne mogu da dozvolim da prodje neka definicija dok sam ja tu a da ne iskomentarišem nešto.
______________________________________
Svaka sličnost sa stvarnim autorima je namerna ali ne i zlonamerna.
Nabola se na pritku
Pritka je u prošlosti bila najčešći krivac za defloraciju pre braka.
Ma neje imala nijedno muško do sad, a toj što neje nevina, onomad se nabode na pritku od paradajs. Nesreća!
Plan
U početku je naravno mrak, a onda se rodi ideja. Sama ideja bez “supstance” ne znači mnogo. Pretpostavka daje ideji supstancu i ova smesa se pretvara u plan. Daljim razrađivanjem detalja plana on se dovodi do nivoa “matrice” po kome neki sistem funkcioniše.
Grupa radnika je dobila zadatak da bez odgovarajuće opreme očisti septičku jamu.
- “Ovo je rupčaga puna govana i nesnosno smrdi”, zaključi radnik u rupi sav umazan govnima.
- “To je betonski lonac izmeta i JAKO zaudara”, žali se stariji radnik (on je van rupe i nije umazan govnima) vođi smene.
- “Radimo na kontejneru izmeta koji ima JAK miris”, vođa smene obaveštava šefa pogona.
- “Istražujemo objekat sa đubrivom, iako radnici jedva dišu zbog SNAGE isparenja, ipak izdržavaju”, šef pogona podnosi izveštaj zameniku direktora.
- “Radimo na istraživanju materije koja JAKO potpomaže RAST biljaka”, zamenik direktora izveštava direktora.
- “Imamo rezultate sa nečim što podstiče RAST, i to JAKO”, direktor šalje fax ministru.
- “Ovo je novi plan za RAST naše privrede sa JAKIM podsticajnim efektima”, ministar prezentira PLAN predsedniku vlade.
- “PLAN je dobar i postaće deo naše politike posle usvajanja na parlamentu, a možda i pre. Dobar posao, čestitam ministre”, zaključio je predsednik vlade.
Eto tako se dešavaju sranja
Hiperbola
U davna vremena, uz parabolu i elipsu bejaše jedna od tri posestrime, koje su zajedno sekle konus. Onda, dođe misteriozni srednji vek i hiperbola dobi i značajnu primenu u desetercima, ispevanim uz gusle.
Godina: 1386. negde o Gospoinu dne
Lokacija: krčma u nekoj vukojebini
Događaj večeri: nastup čuvene striptizete - Kosovke devojke
VIP ekipa: Obilić, Kosančić, Toplica, Kraljević i još kojekakve velmože
Separe. Cirka se rujno vino, a fenjeri bacaju strobove. Iz bijelih grla dopire neki haus uz guslarsku podršku slijepog Mićuna. Promoterke u narodnim nošnjama merkaju mrče, koji su sišli s obližnjih planina. Na podijumu, gola Kosovka devojka sa ovcom na leđima, uvija se oko namašćenog stuba k'o Selma Hajek i mami muške poglede...
Nakon par sati, fajront. Sa poda se kupi srča, i obezbeđenje izbacuje pijane goste kroz prozor, direktno u Sitnicu. Separeu sa junacima prilazi zvezda večeri.
Kosovka: Pomaže bog, junaci!
Svi u glas: Bog ti pomog'o, lepotice. Sjajan performans, zaista.
Kosovka: Hvala, trudim se. Nego, da pređemo na stvar. Drugarice mi rekoše da vi imate najveće buzdovane u okolini, pa ja reko' da utvrdim verodostojnost tih informacija. One govorahu o nekih 25 santima bez šešira. Stoga, momci, oružje na videlo.
Svi zajedno: :izvadiše buzdovane:
dramska pauza i grohotni smeh Kosovke devojke
Kosovka devojka: Hahahaha, majku im glupavu, šta one znaju šta je 25 santima. U redu je, momci, navucite untercigere, slobodni ste.
I tako nastade hiperbola kao stilska figura.
Konobar, donesi vrata oću dizađem
Poslednja narudžbina iskusnog pijanca na kraju dana, provedenog u kafani.
Izgovori za kašnjenje na sastanak
Kašnjenje na sastanak može bit slučajnost ili stil života. Neki to rade zbog toga što su trapavi, a neki kašnjenjem šalju jasnu poruku o svojoj “posebnosti”. Iako neki smatraju da je “moderno” malo zakasniti, velika zakašnjenja govore o lenjosti, životne neuređenosti, neodgovornosti i nevaspitanju. Kako god bilo, onaj koji kasni mora da pruži bar neko umirujuće objašnjenje.
1-15 min.
Izvinjenje nije potrebno, pomenete “akademskih 15 min.” tako da svi ostali osete “auru akademskog zvanja” i dok lebde u prijatnim mislima potpuno zaborave na vas.
15-30 min.
Ako ima kiselo-nestrpljivih faca odgovrite facom “šta nije u redu ljudi?” i rečenicom: “Aha, mislili ste da sam vas zaboravio. E nisam, ko može VAS da zaboravi. Nije valjda da ste već počeli?”
30-45 min.
Teška artiljerija mora da radi. Ne čekate da vas nešto pitaju već vi počinjete sa pitanjima: “Kako su svi uspeli da stignu pored ovakve gužve? Šta sam zanimljivo propustio?” Oljagate gradsku i državnu vladu za nesređenost saobraćaja. Zahvalite se nebesima što ste ipak stigli i nadalje ćutite.
45-60 min.
Zahteva i fizičke pripreme. Raščupate kosu, pokvarite i razlabavite čvor od kravate, izvučete jedan okrajak košulje iz pantalona i “pobledite” ako možete. Objasnite panično, ali bez detalja, iznendanu bolest tetke i istovremeni kvar na automobilu. To bi trebalo da bude dovoljno.
Više od 60 min.
Ne morate ni da idete na sastanak. Verovatno se završio i bez vas.
Povratak kući ili ... “engleskinjino” dupe u šakama
Povratak u zavičaj posle dužeg odsustva je uznemiravajuće iskustvo i pomalo liči na buđenje iz duge kome.
Postoje tri stvari koje kao običan čovek nikada ne možete uraditi: ne možete da zajebete provajdera mobilne telefonije, ne možete sebe učiniti “vidljivijim” za lepe žene i konobare sve dok one/oni ne odluče da vas “ugledaju” i nikada se ne možete ponovo vratiti kući. Prve dve stvari ne mogu da objasnim a za treću mislim da znam objašnjenje. Jednostavno, ili ste otišli ili niste. Što se povrataka tiče ili se sa vama vrati samo deo vas ili vam se učini da ste promašili mesto, iako navigator kaže da ste baš tu gde želite da budete. Svejedno, osećaj da se niste vratili kući i “da to nije to” vas ne napušta.
Da bi izdaleka stigli kući sve što treba da uradite je da više verujete navigatoru nego svojim očima. Posle toga zajebite navigator i vratite se svojim čulima. Ima razloga i potrebe za tim jer kretanje zavičajnim gradom najviše liči na ponovno učenje hodanja ... i govora. Da, zablokirao sam u farbari, hteo sam da kupim ... kako se zvaše ... ono čime se popunjavaju rupe i neravnine na zidu ... “Glet masa!” kao EUREKA viknu prodavac. E to, baš to. Kupih jebenu glet masu.
Grad je urbano transformisan ali ne i ljudi. Doduše oni jesu metamorfozirali i “prebacili se” u starija tela, ali su u suštini ostali isti. Gledajući ljude nisam imao utisak nikakvog napretka, jednostavno “pronašao” sam ih u onim istim problemima u kojima sam ih i “ostavio”. Kao da godinama nose istu anakondu oko vrata i nikako da je se reše.
Na kraju sam zaključio da je najzanimljivija stvar koja im se dešava povremeno ispadanje po kojeg zuba, a da vrhuncem zabave smatraju – neodlazak kod zubara, pa onda jedni drugima pokazuju unutrašnjost usta i satima razglabaju o tome kome je teže u životu. Takođe sam primetio i to da broj zuba utiče na sposobnost konzumiranja alkohola, što manje zuba = više alkohola.
Neizbežno, sreo sam drage i stare drugove. Poželeo sam da popričam sa njima o svemu ali je taj entuzijazam brzo iščezao kada je počelo prepričavanje dana kada sam obema rukama obuhvatio malu zadnjicu “engleskinje” i da me jedino po tome pamte. Isti ti drugari su tada mislili da sam to uradio zbog opklade, “engleskinja” je tvrdila da sam se “dokazivao”, a ja sam znao da sam to uradio zato što sam ŽELEO da je opipam. Zanimljivo je da moji drugari i danas misle da sam to uradio zbog opklade. Nažalost ne znam gde “engleskinja” živi danas i šta ona misli o “obuhvatanju” njene čudesne guze.
Izbacivanja iz škole su me spasili, ko drugi nego, profesori fizike i hemije. Kasnije sam morao da im detaljno objasnim kakav je bio osećaj držati “engleskinjino” dupe u šakama. Zanimalo ih, šta ćeš.
Povratak kući ili ...? Pa šta da vam kažem, sve su to samo uspomene, a njih ionako nosite sa sobom kud god da pođete.
Dedine lekcije o životu
Као и све остало,и оне се ,,мало'' модернизују временом.
1995:
-Очи декине,кад избије рат,ти удри по Бугарима нећеш погрешити!(инспирисано из неке дефиниције).И никад немој да слушаш бабу,она је луда ХЕХЕХЕ!
2000:
-Куре дедино,немој да се играш са женским срцем оно је једно,играј се са сисама њих је две ХЕХЕХЕХЕ !...Немој да те жене зајебавају,ако имају веће сисе немају већи мозак запамти то љуби те деда!
2005:
-Немој да будеш жена,кад неко попије 9 пива,ти попиј 10! И промени жена што више,видиш како сам се ја 5 пута разводио,само сам их мењао и ништа ми не фали!
2010:
-Мали,ако будеш добар купићу ти чоколадну бананицу,идем до Идее имам данас 10% попуста због пензије а и добићу 5000 више,ићи ћу са што више аутобуса да би ми свако устао кад ме виде да не могу да стојим..Тако ћеш и ти једног дана кад одеш у пензију,моћи ћеш сваког да моташ око курца.
2050:
-Чимпокону мој,ултимејт левел унуче моје,иде стари Бен-тен мастер левел да регенерише ману на паради поноса,ти за то време покидај све инсејн вукодлаке на супер Бајт фајту,види шта ради она твоја мистресица од Назерета на премијум фејсбуку а можеш и да организујеш неку блеју вас 20 на ултра Мсн-у...Сигн оут јо ма мен !
Virus
Najprmitivniji i najvulgarniji pojavni oblik destrukcije! U ovom slučaju destrukcija nije cilj već stil života. Njegova aktivnost liči na pomahnitalu i bezumnu mašinu koja efikasno satire sve oko sebe. On je apsolutni parazit sa egocentričnom i hipnotičkom retorikom da “sve” što ga okružuje mora da radi u njegovu korist a na sopstvenu štetu. U njegovom kodu nema informacija o tome kada treba stati i završiti bezbrojne cikluse uništenja. Destrukcija se jedino završava potpunim iscrpljivanjem rusursa do neizbežne samodestrukcjie.
Svaka sličnost sa virusima kao pojavnim oblikom života i ćelijama kao njihovim žrtvama je sasvim slučajna.
Armagedon, dete nerođene planete
Kamen o kome znamo mnogo toga. Dali smo mu ime, odredili verovatne dimenzije, isplanirali smo kako ćemo da pucamo na njega, znamo čak i šta će nam uraditi i na koji način (ako promašimo). Takođe nije teško zamisliti kakva bi žurka bila ako se ispostavi da je pored nas upravo proleteo Armagedonov mlađi brat. Jedino ne znamo gde je, kad će doći i da li uopšte postoji. Samo toliko.
Najverovatnije je tu negde između Jupitera i Marsa u gomili od oko milijardu kotrljajućih stenčuga koje nisu ništa drugo do neostvarena planeta. Jupiter, i sam nesrećan zbog toga što je neostvarena zvezda, svojom supergravitacijom to nije dozvolio.
Prilično ste u pravu ako mislite da sve ove, manje ili veće, gromade vojnički disciplinovano ispisuju svoje putanje i da nikada nećemo saznati koja od njih je Armagedon. Međutim, ako u celoj toj milijardi postoji neki nedisciplinovani mališa koji može da započne malu bilijarsku igru među lebdećim stenama priča se može završiti izdvajanjem mirnog Armagedona i njegovim jurcanjem prema Zemlji. Kako to predvideti na vreme i sprečiti da nam se desi ono što je dinokiler (neki ga zovu Baptista) uradio dinosaurusima. Pa, skoro nikako. Zamislite samo da igrate bilijar sa milijardu “kugli” neujednačene veličine i oblika a vidite svega 5% njih. Teška bi to igra bila. Čak i uz pomoć najmoćnijeg hardvera Armagedonov dolazak bi mogao da se predvidi svega nekoliko nedelja, najviše nekoliko meseci, pre sletanja.
Stigao ili ne, tih nekoliko meseci bi sigurno bili najzanimljiviji period naših žiovota. Dok bi neki tražili način kako da “eskiviramo” Armagedona, drugi bi se spasonosno “ukopavali’, treći bi se molili, ali najveć broj ljudi bi se posvetio trošenju ušteđevine i “prijateljskom” ćaskanju sa šefom, dok bi se cene stanova u centru grada opasno približavale ceni krigle piva.
Ah da, zaboravio sam Brusa Vilisa. Blaženo neznanje