U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.
Klinac 1: Hoćemo jednu partiju tenkića? Klinac 2: Ne može, hladi se adapter. Klinac 1: Dobro, sačekaću, onda ćemo posle. Klinac 2: Nećemo posle, tata gleda dnevnik. Klinac 1: Čika Mićo, jel' možemo da igramo malo igrice dok ne počne dnevnik? Ćale: Ma igrajte bre kol'ko oćete, ja taj bučuk ne gledam otkad se zaratilo... Klinac 1: Eto vidiš, možemo da igramo. Klinac 2: Pa ne znam bre, možda će mama da gleda seriju Ćale: U ovoj kući bogami neće, te meksičke novotarije neću da vidim, čujem li španski ima da razbijem televizor... Klinac 2: Dobro, ajde, igraćemo, ali samo 15 minuta. Nego, da ne znaš možda šta je bilo danas u Moćnim rendžerima? Klinac 1: Ne znam, malopre mi došla struja kad sam krenuo kod tebe, nisam imao struju ceo dan. Klinac 2: Ni ja. Klinac 1: Pa od čega ti se onda hladio adapter?
Dovoljan je jedan film i jedna noć u nekom porodilištu pa da shvatite da postoji velika razlika između nas i njih. Amerikanke se porode iz dva napona, jednog krika i uz tri graške znoja i to bez pomoći babice. Porođaj u američkim filmovima je toliko brz i polutraumatičan da najviše liči na pošteno sranje u uslovima polutvrde stolice. Iz svega ovoga ja sam zaključio da su naše žene ili ekstremno uske pa ne mogu ni kornišon valjano da izguraju ili su naša deca toliko glavata pa satima i danima imaju problem da se proburgijaju.
Porođaj u američkom u filmu
Porodilja: I think baby is coming. Seda na stolicu i širi noge. Babac: Dušo vidi se glavica, gurni samo jednom i gotovo je. Zavlači glavu ispod spavaćice i između nogu porodilje. Porodilja: AhhhOhhhhUUUUUUUUuuuuuuuuuuuuhhhhhhhhhh. Čuje se kme-kme. Babac: Izlazi iz spavaćice i međunožja i drži okupanu, rumenu, povijenu i pregledanu bebu jer ju je u međuvremenu skenirao. Sve to saopštava majci. U sledećem trenutku beba i majka spavaju, a babac popravlja frizuru pred ogledalom.
Balkansko porodilište
Porodilja: Imam bolove i nešto mi curi. Babica: Idemo gore dušo, videćemo šta će biti narednih dana. Sledi opraštanje, ne pozdravljanje već pravo opraštanje. Sat prvi: Ja: Lucky Strike ode u dim. Sat drugi: Babica: Otvorena je za 2 prsta. Ma šta to značilo gledam u dva prsta, ali ne znam koja dva da kombinujem. Sat treći: Babica puši, doktor jebe. Sat četvrti: Doktor puši, babica jede. Sat peti: Svi gledamo Noletov tenis. Sat šesti: Doktor: Znate dete je ortodijagonalno, posteljica tangentalno, voda teče, beba se raduje a žena od bolova luduje. Dalje, mom sinu trebaju pare da istetovira Če Gevaru na obrazu i pandu na leđima a švalerka mi rekla da je neću jebati dok ne nabavim španske kuglice. Mali prilog za mir u svetu, parenje pandi i kuglice bilo bi dovoljan za sat sedmi. Sat sedmi: Po kricima koji dopiru siguran sam da je neko upao u bazen sa piranama. Sat osmi: Mučenik u bazenu sa piranama je konačno oglodan i smirio se. Sat deveti: Doktor: Evo ga tvoj mali, malo je modar i uzdrhtao, ima još po neku mrljicu od krvi. Čini se zdrav. Pedijatri će ga pregledati u narednih nekoliko dana i dati ocenu. Sve što se kod žene razbucalo ili smo mi razbucali vratiće na mesto studenti kada sutra budu došli na vežbe. A da se ne bi roštilj ohladio i vino zagrejalo donesi ti to nama u satu jedanaestom.
Najveći šizofrenik u kompletnoj ljudskoj populaciji. Ta pojava je ceo svoj život vodila ravnopravan dijalog sa samim sobom. Pa ga je prilika naterala da razmišlja kao dve osobe igrajući rata sa dve vojske, igrajući šah protiv samog sebe, pobeđivati iznova i iznova u basketu ekipu koju neće šut..
Osoba veoma teškog mentalnog sklopa, patološki lažov, doduše potencijalni jer se ova osobina može može izgubiti u nekom od perioda odrastanja i sazrevanja.
Sebičnost se često pominje kada se govori o jedincima, mada često voli da podeli, iako se retko seti, jer mu je jedina obaveza bila, kad dobije flašicu soka da praznu ambalažu odloži u kantu.
Ne treba mu niko. Rodio se sam i najlepše mu je kad je sam, a kao takav, ima svoju muziku kojoj se on divi. Drugi slabo razumeju kolo koje je on izmislio slušajući Mocarta i Baha, igru sa kartama u kojoj nije potreban drugi igrač, romantičnu večeru za jednu osobu.
Centar pažnje sunčevog sistema se rodio i ceo univerzum postoji da bi on živeo, ti što se nađeš pored njega, jebi si matere.
Nadaleko poznato selo iz okoline Niša. Moj drugar je imao običaj da za svog gazdu koji je iz Pukovca kaže: "On nije iz običnog sela, on je iz posebnog sela." Mala digresija. Niš je jedini grad u Srbiji gde su domaćinstva dužna za struju više od firmi. Ovome je jako doprineo i Pukovac, selo u kome niko, barem po pričama, nije platio struju 15 godina. Kažu ljudi, da je Zoran Živković bio umešao prste u to. Pukovac je specificno selo po svojim temperamentnim meštanima i po tome što u Nišu kruže milion "urbanih" legendi o tom selu. Prva je svakako vezivanje šarplaninca za banderu, da radnik distribucije ne može da iseče struju. Da napomenem, da tog psa Pukovčani vežu tek kad se ovaj radnik popne na banderu. Dalje...čuveno dovođenje popa na svaku utakmicu lokalnog kluba. Pop, naime, sa sve kandilom stoji pored sveže pripremljene rake za sudiju. Raka je inače, tik pored aut linije. I mnoge druge...
Ne radi se ni o kakvoj životinji, već je to urbana legenda o letvi sa dva eksera zakucana pri vrhu, posebno poznata među fudbalerima i sudijama Niške fudbalske zone. Najčesće se odvaljuje iz obližnje tarabe. Ko ne zna o čemu pričam, evo primera:
PRIMER 1: Posle gostovanja FK Pusta Reka Bojnik u Pukovcu sede dvojica sudija u savezu i razgovor teče: "A gde si ti sudio?" - "U Pukovac!"- "Šta je? Radila kobra?" -"Nije, sva sreća, sudio sam dva penala za domaći!"
***
PRIMER 2: Sreću se dva drugara, i jedan će da postavi pitanje: "AUUU be bate, našta ličiš to? " - "Ćuti bate, ne pitaj me be ništa! Slučajno sam dao Pukovcu izjednačujući u '90 minut! Icepiše me s kobru sve... Za mal' me ne utepaše, nego sudija ga poništi, sva sreća!"
Stanovnici sela Matejevac pored Niša. Poznati su po tome da su vrlo nezgodno zajebani i po tome što prave vino legendarnog kvaliteta. Ovo "legendarno" nikako ne znači da je vino dobro, postoje priče da postoji jedan lik što je vino pravio od groždja, al još pre rata i od kad je on batalio proizvodnju ko zna od čega ga prave. O zajebanosti Matevčana govori priča o tome da je pred Čegarsku bitku Stevan Sindjelić poginuo tako što ga je neki Matevčanin ubio jer mu se popeo na šljivu kad je izvidjao da li dolaze Turci pa su ga posle ubacili u barutanu i izmislili priču da je pucao u bure.
-Ajde svrati do mene, doneo kolega neko domaće vino pa sad sabiramo društvo da se oduzmemo -Opa, može, krećem odmah, jel to onaj kolega iz Župe? -Ma jok, ovaj je iz Niša, deda mu živi u Matejevcu, čiča pravi vino još od kad su mu komunisti oduzeli oba vinograda, 50 godina iskustva, znaš kako je dobro... -Sad sam se setio, zauzet sam nešto danas, treba tetki da odnesem lek, vidimo se neki drugi put.
Stanovnici Pukovca, sela blizu Leskovca, zajebani kao kratko ćebe, nezgodni kao tesne gaće. Strah i trepet južne Srbije. Ne plaćaju struju već petnaestak godina. Ulaze u medjunarodni voz u Leskovcu i vuku sigurnosnu kočnicu kad stigne u Pukovac. Ko nije dobio tepanje u Pukovac nije ni bio u Pukovac.
Zajebani su više nego Matevčani jer Matevčani svoje protivnike gone na sudu a Pukovčani svoje gone kroz njive pa do Morave mutne vode 'ladne gde ih uz pomoć pukovačke kobre udešavaju tako da ne valjaju ni bogu ni ljudima.
Omiljene žrtve su im fudbalske sudije i radnici Elektroprivrede. U poslednje vreme sudije duvaju u pištaljku i dižu zastavicu čim neko predje na pukovačku polovinu terena pa se broj invalidskih penzija u Fudbalskom savezu Srbije naglo smanjio. Nesrećnici iz Elektroprivrede još uvek nisu shvatili sa kime imaju posla pa im se dešava da im Pukovčani vežu šarplaninca za banderu kad se popnu gore da isključe struju.
Postoji priča da su se u autobusu potukli kondukter i Pukovčani, vozač je zaustavio autobus pored puta i zajedno sa kondukterom odmaglio što dalje a autobus su pokupili nedelju dana kasnije. Ovo naravno nije tačno, svako ko ima dva grama mozga bi čekao najmanje pola godine da ga malo zaborave pa da se vrati po autobus.
Na onom svetu duše Vikinga, Vandala, Huna, Mongola i ostalih strašnih ratnika mirno napuštaju prostor ispred nebeske zadruge i idu da cirkaju negde gde neće da smetaju pokojnim Pukovčanima.
Vrhunac uređenosti jedne zemlje. Jebeš ti ekonomiju, privredni rast, inflaciju i ostale zajebane reči. Piti alkoholno pivo na tribinama i pritom ne praviti nerede Hanibalskih razmera, je vrh vrhova koji jedna država može da dostigne.
-De si Šomi burazeru, šta se radi? -Ništa, evo, bio sa ribom u Londonu sedam dana, juče se vratio. -Ne seri, pričaj kako je, Big Ben, Aston Martin, funte, kraljica, ovo ono? -Brate, kod njih se toči pivo na stadionima. -U jebote.
