Obavezni predmet na medicinskom fakultetu.

Lek za sve strahove i fobije.

Гласан подриг после трећег пива.

Vojvodina iz profila

Ова врста људи која је нажалост у изумирању представља средовечног, редовног гледаоца свог локалног тима који све своје фрустрације
(жена га нервира, деца не уче, комшија га суди, браћа га не познају, шеф га подјебује или пензија не стиза, Косово продато, Европу не видимо скоро, скупа кафана, рачуни неплаћени, бојлер покварен, кромпир и парадајз скупи...)
лечи на тај начин што судији и било ком играчу који се иоле истиче од других* из свег гласа, свих 90 минута псује матер, мртву децу и леве ноге.

*псује играча јер је 1)ћелав, 2)фарбан, 3)дугокос, 4)манекен, 5)висок, 6)низак, 7)не уме да игра или па 8)много добро игра и слично...

Neotesan i glup. Uglavnom krupniji muškarac velikih šaka. Preterano jak. Nepogodan za kačiti se sa.

Sa našim poljoprivrednim potencijalom bi mogli hraniti pola Evrope, ALI NEĆEMO, nek pocrkaju od gladi.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Реченица која се употребљава и циљу оправдања неке радње која и није тако хумана, али Боже мој, свако се у животу сналази како зна и уме.

Jedini koji uči da bi kopao.

Najokrutnija scena u istoriji pedografije. To nije mogao da režira čovek, nego monstrum, životinja ili eventualno neka majka koja pati od neuzvraćene ljubavi svoga deteta, pa je htela da mu se osveti, zagorčavajući život meleonima dece.

Delikates koji se dobija kao nus produkt alkoholizma.

Iliti drkanje kurca,ali od strane žena.
Stvar s kojom najčešće preteruju devojke koje u toj fazi veze ili uopšte ne žele da rade bloudžab, odnosno pušenje kare.

Preteranim hendžabovanjem devojke uglavnom pokušavaju da se iskupe za to što nemaju želju ili hrabrosti da stave stvar kojom vi pišate u stvar s kojom one jedu.

A preterani ručni rad žene muškarcu je jednak vašem pokušaju da animirate amalgam Velimira Ilića i Milutina Mrkonjića masnim vicevima i ispijanjem radže iz bidona.Oni su to počeli raditi mnogo ranije od vas i dan danas se zanimaju tom rabotom mnogo češće od vas.

Najtraženija vrsta pomoći u kvizu: Želite li posao?

Када би постојао мерни систем јединица блефирања ИЗ би означавало комплетног идиота. Мислим да је овом човеку заувек забрањено да игра покер или било какаву игру која укључује мало, макар мало ове вештине.

Годинама нас смара са својим квизом, доводећи политичаре, смртнике, децу, парове, бабе, фудбалере, стонотенисере и увек, али јебено увек када се "ломи", употреби фору која је већ после друге епизоде емитовања на браћи Карић била изваљена.

Kada vam neko prepričava svadju sa osobom s kojom ima konflikt, ima težnju da sebe predstavlja u lepšem svetlu. Ništa čudno. Ono što stvarno iritira je dočaravanje svađe u upravnom govoru, pri čemu ta osoba ima glas filmskog junaka iz tridesetih godina, dok njegov protivnik, glasić neke nabeđene kučkice.

Стари и непревазиђени критеријум за избор бека у сеоском фудбалском тиму.

Oni ljudi koji ubacuju dinar u automat za kucanje karata u GSP-u, i tako ga onesposobe da izvrsava svoju zlocinacku funkciju.

Od autobuske pa dole. Divlji zapad. Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb''. Mesto gde pitanje ' Jel ima neki problem?' znači da problem bez obzira na negativan odgovor postoji. Mesto gde 'Pa aj će ti ga rešimo problem' predstavlja radikalno rešenje istog. Mesto gde svaka ulica ima svoj cirkular. Mesto gde će te prebiti desetorica istovremeno i biti jako zbunjeni ako ne ideš 'od kuću do kuću' da se svetiš pojedinačno. Mesto gde te frizer zove 'komšo' i 'brače' i zna samo 2 frizure 'tarzanku' i 'jebi kevu sa strane, gore ispoštuj'. Mesto gde se posle teretane mahinalno pipaš za sisu da vidiš 'rasne li'. Mesto gde pitanje 'Što je bilo be' uopšte ne zahteva odgovor šta je u stvari bilo.Mesto koje nema nijedan kafić (Djurina puNpa se ne računa). Mesto gde se kuneš rečima 'Da ne'am majku u pičku'. Kraj čiji pripadnici u grad idu 'čoporativno'.Mesto gde postoje ispraćaji za civilno služenje vojnog roka. Ne, to nije Durlan, nije ni mini Zemun. To je DV. Kraj koji volim.

Mitska tečnost koja u kontaktu sa urinom boji vodu oko tebe kako bi svi videli da si pišao i onda bi tebe trebalo da bude sramota.
Naravno ako negde i postoji, kod nas je neće uvesti jer bi svi još više pišali u bazen. Znajući kakvi smo, mi bi verovatno izmisli neko takmičenje u kom bi se merilo ko može najviše da oboji bazen.