Žare i Goci okupili društvo ispred pilane, tu su i zvučnici sa Alpina pojačalom, toči se rakija i mezi se. Kreće i pesma :
-Malo Slađa malo Zorka...
(ubacuje se troldžija)
-Malo sise i pičoka, pojebe se više koja
eto đe je snaga moja!

Gosti se krste i levom i desnom, prelazi se na sledeću pesmu.

-Milice kćeri tatino zlato...
(troldžija mu dao po spemu)
-Tebe bi čiko za sisu vato!

U tom trenutku gasi se pojačalo, a pale se pijani Krajišnici sa arsenalom koji su preneli preko granice još devedest pete. Epilog priče je par stotina hitaca, šumski požar i krivična prijava protiv NN počinioca.

Pogledati ilustraciju.

Akon 2004. - Lonely
Akon 2005. - I wanna hold your hand
Akon 2006. - I wanna fuck you
Akon 2008. - I wanna make love right now nana
Akon 2010. - I just had sex

Za dobrim konjem prašina se diže.

-Ali gospodine, vi ne možete izvaditi zdravstvenu knjižicu dok ne uplatite porez.

Znate šta?! Jebe mi se i za porez i za knjižicu! Platiću pregled!

-Covece, sok-zvaka u Gomeksu DESET dinara!!! Vise posten klinac nista ne moze ni da kupi.

-E, daj zapali mi jednu, puk'o sam, nemam ni za upaljac.
-Nemam ni ja, a bogami i sibice su otisle.

Verovatno zato što ih Srbi ne gledaju.

A: Ufff crkao sam, ceo dan mi je grozan, ne mogu više, odo da iskuliram.
B: Što brate, šta je bilo, što si tolko nervozan?
A: Ma jbm li ti sve po spisku kretenu jedan, šta ja nervozan, gledaj sebe neurotičnog, slučaj si za Lazu... K'o da mi nije dovoljno što mi jutros nije zvonio sat, pa sam kasnio sat i po između ostalog i zbog onog mamlaza Pere što je baš jutros rešio da ne može da me sačeka i poveze, pa mi je onda kasnio bus jedno 40min, pa kad sam konačno stigao šef me ie napljuvao i jbo u zdrav mozak ceo dan-zamisli morao sam novajliju da vodim po firmi i ceo dan me je dotični zapitkivao zašto u WCu nema toalet papira, onda baš kad sam izlazio napolje počne ona provala oblaka, a ja naravno nemam kišobran, a sad još i ti zapitkuješ i ova mačketina se dernja i Vukajlija ne radi, a prazna mi je baterija pa ne mogu ribu da zovem, sutra će još i ona da mi kenja... Ma ne mogu bre više, aj nek se sve nosi u tri pm, odo da spavam. (odlazi)
B: Auu brate, koji hejt...

U napuštenoj kući mog detinjstva decenijama niko nije živeo, ali je u njoj još uvek bilo nekog razlupanog nameštaja, budjave odeće i prastarih novina. Ulazilo se kroz razbijen prozor uz predhodno probijanje korz šibljak bašte. Već na tim prvim koracima su se dobijale značajne rane i ogrebotine, a u delu dvorišta pod koprivama se vršila glavna selekcija nas malih avanturista. Nakon što najveće “mudonje” provale u predsoblje i dnevnu sobu dolazio je na red glavni test – ulazak u podrum. Taj podrum je bio najzajebaniji zbog toga što je moj stariji brat navodno u njemu našao smežurani leš poslednje stanarke koja je bog zna kad umrla od tuge pošto ju je verenik ostavio i to pred samim matičarem. Tamo nikad niko nije ušao osim mog straijeg brata koji je to nekada uradio i to potpuno sam te otud zna za pomenuti leš.

Jednom smo smogli snage da pridjemo vratima podruma, a moj brat je kroz ključaonicu nešto video i zaurlao “ona dolazi, bežite!!”. Stampedo uz stepenice i krkljanac oko prozora (ulaz/izlaz) je teško opisati to je trebalo videti. Reći ću samo da prelazak preko koprivinih minskih polja nismo ni osetili, verovatno zbog toga što su nam noge bile mokre od mokraće.

Nikada nisam ušao u taj podrum čak i mnogo godina kasnije. Sada je tu velika i lepa kuća sa novim i živahnim stanarima, ali nikako ne mogu da se otrgnem utisku da je u njihovom podrumu još uvek smežurani leš one jadnice.

klinac-Teto,hoće li da boli?
Med.sestra-Neće dušo,polako će teta.
klinac-AAAAAAAAAAAAAA....

Krenem vozom iz Prijepolja u Beograd ujutro u 04:00. Nakon nekih pola sata voznje i predjenih 5 kilometara lokomotiva se kvari. Zamisljam ma nema veze brzo ce popraviti ja i onako imam tek u 1 zakazano na kontrolu. I Tako prolaze sati, i tek negde oko 7:30 eto stize "nova" crvena lokomotiva i menja raspalog "rusa". I uz boziju pomoc krecemo ponovo zaslepljujucom brzinom od 35 km/h. Putem pored pruge prolecu jugici ostavljajuci prasinu za sobom. I tako se voz klacka i staje na svakih sto metara kraj nekih vukojebina pod imemom Kremna, Goles, Razana, Popucke, Divci itd. u nadi konduktera da ce uci neka budala i dati im po sto dinara za paklenu voznju do Beograda. I tako sunce pruza zrake kroz rupe na vagonu i budi me i pogled mi prvo skrece ka satu gde vidim da je 12 sati, a potom na okolinu gde vidim da smo tek kod Valjeva. I tako nasa munjevita zeleznica Srbije radi. Naravno na kontrolu sam zakasnio tako da sam se odmah vratio nazad prozivljavajuci isti pakao dva puta u toku jednog dana. Na putovalje dugo 300 km krenes u 04:00 a dodjes tek u 13:30. A kad ih pitate nekog od nadleznih zasto je to tako svi kazu nema se para za kupovinu novih pragova da bi voz isao brze. Ali su zato imali da daju 30 000 evra jebenom Zeljku Joksimovicu da im peva za jebenu godisnjicu, kao da imaju nesto da slave. A za taj novac moglo se kupiti dovoljno pragova da se promene svi osteceni od Zlatibora do Bara.

12:30 – Voza još uvek nema.
12:45 – Voza još uvek nema
13:00 – Voza još uvek nema
13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.

Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne.
Voz se zaustavlja negde van stanice.
Voz stoji.
Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama.
Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni.
Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo.
U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh.
Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj.
Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku.
Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ?
Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.

Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.

Ko vam je kriv kada niste znali da možete i autobusom ?
Vožnja autobusom kroz Srbiju

Primer 1 :
Baba : I tako su dedu ubili Nemci a ja sam ostala udovica sa decom ...
Ja: A jesi imala nekoga posle dede?
Baba (uznemirena) : Sačuvaj Bože šta ti pričaš, ja sam bila poštena žena a ne kao neke tamo, poput strine Milkice ...
Ja : Ali baba ... ubili su ga kada si imala 27 godina! Mogla si 'ladno opet da se udaš.
Baba : Ja sam poštena, jel' razumeš ti to? Kako ja da budem sa drugim? Pa ja sam dedi rodila šestoro dece!
Ja : Pa?????

primer 2 :
Komšinica Vera : Omladini je danas samo seks u glavi. U moje vreme to nije bilo tako. Ja sam uvek držala do sebe. Udala sam se za mog Gojka, bog da mu dušu prosti, sa 20 godina i rodila mu četvoro dece. Nikakav seks nama nije bio bitan, to su bile emocije, prava ljubav ...
Ja : Imate ste četvoro dece. Evo u današnjem Press-u kažu da beba u proseku dolazi posle 104 pokušaja. Četvoro dece - 416 pokušaja. Bilo je tu seksa samo tako ...
Komšinica Vera : Bože sačuvaj, ja sam ozbiljna žena, lektor, četvoro sam dece rodila ... kakav seks!

primer 3 :
Gleda se prenos iz skupštine.
Gordana Pop Lazić - Čovek laže, namerno insinuira svašta da me obruka pred porodicom koja ovo gleda! Ja sam poštena žena, udovica, (histeričan vrisak) MAJKA TROJE DECE!
Ćale - Aj' menjaj ovo ili ne garantujem za televizor i daljinac! Poštena u lakat ... pusti bolje Animal planet!

Borise , Obama na telefonu.

Obama : Jo men , whazz up niga ?

Tadic : Ajde ne seri vise nego reci jel su oni svemirski brodovi gotovi ? Jel si nam rezervisao 10 mesta ?

Obama : Jea , ima 10 mesta ali pozurite polazimo za sest sati.

Tadic : Cvetkovicu stoko debela idi reci pilotu da pali avion i gde je onaj Dinkic vise ?

Dinkic: To je to !!! Konacno !!! Borise , Borise !!!! Znam kako da ojacam dinar , sve sto treba da uradimo je da...

Tadic : Ma teraj se u kurac , sad si nasao da jacas dinar aj spremaj se pa da idemo.

- Svi su se skupili u jednoj prostoriji i cekaju da upali avion.Niko nije uplasen.U jednom trenutku ulazi Kostunica u kupacem.

Kostunica : Ja se vratio sa Havaja pa reko da vidim sta mi rade drugari...sta koji kurac? Sta se desava ovde? Nesto sam propustio ?

Dacic : Smak sveta komsija , smak sveta...

Kostunica : Ja se izvinjavam ali ja sam neobavesten.

Tadic : Ajde Kostunice ne seri ...Avion je spreman idemo.

I tako svi srecni odlaze u Avion koji se nazalost pokvario usput i svi su izginuli. Smaka sveta nije ni bilo , lazna dojava.

Nijedna tastatura nije sigurna u ovim teskim vremenima maratonskog igranja CS-a,WoW-a i slicnog.