**Jebeno jeziv prikaz.**

Prošao sam desetak različitih lokala u poslednjih nedelju dana. Popijem koje pivo i protera. Uđem u wc i u svakom imam šta da vidim. Rađe bi mi bilo da sam banuo dok se tinejdžeri gaze u kabini. Daske popišne samo tako. Kao da se ljudi trude da svu tečnost iz sebe istresu na nju, a da ništa ne upadne u šolju. Ulepljeno, smrdi jebote! Ne dao ti Bog da sedneš na ono. Dobiješ osip, a da ti dupe ni ne dođe u kontakt sa daskom.

Zašto neko jednostavno ne može obrisati šoraću sa usrane wc šolje? To je bar lako.
Popišao si se po njoj. Pa, majku mu, uzmi papir i ukloni zaostavštinu. Moraš imat' u vidu da će onaj koji dođe sledeći sesti na to tvoje sranje ili će jednostavno skontati da si ti ta stoka koja piša po dasci nemajući ni trunku razumevanja. Sin, ćerka, žena, ortak... na kraju krajeva, sam ćeš sesti kad budeš otišao da sereš za pola sata. *(govorim o kućnoj varijanti, jer ima i toga dosta)*

Najgore od svega je to što je ta nemarnost prema sređivanju svojih sranja prelazna. Uđe čovek u wc da šora, vidi popišanu dasku, omakne mu se, popiša je i on malo. Zašto da briše kad je neka stoka pre njega napravila isto sranje. U glavi mu- *Ajd' ostaviću, sledeći će rešiti probem*. Hoće kurac! Uradiće isto što i ti, to će srediti čistačica na početku smene, a sutra će opet biti ista priča.

Da nije takvih ljudi, u svaki toalet bi mogli da uđemo bez imalo gađenja, pa bio on u kafiću, restoranu, školi i slično. Ukoliko ste osoba ženskog pola, eto još većeg problema.

Kažu, to rade ljudi kad su pijani. Nije to nikakvo opravdanje. Ako si u kafiću pijan k'o dupe i možeš da odšetaš do toaleta i popišaš dasku, možeš isto tako da izađeš iz lokala, i popišaš drvo, isti je osećaj.

Ukoliko si baš ti taj koji popišava dasku i ne mari za to, **moj ti je savet da probaš da uradiš isto to al' sa velikom nuždom, verovatno ćeš se mnogo bolje osećati posle toga, kao i ostali koji posete istu prostoriju, pičko prljava!**
Ukoliko nisi, izvini na ružnim rečima.

Tradicionalni paradoksalni običaj u šumskim ligama da se cene oni koji su najmanje drveće, više onako zeljaste biljke.

Posledica otkopčanog šlica.

Biti spreman na kompromise.

Teško psihičko stanje, gde sve više i više upadaš u još agresivniju dubiozu ako ne popiješ nešto alkoholno. Mozak, jednostavno, odleprša od vas i ne možete se koncentrisati na jednu stvar, već samo na jedno, flašu 'ladnog 'Jelena' iz frižidera kod dragstora "Mile s.t.r.", gde po ceo dan vršljate na klupici što je iole dragulj ugostiteljstva u vašem naselju. Misli vam se mešaju, niste više svesni zbog čega živite, kao da ste zaključani u svom vremenu. Efekat staklene flaše se može metaforično predstaviti sa efektom staklene bašte, ali u kontrastu. Dakle suprotno od efekta staklene bašte, tj. ako u vaš organizam ne unesete dovoljnu dozu etanola, ono će se previše zagrejati, a vaša energija neće biti ista kao pre. Stvar koja pokreće svu radnju u vašem telu da bi mogli bilo šta da radite je ne Sunce već, pivo, rakija ili vinjak, a vino ne jer je za mekušce .Što je benzin za Jugića, što je procesor za kompjuter, što je kurac za lokalnu radodajku, to je alkohol za šerpasa što je zarobljen u efektu staklene flaše. Rastete, napredujete kao cvećka u stakleniku jedino ako popijete nešto. Osećaji samoće,snuždenosti, učmalosti i klaustrofobije od prodavnice gde svakodnevno profitiraju od vas jer kupujete flaše, preovladava, dok posle unošenja date doze ječma, hmelja, kvasca i vode ili šljive, preuzima vođstvo bezbrižnost, druželjubivost, ma kao da ste ponovo rođeni i opet možete da funkcionišete. Ovaj efekat je ne samo loš za vas, već i za vašu porodicu, prijatelje, jer svaki dinarčić koji skupite dajete za alkohol. Nije više bitan hleb, što je osnova ishrane, već pivo. Opsesija u kojoj jedino može da vas odvrati dobra volja, porodica i lečenje u Sremskih boraca 2E, Zemun. Mada, i to je teško, jer kako kažu ljudi, najteže je reći "ja sam alkoholičar" i to priznati, a kamoli nešto preduzeti.

Синмбол за уједињене ћевапе, УЋ.

У старту си се зајебао. Тражио си од ћалета да те пробуди. Боље да си навио усрани аларм и сам устао.
Дакле, сваки ћале то ради са нула емоција, за разлику од кеве, која чак понекад и промени глас док то ради. Дође човек, као да буди неку непознату особу. Јеси му ти син, ал' тада то ''нестаје'', циљ је да те пробуди.
Упали сва могућа светла и пусти све што свира (по могућности неку народњачину тешку). Ролетне диже брзином светлости. Да се што јаче чује.
У случају да се ни тада, његов највећи непријатељ, ТИ, не пробудиш, зна се шта следи. Узима ти прекривач, боли га туки је л' спаваш го, ил' са рибом, рекао си му да треба да будеш будан тад и тад. Али! Ако и тада останеш у хоризонталном положају, готово је. Вода... нећу то спомињат'.

Што је најгоре, у екстремним случајевима је и кева оваква.

Једина храна коју не исеремо, већ испишамо.

Спорт у коме добијеш више батина него што претрчиш .

Интерпункцијски знак којим остављаш утисак дубине, памети, и да о теми имаш рећи још много, али мудро ћутиш...

Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.

Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.

Himna fudbalske reprezentacije San Marina.

Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.

Gluvonema sisata nimfomanka kojoj otac drži pivaru.

Kad ti međed učini uslugu.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Ne možeš da drkaš na devojku u koju si zaljubljen.

Veoma prijatna aktivnost ukoliko se prezivate Pančić.

Po uzoru na anonimne skupove alkoholičara i zavisnika, napravljen je i anonimni skup nejebača. Atmosfera je više nego zanimljiva. Iznajmljen je lokal tipa sale KUD „1300 kaplara“. Ambijent je okićen duginim bojana, ne bi li uspeo da neutrališe apatiju kojom su ispunjeni okupljeni nejebači. Oko kružno raspoređenih stolica postavljeni su panoi, kojima se pokušava potencirati značaj vezivanja za druge osobe.

Kao i svaki event, skup anonimih nejebača ima svog domaćina. Domaćin je sociolog diplomirao u četvrtoj deceniji života. Bio je toliki akademski škart, da nije bio dostojan ni rada s decom ometenom u razvoju, već ga je spalo ono što apsolutno niko nije hteo. Poput njegovih sagovornika, ni on se pičke nagledao nije, ali ju je video uživo barem jednom poslednjih desetak meseci, te je, komparativno gledano, za ostale nejebače više nego iskusan.

No, ključni faktor čine učesnici. Oni su potpuni društveni gubitnici koji su barem uspeli to priznati posle dugogodišnjeg prikrivanja od sebe i drugih. Razlozi fobije koji pička gaji prema njima su mnogobrojni – od fizičke izobličenosti do potpune mentalne i intelektualne dekadencije. Kako razgovor teče, maske padaju i svako polako uviđa da ništa, pa ni nejebica, nije bez razloga.

Možemo početi!