Zlatna devojka
Plemenito stvorenje, čije oči zaslepljuju sjajem, a ruke, kao u kralja Mide, svojim dodirom daju stvarima skupocenu vrednost.
Čest uzrok bezizlazne navučenosti, jer ona je i belo i žuto svome narkomanu.
Primer koji ide u prilog tezi da svako zlato ipak ima svoj sjaj.
Pogrebni biseri
Извале које се неретко могу чути на одру неког преминулог старијег господина... Представљају саму срж црног хумора и његову чисту, непатворену есенцију. Иако дотични није имао намеру да се на било који начин изругује и да вређа достојанство преминулог, услед чињенице да је преминули напустио овај свет у старости, није толика жалост и уцвељеност, да ожалошћени занеме од туге, тако да се све одвија нормално... Најчешће се овакве изјаве могу чути за време ноћног бдења поред покојника, када се потроше сва набрајања особина и похвале преминулом, тада, услед конзумације алкохола самим тим и попуштања инхибиција, од стране старих пријатеља, рођака и познаника могу чути легендарне провале, које започињу као увод у неке велике мудрости и вечне истине, али услед помућеног расуђивања претварају се у црњак:
''Од како је умро, све више личи на његовог покојног оца''
''Био је жив сат времена пре него што је умро''
''Ма још одкад се родио сви су знали да ће да умре на крају''
''А бојао се да неће дочекати крај живота''
''Ипак је боље овако, не би поднео своју смрт(не би то преживео)'', и др.
као и антологијске:
''Умро си пред сам крај свог живота'', Умро си у цвету старости'', и друге
Direktan prenos
To je ono kad te drugari donesu kuci mrtvog pijanog direktno iz kafane. Da bi prenos bio direktan ne smjes nijedan korak samostalno da uradis.
Da je lepota minut ti bi bila sat vremena
Mangupska izreka posle koje joj gaće same spadaju!
Bejbi,kad te djavo napravio,polomio je kalup!
Vezni igrač
Ortak koji zna da dobaci loptu gde treba i to kad je najpotrebnija kako bi ti lako i efikasno poentirao.
Čin: Random muvanje
Akteri: brucoškinje 2X komada, ortak i ja
...
ja: "Malo sviram u jednom bendu. I volim da čitam, ali ako smem da kažem i da malo piskaram... kad imam vremena od fakulteta naravno..." :snebiva se:
ortak(vezni igrač): "Daj čoveče, ne zezaj devojke. Devojke, on je mnogo skroman i neće da se hvali, ali treba da znate da je on stalni mladi dopisnik BBC-ja za naš region, da studira dva faksa uporedo i to sa jakim prosekom i još stigne da svira sa mnom u bendu, a inače, dobili smo ponudu od jedne britanske diskografske kuće da uradimo singl... ali nećemo sad da vas smaramo sa tim... Nego ti Dragice..." :namigne mi krišom dok odvlači jednu dalje i prepusta mi drugu koja mi se baca u naručje u rekordnom roku:
Balkanska tekila
Liznes malo vegetu,zagrizes beli(alternativno crni ili,ako je sezona,zeleni-moj favorit) luk i drmnes domacu rakiju. Ziveli!
Izdavanje knjige
Покушај пропалих "звезда" да се врате на врх.
На страну они који и имају нешто да напишу у својим аутобиографским књигама, овде је реч о људима који то виде као последњу сламку спаса да се врате у жижу јавности. Ово је посебно популарна ствар на нашим просторима где очигледно свако мисли да има дар за писање.
Сведоци смо да свако мало нека пропала роспија или "излечени" наркоман има жељу да свој потресан и узбудљив живот избаци пред свет. Не само што својим глупостима укаљају папир и представе себе као реинкарнацију Андрића или Киша, они имају и ту потребу да у своја дела додају још већу дозу бизарности, претеривања и наравно - лажи. Јер јбг, што луђе - то боље. Што веће смеће - то боља продаја.
Као врхунац, не само да гуше младе писце већ морају и да се експонирају до бесвести, гостују у свакој емисији, рекламирају се на свим билбордима... па чак деле и јебене летке...
Смејем се кад ми неко каже да је Анабела Басало добар писац, бацам пеглу кад неко спомене "Тајне српског џет-сета", заболe ме за приватан живот Нивес Целзијус, нећу да купим "Грабљивицу" само зато што је и најпродаванија књига... и јебе ми се за потпис књиге Маријане Матеус!
Umišljena nevidljivost
Pojava vrlo popularna kod sasvim male djece, koja se sakrivaju iza sopstvenih dlanova, misleći da, kad oni nikog ne vide, niko ne vidi njih. Međutim, zadržava se i u odraslim godinama, kao ostatak i pokazatelj vječite neodraslosti. Često pod uticajem alkohola, ali najčešće pod uticajem slobodne volje.
Kad padne noć, moj prijatelj i ja plešemo u fontani punoj pjene, pijemo pivo kraj rijeke i čitamo Alistera Crowleya na trotoaru, lovimo zamišljene vjeverice, pjevamo „Tole gej“ u glavnoj ulici, preuzimamo monopol nad plesnim podijumima, slikamo masonske simbole, grlimo drveće i pričamo ruski.
Sutra opet „ad acta“, ali sad je noć. Ako mi ne vidimo druge, ne vidi niko nas. Ako za nas drugi ne postoje, ne postojimo ni mi za njih. Zar ne?
Kad ne znas gde prestajes ti, a gde pocinje ona
Stanje kad si toliko vezan za neku osobu da ne mozes da razgranicis sta su tvoje a sta njene misli. To je ono stanje kada dvoje postanu jedno. Obicno se dogadja kada se dvoje ljudi koji se vole druze dovoljno da ne moraju ni da razgovaraju previse, jer razumeju ono drugo vec posle tri reci. Stanje kada znate da ste potpuni, jer vas ta osoba upotpunjuje i nadoknadjuje vase mane. Nezaboravan, nenadmasiv osecaj.
-Pa kad bi ga izvadio iz nje, mozda bi i znao gde prestajes, a gde ona pocinje.
Život sa demonima
Mračna strana čoveka, vazda skrivana od pogleda, brižnih reči i dodira. Okeansko dno duše u kom se brčkaju zlokobni trenutci, uspomene, dogadjaji i boli, slike, lica, strahovi i krici - komešaju se i izrastaju u demone, one krupne koji šapuću, i sitne koji se samo smeju.
Tražio sam šiljata koplja, silni malj, mač iz kamena..Tukao ih, ubadao, mučio..Krvare, plaču, pa se opet smeju..Prežive.
Osluškivao sam božju reč, čekao znak, tražio sam odgovore u knjigama i ljudima, proklinjao ih, plašio ih besom i vatrom srca, pretio..Podvuku se pod neki kamen, sakriju u vijugavu pećinu, ćute, čekaju, izadju..Smeju se i rugaju.
Trčao sam brže od vetra. Srce mi je lupalo, pluća sagorevala bez daha, nisam se okretao..Stizali su, nalazili trag, kao prišiveni da su.
Šunjaju se noću, bude me kad je krevet topao i kad je najlepše, ne daju da spavam. Kažu ustani, ne damo da bežiš u san. Novi je dan, idi u kupatilo, umij se, operi zube. Nagovaraju me da pogledam ogledalo, virnem kroz prozor, stisnem bravu i zakoračim u raskoraku sa svetom, idejama i okolnostima, realnošću i željama, onim što je bilo i onim što želim da bude. Neumorni su..
Rastu kada se smanjujem, kada sam lenj, dokon i zavučem se u najlošije društvo - sebe. Utišam ih u društvu, uz pivo, pesmu, entuzijazam i nadu koja kao rado vidjen poznanik iskoči sama, u prolazu, niodkuda. Bace ih u zaborav samo jedna prava reč, osmeh, poljubac i zagrljaj, lep dan, dobra vest, sreća drugih i gozba za dušu. Tada se ja njima rugam, upirem prstom, zadirkujem ih poput malog deteta. Čekaju i ćute.
Kadkad polete, otrgnu sidro, kad duša krene na buran put da istera svoje i gurne kamen sa srca. Iseku mi šake, razbiju glavu, rasplaču me, izbiju zub. I onda opet u krug. Bude me pakosno radosni, rodio im se još jedan nasmejani brat, spreman da muči, ponižava i vredja, golica gde ne treba, psuje, kune, sprda se i smeje. Dajte mi nešto da popijem, recite mi nešto lepo, na licu mi načinite krivu, pa ću nekako i ovaj dan izgurati i podneti. Lakrdija, šala, paganski humor i lice dragog čoveka, neobavezna reč..I život, točak, nekako se otkotrlja dalje.
Demoni se retko mogu ubiti i pobediti, ali to nije najvažnije - važno je protiv njih se boriti, važno je da se sa njima ne saživi. Dok se duša jednog dana ne otkine i ostavi ih da sami umru u svojoj muci i pakosti.
Otisak ugriza na ruci u obliku kruga
Sat našeg detinjstva.
A sad neki Ben Tenovi sa nekim zracima, karticama, forama, čudima, mudima...
Telefonski Alchajmer
Кад вам мобилни звони док спавате, при јављању особа с друге стране комуницира с' вашим панкреасом, јер је мозак (као и остали витални органи) у хибернацији.
Из тог разлога се тих разговора у главном не сећамо, а не ретко дајемо нека сулуда обећања.
Телефон звони у 2.00 ноћу
-Ало...
- Е брате, шта радиш, шта има... Е хитно ми сутра зором треба 2000, уп'о сам у неко срање...
-Добро, сутра....
-Е цар си, долазим ујутру....
/*Сутра ортак звони на врата*/
-Е брате, откуд ти?
-Јел ме јебеш, па дошао сам по паре....
(Кроз ироничан смех, јер немам ни за пљуге..)
-Какве паре брате?!
Dokaz da je KONAMI napravio dobru igricu
Ulazi deda kod mene u sobu, gleda me 10 sekundi kako igram Pro Evolution Soccer i pita: "Je l' to gledas snimak utakmice, ili ti pomeras igrace?"
Narušavanje nevinosti mog i vašeg detinjstva
Sve je prisutnija sumnja u zdravo odrastanje mladjih i nadolazećih naraštaja. Pojavom teletabisa, pokemona, jugija, bratza i mnogobrojnih kojekakvih govana, odrasli su počeli da se brinu u šta će im deca odrasti pod uticajem tih gadosti.
No, kada odrasteš i osvrneš se na bajke, priče, crtane filmove i igre koje su bile popularne kada smo mi bili mali, shvatiš da je i tu bilo raznog djubreta, devijacija i boleština, koje naše dečije oči nisu zapažale, i koje su sklonjene iza pouka. Ipak, krenimo redom:
1. Priča o Crvenkapi:
- prvo su njeni roditelji poslali babu da živi u šumi, kako im ne bi bila na teretu (nebriga o starima).
- Pošto im je bilo trulo da ona tamo umre od gladi, poslali su joj hranu po ćerci, koju su naterali da sama ode u šumu (nebriga o detetu).
- Kada ih je vuk već progutao i legao da spava, došao je lovac, i umesto da ga ustreli, živog ga je rasporio i u stomak mu zašio kamenje dok je ovaj spavao (sadizam).
2. Bajka o Ivici i Marici:
- priča o dva deteta koja su zalutala u šumu, jer roditelji na njih nisu pazili (takodje nebriga o detetu).
3. Bajka o letećim čizmama:
- Priča o siromašnim roditeljima koji su svoje sedmoro dece odveli u šumu i tamo ih ostavili. Prvi put su se vratili jer su bacali kamenčiće usput, ali drugi put su bacali mrvice koje su ptice pojele, pa su ostali izgubljeni (dva pokušaja čedomorstva sa predumišljajem).
- Kasnije su klinci sjebali džina i oteli mu čizme, obogatili se i vratili se da pomognu roditeljima (kakvi god su roditelji prema te bi, oni su ti roditelji i moraš da ih poštuješ - makar te bacili sa mosta u vezanom džaku).
4. Alisa u zemlji čuda:
- Knjiga koja zagovara jedenje halucinogenih pečuraka i uzimanje psihodeličnih droga. Alisa je doživela loš trip, ali na kraju se probudila i bilo je sve ok.
- Alisu je kraljica optužila da je ova pojela dva kolača koja su joj i bila ponudjena (sine kada odemo u goste budi dobar i nemoj da se alaviš, to je sramota).
5. Priča o lenjom cvrčku i dva vredna mrava:
- nametanje protestantske etike deci na velika vrata (Vredni i trudoljubivi bivaju nagradjeni, lenji i nesposobni pate). Istina, cvrčak nije bio cvećka, ali bode oči to što su ga ostali mirne savesti pustili da na zimi umre od gladi (zajebi sirotinju, gledaj sebe).
6. Nindža kornjače:
- crtani u kom se četiri mutirane kornjače predvodjene velikim pacovom, obračunavaju sa mutiranim veprom i nosorogom, Sekačem i zlim mozgom koji govori (mada noviji serijali su kud i kamo zajebaniji).
7. Monopol:
- društvena igra za decu koja podstiče gramzivost i pohlepu. Poenta je da uzmeš sve za sebe a ostali nek se jebu kako znaju i umeju. Zajebavaš drugare kada odu u zatvor, stanu na porez i na kraju bankrotiraju (smejanje tudjoj nesreći). Implicira da je ostavila trga na izvesnog Miškovića..
I najgore, najpsihodeličnije i najzajebanije od svega:
8. Duško Dugouško i patak Dača u epizodi sezona pataka / sezona zečeva:
- scena kada Elmer pita Daču - Da li da te upucam sad, ili kad dodjemo kući?
Dača odgovori kad dodjemo kući, odu kući, zatvore vrata, ovaj ga upuca i vrate se nazad. Meni ovo ni dan danas nije jasno.