Vrhunski izraz ljubavi i divljenja prema nekom muzičaru ili muzičkoj grupi. To su ljudi za koje bismo fizikalisali, i to besplatno.
Dosta je onih na čiju bismo svirku otišli kada bi nam neko dao kartu za dž. Manje je onih na čiji bismo koncert baš voleli da odemo. Još je manje onih zbog kojih bismo pristali da popušimo čuvaru na ulazu, samo da bismo ih videli i čuli uživo. Ali, samo odabranima bismo nosili pojačala.
-Šta misliš o Pink Floydu?
-Ma, nosio bi' im pojačala!
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Komšija koji te jedini zapazi kad se vraćaš kući u noćnim satima.
...
A: I kažem ti, žurka je bila bogovska. Razvalio sam se, čak se i Zoki Guarana iskidao od smeha kad me video.
Lep način da pokažate nekoj osobi koliko dugo obraćate pažnju na nju i koliko vam se ona u stvari sviđa.
-Pa ne znam. Lepo je sve to što si ti rekao, ali, nekako, ne znam kako bih ja to tebi objasnila. Nisam trenutno za neko vezivanje, skoro sam završila jednu dužu vezu i ne bih sad odmah da se upuštam u nešto novo. Nadam se da me razumeš?
-SVIĐAŠ MI SE JOŠ OD DOK JE HLEB BIO 15 DINARA!
-Oplodi me pastuve!
Obaviti baš veliku nuždu ili, narodski rečeno, israti se, istovariti se, iskenjati se, istroljati se, itd.
Sin (izlazi iz kupatila sa blaženim osmehom na licu): aaaahhh....
Otac (upravo ušao u kuću i primećuje osmeh na licu svog naslednika): I? Šta bi? Položio?
Sin: Uuuhh, jesam, znaš koliko mi je sad lakše.
Otac: Koja ocena? Koji si ispit uopšte i imao?
Sin: Ma položio sam u kupatilu. Koliko je čudo, razmišljao sam da li da pustim vodu ili da ga upišem u jaslice.
Majka (nešto načula, deo samo, prilikom stealth stanja): Položio, sin majkin...
Otac: Šta dramiš? Srala stoka u kupatilu, džaba se raduješ, vraćaj se u kuhinju, daj da jedem, ovaj je i zaboravio na fakultet.
Žitarice na sniženju
Ono što je Pluton među planetama, to je vokativ među padežima. Olako shvaćen, ismejan od strane ostalih, više upotrebljavanih i kočopernijih padeža. Izuzev slovenskih i grčkog kod većine savremenih jezika je izbačen iz upotrebe, a sve zbog toga što su ljudi suviše lenji da ga upotrebljavaju.
Lik1: Što si seo na moje mesto seljaku?
Lik2: Kaže se seljače!
Lik1: Nemoj da se pravis pametan i pomeri se indijancu.
Lik2: Kaže se indijanče.
Lik1: Dobro, dosta je više retardu...
Lupetanje na latinskom je oduvek bio čin uzvišenosti i boemizma, a ovim izrazom ukazuje na kurcobolju za nečiju ispraznu filozofsku raspravu ili besmisleno palamuđenje uopšte.
A: ...Da profesore, ali morate da znate da nije uvek bilo tako! Radnik kao jedinka je morao biti poštovan na mnogo duhovniji način. Istina, bilo je mnogo manje ljudi na planeti i značaj jednog kovača je bio mnogo veći nego danas, ali suština je da naše pravosuđe mora uvesti značajne norme kojima će se privredni sud pozabaviti u sledećih par godina. Moj muž, na primer, vodi firmu u kojoj ne smeju raditi ljudi viši od metar i devedeset santimetara. Zašto? Zbog psihološkog uticaja koji manjine kao što su visoki ljudi, trudnice i riđani ostavljaju na radničku klasu. Procenti uspešnosti su zaista zapanjujući i samim tim ovaj princip koji ste vi uz dužno poštovanje napomenuli, ne može uvek dobro funkcionisati.
B: Ergo, penis.
V: Manus masturbatorum bonus est.
B: Vaistinu bonus.
Kada mi mladi ujutru u 5 izlazimo iz busa i idemo na kunt, a matorci 40+ ulaze u isti taj bus i pale na šljaku.
Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:
- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.
Istovremeni proizvod ili otkriće istovetnog ili veoma sličnog intelektualnog dobra od strane dva (ili više) autora, potupno nezavisno jedan od drugog.
Dešava se.
Njutnu i Lajbnicu se desilo da otkriju infinitezikurcomalni račun, Goran Bregović je karmički unakažen po tom pitanju, a ovde na sajtu nastaju raznorazni aforizmi, dosetke, tiponi, biseri mudrosti i zen koani barabar sa velikim umovima sveta koji kupe sav kajmak.
Vremenska distanca od sto, dvesta, par hiljada godina se može pripisati poslovičnom kašnjenju Srbije za ostatkom civilizacije.
- "Ako se neki posao može uraditi na dva ili više načina, a samo jedan vodi u propast, biće urađen baš na taj način" - Marfi-ŽareMagaretov zakon.
- "Odelo čini čoveka. Goli ljudi imaju malo uticaja na društvo" - Mark Tven - Krejzi_Kuretov aforizam.
- "Ne sudite da vam se ne sudi" - Jevanđelje po Mateju i Ušinutom Lemuru.
- "Ajde porodi me kao srna na snijegu i zaboravi..." - retki produkt Bregovićevog uma koji zasigurno nema duplikat.
Biti dete je potpuno isto kao i biti pijan - motorika ti u kurcu, pričaš gluposti, ne shvataš najosnovnije stvari i potpuno si nerazuman, tripuješ da si mnogo jači nego što jesi, smaraš ljude oko sebe, vileniš i na kraju samo zaspiš.
