Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.

Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.

Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. *Šta to čujem? To je tvoja fasada?* E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.

Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.

To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.

Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...

U svetu, od davnina najvrednija stvar koju svako iole svesno, razumno i racionalno biće poseduje, a nije ni svesno toga.

Kod nas, najčešće figurativni predmet poređenja tj. maksimalno merilo koje se ironično izgovara sa negacijom u afektu, a želi da dočara našu odričnost na radnju koja nam je ponuđena.

Један од главних фазона старијих основаца и млађих средњошколаца, савршен за подметање црва сумње у родитеље жртве. Када неко прими позив на телефон потребно је ову реченицу изговорити довољно гласно, како би је особа са друге стране везе чула. Може изазвати болно непријатне разговоре и лекције из живота по жртвином повратку кући. Постоји и блажа верзија са цигаретом, а и поприличан број тежих, али мање реалних, као, на пример, "упао ти хероин у спид".

Неке ствари у животу су саме по себи једноставно толико чемерне, да у њиховом случају оне ситнице које живот чине радосним не значе апсолутно ништа. Попут девојчице која се игра међ лешевима изгинулих војника, тај трачак радости је мртва курчина наспрам заслепљујућег црнила које је окружује.

Наватати транџу. Таман ти се уздигао его, на путу си да наваташ нешто после дугогодишње суше, кад оно курац, и то лично.

Еуфемизам за кондом. Врећа за спавање.

Капираш.

Зачин на крају реченице који се употребљава након што си неком пробао да мало приближиш ствари.

Naziv za **vozača motornog vozila** koji voli malo bržu vožnju i kao takav često uleće u makazice, što može imati enormne posledice.
Vozač vozila koje "padobranac" pretiče u najvećem broju slučajeva je prinuđen da koči zbog svoje bezbednosti i bezbednosti drugih lica koje učestvuju u saobraćaju. Isto važi i za vozilo koje ide iz suprotnog pravca.

Једино место где и у најлуђој ноћи влада уобичајена атмосфера.

Izlapotina. Sprema prijemni čitajući Bibliju i uz film "Kad jaganjci utihnu". Toliko matora osoba da sveti Petar prosto vapi da je pomazi po ramenu i poželi dobrodošlicu.

Супер, ултра, мега шук. Онај шук када му га увалиш до балчака, али онако финo kaда га елегантно наведеш да сам изговори оно "ал ме усро!".

Потиче из шаха где се користи као термин за пешака који је брањен ушао дубоко у поље ривала и демолира му сваку концепцију евентуалне стратегије, ко игра шах зна колико је ситуација неугодна. У преводу гаргија значи копље којим пешак напада а у овој ситуацији је то исто копље набио дубоко у анус противника и не да му да се окрене да види ко му разара гузну флору.

Она. Она са којом ти је ишло све савршено. Она која ти је држала трунку светлости у овом блатишту од живота. Текли су месеци, године можда. Живели сте бајку.

Свиђао ти се и онај њен леви бангави палац, краћи од десног. И онај ожиљак изнад браде. И то што слуша Смитсе, уста их јебем млохава. И трпео си њене, ћалета алкохоличара и кеву, заклету каријеристкињу. Знала је да ти кува. Пребранци, ћуфте, чоколадно чудо јебено. Звала те је пијана, чисто да ти се јави. Ти си спремао кинту за прстен, одвајао од онога што би трошио на цигаре, чипс, нову мајицу.

Онда је пукло, онако ненајављено. Хајде да останемо пријатељи. Ти си одјебао то, кој ће ти курац курва у животу.

Сад држиш њену слику, ону са моторијаде, у новчанику. Иако имаш двоје деце и жену, и после 14 година те, кад је видиш, нешто пресече. И даље наручујеш песме у кафани које те сећају на то говно. Волиш ти своју жену, али могло је да буде другачије. Mогло је да буде са њом.

Ume biti opasan zajeb. Još ako si dobro okvasio grlo pre upada u klub šanse da se probudiš sa skotom u krevetu se udvostručuju.
Za razliku od ljubavi na prvi pogled gde se zaljubljuješ u ono što vidiš, u ovom slučaju se zaljubljuješ u ono što misliš da si video u onom deliću sekunde dok strob cepa. Oštri pokreti seku onaj kurčev dim što se pušta u momentu kad bi di džej trebao da baci masu u trans. Al baci kurac, uvek smore. Šta ti da vidiš tad? Kako da provališ da nosem seče burek kad imaš delić sekunde da vidiš kakva je sisa, a to te da se ne lažemo jedino i interesuje. Imaš delić sekunde i zašto onda trošiti dragoceno vreme zagledanjem u facu? Nisi došao da se ženiš... **Ček, ček! Uuuuu tebra vidi kako je dooobra ova!**

Sporedni benefit koji se ostvaruje radeći na nekom poslu.
Policajac i vojnik ne moraju da kupuju odjeću i obuću za posao jer dobijaju uniforme.
Radnik u željeznici ima besplatan prevoz u unutrašnjem saobraćaju.
Ljekar, ma koliko đubre od čovjeka bio, zbog svoje profesije će imati društveno poštovanje i ugled.
Glumica u filmovima za odrasle... ma, znate već!

Moj rođeni, bilo ti je to 'vako:

Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.

Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.

A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.

Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.

Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.

Proklet lik. Za njega ne postoji loša riba. Jebe sve što može da dohvati prekidač za svetlo i pojede jabuku.

Bog stvori Zemlju, stvori i narode razne a među njima naravno i Srbe. I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu veoma specifičnu osobinu, neka to bude kurčenje, a da stvar učinim zanimljivijom neka to bude kurčenje bez ikakvog osnova. I još reče Bog: Idite sada Srbi i kurčite se po Zemlji dok je sveta i veka, i dok neka sila ne popizdi pa vas satre do poslednjeg.

I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji dok konačno u 7. veku ne dođoše na Balkan. Jedan Srbin reče: Čini mi se da je ovaj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za kurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas. Čak šta više, reče glavni Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše kurčenje došlo do izražaja.

I kurčismo se tako vekovima dok ne dođoše Turci. Kad dođoše oni vele: Aman Srbistanci daj samo da prođemo tuda pa da pljačkamo bogatu zapadnu jevropu. Srbi odgovoriše: Kurac da prođete. Satreše nas. Posle pet vekova izbi buna. Turci vele: evo vam primirje, Srbi vele: Evo vama kurac.

Prođoše ondak ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata. Austrougarska reče: Aman Srbi deset puta smo veći od vas, predajte se. Odgovor je glasio: Predamo se kurac bre! Satreše nas.

Dođe i Drugi svetski rat. Vlada potpisala pakt. Narod viče: Kurac pakt. Nemačka kaže: Dobićete po pički. Srbija kaže: Dobićete vi kurac, i to tvrd za mnogo godina. Satreše nas.

Ameri rekoše: Dajte bazu na Kosovu. Srbin reče: Damo vam kurac na Kosovu i to u paketu sa još dva kurca da se zasladite. Satreše nas.

Nato viče: Uđite u naš pakt da vas ne bi razmoždili. Mi vičemo: Uđemo kurac u vaš kurčevi pakt, nabijemo vas sve na kurac, i usput popušite nam kurac. Epilog se da naslutiti...

Prva asocija na samo spominjanje Rusa jeste alkohol. Opravdano ili ne, tako je. E sad, ako je taj Rus portir, šanse da je trezan prebacuju kvotu 25. Takav je pos'o, ni on ga ne voli.

Šta će čovek drugo da radi kad ga noći samog ostave osim da drvi kobas i naliva se žestinom. Sedi Vladimir zavaljen u stolicu a tek pola sata posle ponoći. Pogled mu se gubi na gomili hrastovih trupaca poređanih u krugu pilane. Jebe mu se da razmišlja ko mu trsi ženu dok je on na straži. On i ovako odavno ne može. Posveti par minuta Ani Čepmen pa se prihvati flajke. Sergej dolazi u 6:30 a tad će kao i obično Vladimir već uveliko kunjati u svojoj stolici sa skoro praznom flašom u ruci koja visi kraj njega.

Srećemo ruske portire često. Bilo da su izvikani parti-manijaci koji udare po alkoholu iste sekunde kad dođu na žurku pa se masakriraju za dva sata ili bubuljičavi štreberi koji iznervirani simpatijinom idejom da Srećku bilderu popuše u špajzu krenu da utapaju tugu u vinjaku, u glavnom završe kao portir Vladimir. Sede na stolici, oborenih ramena i glave pognute napred. Flašu iz ruke ne misle da bace. Visi tako pored njih i s vremena na vreme malo cugnu kolko da pokažu da su živi i nastave da kunjaju.

dodji,ker,mali ker