odabrana
ArfenSDSS
ArfenSDSS·pre 12 godina

Nesuđena

Она. Она са којом ти је ишло све савршено. Она која ти је држала трунку светлости у овом блатишту од живота. Текли су месеци, године можда. Живели сте бајку.

Свиђао ти се и онај њен леви бангави палац, краћи од десног. И онај ожиљак изнад браде. И то што слуша Смитсе, уста их јебем млохава. И трпео си њене, ћалета алкохоличара и кеву, заклету каријеристкињу. Знала је да ти кува. Пребранци, ћуфте, чоколадно чудо јебено. Звала те је пијана, чисто да ти се јави. Ти си спремао кинту за прстен, одвајао од онога што би трошио на цигаре, чипс, нову мајицу.

Онда је пукло, онако ненајављено. Хајде да останемо пријатељи. Ти си одјебао то, кој ће ти курац курва у животу.

Сад држиш њену слику, ону са моторијаде, у новчанику. Иако имаш двоје деце и жену, и после 14 година те, кад је видиш, нешто пресече. И даље наручујеш песме у кафани које те сећају на то говно. Волиш ти своју жену, али могло је да буде другачије. Mогло је да буде са њом.

- Леба ти, шта направи оно синоћ?
- Вид'о несуђену. Ишла корзом са дететом, па оно.
- А у курац. Ћеш на по једну?
- Ајде.

30
+93

Komentari