*Spletom okolnosti i mogućnosti primarno si se našao u Zauberu, Erouzu, Jaguaru... mantra De la Rosa, Frencen. Glavni likovi su u startu korak-dva ispred, jači, namuđeniji, furaju Ferari, Meklaren, beže, a i oće ih pritom. Al' si ti od tvrdog materijala, pa kapiraš... rad, upornost i te munje. Kaskaćeš ok, konkurencija će se zamoriti a i pritom očekuješ da neko sve gleda, pa će biti konačne ravnoteže. I juriš! Ček samo veću lopatu duzmem.
Ali... malo po malo, leđa se gube iz vidokruga. Heh, leđa, shvatiš ironiju... pa da je samo malo drugačije, uživao bi u lepoti dogija, ili pujdao tajkune s vrha, te uzimao njihova mesta a ne bio prvak začelja. Al' ubrzo više ni njih ne vidiš, eto ti sad kljuna bolida u retrovizoru... a najgore što je žgadija zaštićena vrsta, pa je moraš i propustiti. Da. Pravila nalažu propuštanje protivnika u slučaju kruga zaostatka. Do kurca! Izgleda da si izgubio priključak druže! Vozdra!*
- Mnogo pazi sine, visoka škola, grad, sve novo a mi seljaci, nezgodno je... Znam ja te ljude, još iz jenea (JNA) onomad, šesetdruge... Eeeee. Nego samo ti uči i gazi sa tom ekipom iz vrha... Ako izgubiš priključak, gotov si, toneš! - A da mi tata ipak ne prodajemo kravu?!
Nekršteno ime lutke na naduvavanje kojoj je primarna svrha da simulira ženu koja želi da se jebe sa vama. Sekundarna svrha joj je da od vas napravi kompletnu komadinu kretena. Samo jedan snošaj sa Erikom može više da sroza vaš kredibilitet od postera Zdravka Čolića u spavaćoj sobi ili tetovaže Baneta iz Garavog sokaka na dupetu.
Pazari se isključivo kao poklon nevinom ortaku kome broj godina stacioniranih u buljsonu ne počinje najmanjim prirodnim brojem. Sa prećutnom porukom da vežba kako se ne bi obrukao kada mu se zagorelog palamara dočepa iskusnija klinka devedes'peto godište.
Tržišna vrednost Erike je slična vrednosti praseta od dvaes'nešto kila ili vrednosti prave kurve koju posle jebačine ne možete slučajno da probušite cigarom. Loša investicija.
-Aaaaa...pusti mi nogu...aaaa...što me vučeš u špajz bilmezu?! -Joooj izvini. Navikao sam na Eriku, a nju uvek posle seksa sakrijem ispod bureta sa turšijom.
- Gdje je Davor? - Eno ga kod Melite. Prekinula s dečkom, pa ju šatro tješi. - aaaaa ide na otvorenu ranu. Neloša taktika. Ona pada na osjećajne likove.
Izraz sa jako širokim poljem upotrebljivosti. Koristi se da ukaže na relativnost izgovorenog iskaza koji je ipak nekako tačan.
- Mama, tata, znate mog druga Dimu? - Onog pedera? - E, da...pa, moram još nešto tu da kažem. Kako bih rekao, on mi nije baš drug. - Ko bi reko, stalno je kod tebe kad god dođemo. Go. U kuhinji. Seče ananas. - Tata, ovaj...Dima i ja se volimo. - Hoćeš da kažeš da te onaj ćosavi rumun od četres kila svako veče rastavlja kao sovjetski tenk? - U načelu. ------------------------------------------------------------------------------------------------------- - U načelu, vaš sin je retardiran. - Zar ne mislite da su to malo prejake reči? - Domar ga je uhvatio kako se zadovoljava u kolicima za ugalj u školskoj kotlarnici sa slikom Leonida Brežnjeva. - Je l Leonid sa ili bez brkova? - Bez. I ljubi se sa Erihom Honekerom. ------------------------------------------------------------------------------------------------------ - Trebalo bi da budete jako pažljivi kada budete saopštavali deci vest. Uprkos njihovom uzrastu vrlo je verovatno da će to teško primiti. - Mislim da će razumeti ako im saopštim na pravi način. Uvek smo imali jako dobru komunikaciju. - Mama gde je tata? - Tata je pogino, zlato. - Kako to? - Pa strado. Aj idi igraj se. - JAKO DOBRU KOMUNIKACIJU? - U načelu.
Još od vremena kada je Trojanski konj unet u Troju, ovakav vid kamuflaže nije bio viđen.
U situaciji koju brižne majke nazivaju "jebeno-je-to-u-dalekom-gradu-a-niko-da-ti-spremi-da-jedeš" izrodi se nekakva težnja koja misli vuče na vodenicu pomisli da joj dete bez dinara luta ulicama, bez hrane.
Nakon telefonskog razgovora, ona odluči da mu pošalje koju crvenu jer je "nešto u njegovom glasu zatreperilo u toku razgovora sa njom". Pare se nalaze u čarapi a pored toga šalju se hrana (neko parče mesa, bakin kolač, slatkiš), flaša soka i beskrajan nemir prošaran svakim trenutkom kada ona jede i pomisli kako li je njemu.
"Ne verujte konju, Trojanci! Šta god da je, plašim se Danajaca kad darove nose."
JOVICA ČEKA AUTOBUS DA BI PREUZEO STVARI ŠTO SU MU POSLALI OD KUĆE
Jovica: Imate li nešto za mene? Majka mi je poslala ceger. Vozač: Hmm. Jovica - duša majkina? Jovica: :propada u zemlju: Da, da, ja sam. Vozač: Evo. Ovo je tvoje. • • • Jovica: Halo, mama. Samo da ti javim da sam preuzeo ceger. Majka: Oči moje lepe, unutra imaš nešto za jelo a pare su ti u čarapama. Pazi kad budeš vadio da ti ne ispadnu. Jovica: Ma, neće, ne brini ništa. Izvadiću ih kad stignem kući. Majka: U redu, dušo, pozdravlja te otac. Jovica: Pozdravi i ti njega. Ćao. • • • Cimer: Pa, gde si se izgubio, dete mu jebem?! Jovica: Bio do autobuske da preuzmem nešto od kuće. Cimer: Opa, stiglo nešto za has. Vadi ovamo malo te domaće hrane, ne mogu grašak iz menze da svarim više. Jovica: Evo ti ceger. Uzimaj. Cimer: :Pretura kao pit bul i baca čarape, gaće i majice: Jovica: Polako s tim čarapama, pička ti materina. Te čarape vrede više nego ceo ceger. Cimer: Šta sereš, brate? Jebe mi se za tvoje smrdljive čarape. Jovica: (Moje čarape mirišu na pare, a tvoje smrde na noge)
E ovako... Pre n'o počnem da serem, čisto da spomenem jednu staru poslovicu... „U kafani radi il' lud il' pijan“. Asocijacija slična psihijatriji. Kao što psihijatri vremenom sliče na svoje pacijente tako i ugostitelji na svoje goste. Il' pak obrnuto. Dakle...
Kafana! Jebeno tesna rupa bez dna. Đavolja varoš prepuna neograničenih resursa koji produktuju more poroka i čak više od toga...
Jedan od mogućih resursa, jeste „rakija“. Ne šljivovica, ne loza.. Već prava grehovača. Ispečena isključivo u đavoljem kazanu. Servirana u maloj crnoj piratskoj bočici sa etiketom mrtvačke lobanje. Poseduje osobine posvađuše i pri tom uneređuje svoje žrtve.
E sad... Njene sluge su Konobari, u ovom slučaju - demoni, legalni lopovi -, koji ti, svojim kombinovanim tehnikama, izvlače zadnji dinar iz džepa, koji si možda namenio za bolesnu babu, opravku juga il' za verenički prsten. Ne matori, boli njih kurac, oni će i to uzeti...
Možeš li se suprotstaviti? Pa ne možeš prika, nemaš ti muda koliko oni imaju aduta. Jedan od ponuđenih jeste adut ispod šanka u obliku bejzbolke, namenjen za krivljenje vilice i prebijanje bubrega. Potencijalni razarač kamenja u istim za šta bi insistirali da im budeš zahvalan, ako naravno dođe do toga. I sve to radi naplate duga il' pak falširanja neke pesme koja im para uši. N'o, da krenem dalje...
Najzajebaniji od svih – Gazda. Poznatiji kao „Lucifer“, šef đavolje varoši. Vlasnik nekolicine demona kojima lično upravlja vezanim koncima kao Đepeto Pinokijom. On je taj baja, koji krije svoje rogove k'o zmija noge, bičuje radnike zarad veće dobiti, maltretira goste jer su ružni i odvratni i nemaju novca koliko njemu treba, pojebe svaku drugu ženu koja se nađe na njegovoj teritoriji, ima para i može mu se...
A žrtve.. Žrtva si ti! Žrtve su nesrećni, pijani boemi prerezanih vena starim, kuhinjskim, tupim, reckavim nožem. Jeboteee,.. Ala to boli! Ma i treba da ga boli jebem li mu nanu, šta seče vene koje pičke materine? N'o, da se vratim na temu.
Oni su zaluđeni tipovi, zaluđeni od abnormalne količine alkohola koju su uneli u svoj organizam, umesto narodnjaka koji trešte iz dana u dan, oni haluciniraju *eho razbijene čaše*, 'mesto babe od pedes' i pet godina vide mladu konobaricu od sedamnes' leta, koju neprestano štipkaju za guzu. Ako i pojebu nešto ne ginu im bar picajzle il' sifilis. U najgorem mogućem slučaju pada i alimentacija...
I zato brale, pamet u glavu. Ako zagrizeš ovakav mamac, rđava udica ti ne gine. Udica koja se ne skida tako lako...
U svakom mestu i u svako vreme postoji jedna takva. Kad si mlad, neiskusan i željan, trsio bi svaku, realno. Da kažemo, da (kao) imaš i neki ukus, pa su ti trećina gabori, sleduje da ti je simpatično 2/3, a lepuškasto pola. Ono što nazivamo ''dobrom ribom'' zauzima otprilike 1/4 devojačkog življa, a vrhunska je tek svaka dvadeset peta. Ali ova je van konkurencije. Ona bi lagano ušla u ovih potonjih 4% vrhunskih, da hoće. Ne, ona je ortak, voli sport, posebno basket, hoće da ti pomogne u spremanju ispita ili popije čašicu domaće rakije sa tobom kad ti je teško na duši, sprema straobalne palačinke i muti vanzemaljsku nes kafu, nosi prostu, uglavnom sportsku garderobu kojoj sama njena figura daje dozu gracioznosti, retko se šminka, a nove tehnologije i socijalne mreže skoro da i ne koristi. Maniri i kućno vaspitanje se podrazumevaju. Jednom rečju, zdravo jedno, i lepo, domaćinsko čeljade, od dobrog oca i još bolje matere.
I tako, dok sa ekipom blejiš u bašti popularnog kafića u glavnoj ulici, namah primećuješ da žagor zamire, da se i muško i žensko muva laktovima i klima glavom u istom pravcu. U moru šetača, ona HODA! Odlučno i samouvereno, a opet nežno i pohotno u isto vreme. Sama. Taj deo ulice je blaga nizbrdica pa štikla njene sandale prva dodiruje vreo asfalt i pravi nevidljivi cunami koji neopaženo pomera zapanjene posmatrače i kreira počasni špalir pred njom. Bat njenih koraka potire basove iz okolnih zvučnika, a blagi povetarac opsednut mirisom njenog tela, draži nozdrve i golica maštu nemih očevidaca sirove lepotinje. Ona nosi dugu, belu, pamučnu haljinu do gležnjeva, koja jasno ocrtava skladne, duge noge, slivene sa bedrima ispod atletske zadnjice. Odatle počinje tanani struk, sa jedva vidljivim stomačićem, iznad koga, uperene ka mesecu, ponosno gledaju izvajane dojke natprosečne veličine. Publika koju je prošla, sada već može da vidi da je haljina otpozadi otvorena i da nema tragova brushaltera niti ostalih pomagala, što muškarcima nesvesno razjapljuje čeljusti i dodatno rogači oči. Ramenu su široka, ravna i gola, blago preplanula. Ruke se nehajno, ali opet ravnomerno i pravilno privijaju uz telo dok hoda, kao da rade po specijalnom programu razvijenom pri NASA-i. Vrat kao u gazele, beo i mesnat, sa prostom, ručno pravljenom ogrlicom od posrebrene žice na koju je neobavezno nanizano nekeliko mesečevih kamena. Duge, smeđe kose jednostavno vezane u rep, tako da otkriva malene, perfektne ušne školjke, sa dve obične, povelike, srebrne alke. Malo isturene brade, na kojoj počivaju puna, blago nakarminisana usta, sa uočljivim zarezima pri vrhu gornje usne, kao crvenim flomasterom iscrtanih. Licem bez pudera dominira blagi osmeh koji naglašava harmoniju čela, nosa i obraza na kojima blješte dva smaragdno-zelena oka, upadljivo naglašenih maskarom ispod zift-crnih, tankih obrva. Trenutak njenog prolaska korzoom se pamti i prepričava kasabom, tačno do onog momenta, kada se pojavi nova ''ta''.
- Znaš onu vrh ribu, kako da ti objasnim, zrači devojka... - Ona što hoda sama kroz grad? - E, ta!
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj! -Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC! -Jeste, i to u erekciji, moj lično! -Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret... -Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem! -Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim. -Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu... -Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
