Neprevaziđeni stepen političke korektnosti koji je daleko iza sebe ostavio sve one silne reklame američkih kompanija u kojima se mora pojaviti makar jedan nasmejani pripadnik crne rase. Rezultat ove politike, crnac u Šervudskoj šumi pred kraj 12. veka, kod gledalaca izaziva veće udivljenje čak i od one serije u kojoj se Tarzan bije sa ljudima-leopardima, juri seksi čarobnice i putuje u središte Zemlje. Junaci za čiju je ulogu kandidat Semjuel L. Džekson su:

- Saracen (tačnije, crnac-Saracen) koga je Robin zarobio tokom krstaškog pohoda i koji pod uticajem Stokholmskog sindroma odlučuje da ga prati na drugi kraj sveta.

- Opat Tak, mladi sveštenik iz Nubije, vođen idejom da represivni sistem vladavine u Engleskoj zameni parlamentarnom demokratijom.

- Mali Džon, koga je Družina tako prozvala jer im je Mbala Sahib Ibn Babangida bilo previše komlikovano.

- Ričard Lavlje Srce, dobio taman ten sunčajući se u pauzama između krvavih bitaka u Svetoj Zemlji.

- Robin Hud (zašto da ne?)

Jedini lik koji se neće pojaviti u ovom obliku je notingemski šerif, jer nije okej da jedini crnac bude glavni negativac.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Dva pojma koja se diametralno razlikuju. U Americi nije potrebno mnogo da čovek dobije tu "laskavu" titulu. Može da bude posvećen poslu, da drži do sebe, prehranjuje porodicu i otplaćuje 14 kredita, ali čim kolege primete da voli da popije po koji viskić javlja se sumnja. Svaku glupost koju napravi u budućnosti pripisaće alkoholu, iako bi on to verovatno i trezan uradio. Zatim, svi ono koji ga vole, ga šalju na "antialkoholičarske" terapije na kojima se 10-ak ljudi samoblamira. Kad uspe sa svog dnevnog alkobilansa da izbaci tih 4-5 viskića svi će biti ponosni na njega.

- "Moje ime je Dzon Smit i ja sam alkoholičar"

Kod nas je drugačije. Pojam alkoholičar se vezuje za zapuštenog, obično neobrijanog i debljeg čoveka. Isti taj mora da pravi žešća sranja kad se napije i to u javnosti. Takodje retko će se pripisati čoveku koji ne ide po kafanama. Dobro je poznat izraz "voli popiti", a ljudi koji vole popiti nisu alkosi već samo uživaoci. Jutro, kafa i rakija za lakše budjenje, dve- tri rakije pre ručka za apetit i litar crnog ili špricera posle, da se bolje zameša i slegne. Popodnevna dremka posle koje se cepne jedan vinjačić čisto da malo trgne. Uveče fudbal i 4-5 pivca 'ladnih jer fudbal i pivo idu zajedno (muškarci znaju zašto), a i lakše se zaspe posle. Na dnevnom nivou, to su tri rakije, litar vina, vinjak i 5 piva. Ništa neobično za čoveka koji "voli popiti". Nikom nikad neće pasti na pamet da ga šalje na neke idiotske terapije, žena bi mu srala malo zbog para koje spuca na to, ali ne može. Rakiju peče s' kumom od kumovog voća, a vino mu donosi brat iz Deronja...

-"Moje ime je Ratko Vejin i ja volim popiti"

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

Po starijim ljudima, veoma sposobno biće. Ima sposobnost da se nečujno kreće, penje uz oluk, odlikuju ga nadljudska snaga, brzina i lukavstvo. Tačno da pomisliš da se vredi početi drogirati zarad svih tih mogućnosti.

Odgovor ćaleta zajebanta na pitanje sina "šta da radim sa dvesto dinara"?

Opomena onome čije psihofizičke sposobnosti cenimo daleko manje nego svoje.

Rečenica koju, ako nikad do sada niste čuli, nikad ni nećete čuti. Ne samo zato što niste gospodin, što nemate verenicu i što uistinu nikad niste dobili pismo. Već i zato što nemate ni batlera.

Ljudi koji su toliko sigurni u retardiranost gledalaca da osećaju obavezu da im objasne film već u samom naslovu.

Univerzalno ime za konobare širom Srbije.

Torrent.

Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.

Zemlja takve površine da je osnovcima u dobrom delu sveta zadavala glavobolju kada treba da je pronadju na karti. Što se pak toga tiče, njihove stanovnike (svih 33.000) karakteriše savršen bol u kurcu za granice, služenje vojnog roka, cene goriva u regionu ili svetske probleme, oni na to ne mogu i onako da utiču.
Jebe im se i što Madjarska nema more, jer nemaju ga ni oni, za šta im se takodje jebe - imaju dovoljno velika primanja da mogu da biraju gde će da idu, ne trbaju im vize, nemaju redove..Imaju dobar standard i lepo žive. I boli ih kurac.

Prkosno pokazuju kako ne moraš biti velik da bi bio siguran - oni nemaju koga da napadnu, niko ih neće napasti jer bi to bilo ispod časti, a teritorija je takva da ništa ne može od njih ni da se odcepi. Država mala, gradovi mali, malo ljudi, tako da se gotovo svi i poznaju..

Proizvod koji po funkcionalnosti ne zaostaje za proizvodima sa zapada ali se karakteriše nemaštovitim kockastim oblikom i velikom težinom.

У Србији синоним за мање познату фразу "пријатно" када неко једе.

Period između prvog maja i Đurđevdana.

Jako široka grupa ljudi, ali uglavnom za svakog od njih je zajedničko da su zaludni i da im dolazi podebeo račun za telefon.
Uostalom, najkraća definicija: Najdokoniji pripadnici našeg društva. Čak dokoniji i od nas Vukajlijaša.

Stanje koje nastaje kada shvatiš da bi lakše očistio naftnu mrlju u Meksičkom zalivu nego godinu u junu.

Najpoznatiji muzičar, nema ko nema njegovu muziku u kompu. Obično je u audio formatu.

Tip iz kladionice koji na svaki rezultat, gol, koš, crveni, na sve moguće i nemoguće viče "znao sam".
Još ga zovu i prorok.