Jezik koji ima triput više deminutiva nego normalnih imenica.

Postoje tako radna mesta u našoj Srbijici, najčešće u državnim jaslama, gde se i ne radi nešto mnogo a prima se golema plata. A mi, kakav smo narod jelte, imamo neodoljivu težnju da pokopamo bilo koga kome je lepo u životu. Ako bi slučajno neko od zaposlenih u dotičnoj kompaniji priznao da mu je rad tu med i mleko, odmah bi se svi okomili na njega da ga se otarase, jer oni tobože rade nešto. Tako kreće lanac kukanja, te meni je loše, a tek meni, meni još gore!

Uber patriota Srbski. On kad se kune u majku može da slaže, al kad se kune u zemlju, priča istinu 100%. Sve mu diraj, i ženu mu heftaj, nema frke, al budeš li mu rek’o da nije Srbenda, završili ste! Opet, lak je za manipulaciju, i posle par slatkorečivig rečenica na račun njegovog patriotizma, i želje d’ide u rat za otadžbinu, tvoj je za sve pare. Metak bi primio za tebe.

Sigurnija od sefa. Kada ona nešto ostavi na sigurno mesto, to više niko neće pronaći! Ni ona, doduše...

Ako otvarate kafić, butik, frizerski salon, krojačnicu, prodavnicu sportske opreme, parfimeriju, studio za tetoviranje, prodavnicu obuće itd, a niste sigurni kako će sve da funkcioniše, samo mu dajte ime "URBAN" (za fensi mesta "URRBAN") i videćeta kako posao cveta. Puna radnja kretena koji kupuju kod vas samo zato što je to, "pa, Bože, URBAN" pa su i oni, samim tim, urbani. Naravno, praznoglave ziljave i sponzoruše se podrazumevaju.

Луна парк за урбане фаце који тамо воде своје цице на једнодневне излете и осећају се фул патриотски, јер они, будући урбани, иначе не иду на село. У етно селу се једе традиционална српска храна, попут сарме, кобасица, јагњетине и прасетине. У етно селу нема аутодрома и других срања из обичних луна паркова, него гледамо како су наши преци живели у малим, дрвеним кућицама и за славу ишли у мале, дрвене црквице, све то са беспрекорно зеленом травом, мостићима, поточићима и веселим живуљкама као из Дизнијевих цртаћа, које радосно трчкарају около и поздрављају путнике-намернике, позивајући их да уђу у оближњу етно кафану и окрепе уморну душу уз звуке традиционалне етно музике. И тако на крају дана, из етно села се иде кући испуњеног срца, јер смо се вратили својим коренима, јер смо прави Срби, и јер је Косово Србија.

У међувремену, власници етно села чешкају тарзанчиће, броје паре и размишљају колико им је потребно монтажних кућица, лоших глумаца и вештачке траве да привуку још више сељака.

Izraz koristimo za osobe svetlog tena, svetle kose i plavih očiju.

Ne baš najbolji način čupanja iz govana, ali dokazi su tu i jedino ti ostaje da priznaš grešku i probaš da predstaviš sebe kao žrtvu. Navukli su te, nisi mogao odoleti. Nisi hteo, jbg.

Prebiti nekoga ko je rekao da će te prebiti.

Taj slogan bolje stoji Apatinskoj pivari nego Bambiju.

Vremensko-prostorni ritual koji uključuje specijalan način pripreme, posluživanja i uživanja. U svetu napitaka ekvivalent pojedinim ekstremnim prehrambenim specijalitetima, naročito kultno razvijen u određenoj zapadnoj zemlji, domovini bureka.

Kanibalsko slavlje koje prelazi u sveopšte gađanje hranom.

Razlog zbog koga su olovke na šalterima javnih institucija (pošta, banke, domovi zdravlja, zavodi i sl.), vezane kratkim i debelim kanapom.

Због народног веровања да су високи људи супериорнији у свим пољима, настала је горе наведена фраза, која служи као прекор високој особи што не може нешто да уради, иако често то нема никакве везе са висином.

Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.

Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.

A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.

I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine.
Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).

E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...

Kulturno uzdizanje pred moralno srozavanje koje će nastupiti još iste večeri.

Даска на WC шољи на коју вам је често наслоњена глава док повраћате...

Fudbalska reprezentacija Hrvatske na SP u Južnoj Africi.

to je kad krenes na pijacu i stavis 2 kondoma u dzep,nikad se ne zna...

Dečak obučen kao kreten kome zapoveda kreten obučen kao dečak.