Etno selo
Luna park za urbane face koji tamo vode svoje cice na jednodnevne izlete i osećaju se ful patriotski, jer oni, budući urbani, inače ne idu na selo. U etno selu se jede tradicionalna srpska hrana, poput sarme, kobasica, jagnjetine i prasetine. U etno selu nema autodroma i drugih sranja iz običnih luna parkova, nego gledamo kako su naši preci živeli u malim, drvenim kućicama i za slavu išli u male, drvene crkvice, sve to sa besprekorno zelenom travom, mostićima, potočićima i veselim živuljkama kao iz Diznijevih crtaća, koje radosno trčkaraju okolo i pozdravljaju putnike-namernike, pozivajući ih da uđu u obližnju etno kafanu i okrepe umornu dušu uz zvuke tradicionalne etno muzike. I tako na kraju dana, iz etno sela se ide kući ispunjenog srca, jer smo se vratili svojim korenima, jer smo pravi Srbi, i jer je Kosovo Srbija.
U međuvremenu, vlasnici etno sela češkaju tarzančiće, broje pare i razmišljaju koliko im je potrebno montažnih kućica, loših glumaca i veštačke trave da privuku još više seljaka.
