Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.

Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...

Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.

Besplatna poruka koju bi mts definitivno morao da uvede kao odgovor na poruku: "Molim te, pozovi me nemam dovoljno kredita".

Osnovni uzrok drastično različitih oblika ponašanja u istim ili sličnim okolnostima.

Pored aflatoksina, još jedna podignuta granica u Srbiji, al' za odbijanje teleta od majčine sise.

Па знам, брате, једноставно се пробудим и расположен сам. Напољу је сунчано, киша тим даном не пада. Укућани чаврљају од раног јутра, ни трага мрзовољи која их је пратила претходних дана. Ауто је упалио из прве, а и резервоар изгледа пунији. Свака песма на радију је моја омиљена, како ли само знају? Пуштају ме да се укључим у саобраћај. Није ни гужва. Јавља ми се и сисата џогерка. Добро, можда клима главом у ритму музике из слушалица, али одбијам да поверујем. Па петак је, побогу, што се не би јавила? Портир на послу не гледа пропусницу. Да зна српски, сигурно би ми запевао: ''...данас те нико неће дирати, мали''. Ни шеф се није обријао. Колега мења фирму, па му правимо пригодан испраћај.
- ''Желим ти све најбоље, Бред'', а мислим се: да ли се заиста тако зове? Ко га јебе, за кад ми треба? Петак је Бредли, терај се у курац, заболе ме што си нашао нови и плаћенији посао, да ли идеш на Бали у јануару и када ти ћерка полаже испит на флаути.

Састанци су опуштени, данас се важне одлуке не доносе.
- Какви су планови за викенд?, љубазно пита директор сектора.
- Чекај да претерам вечерас, контам, а кажем учтиво: ''Ах, знате како је, породичне обавезе, као и обично...'' Коњу, теби ћу да кажем да ћу пола суботе да мамурам, а од пола да кренем да се поправљам.

Иркиња је у тесном џинсу, а Индијка у кежуал мајици раздрљене крагне. Да, види се раздељак, а ја волим чоколаду. Џејн ће на паузи за ручак у паб, па ако сам расположен... Јок, ти си расположен, Џејн је бре прошле године појебала бармена у колд-руму на шес' степени целзијуса, налакћена на картонске гајбе мексичке Короне! Доста пре фајронта!
А исто је био петак, рек'о ми човек.

Alternativni izraz za domaću rakiju kako bi se i najokoreliji tradicionalisti uklopili u fensi društvo.

Алкохоличари ранораниоци који џеџе испред своје омиљене радње и циркају пиво, врло су одани својом одредишту и дају му посебан шмек.

Bavljenje ikakvom delatnošću iz strogo ličnih pobuda, iz strasti i ljubavi prema istoj. Hobi. Volonterstvo u sopstvenom interesu.

Amaterstvo je jedini način uživanja zarad uživanja. Profesionalizam ima za cilj pobedu, nagradu, zaradu. Put do cilja je manje - više nebitan, i osećaj počne da se gubi. Sportisti više ne igraju za publiku već za ugovor, glumci su postali samo lepa lica, muzičari ne improvizuju... što je samo omogućilo ljudskim mediokritetima da osete spuštene standarde i svojim nekvalitetom od svega naprave šou. A šou je biznis. A u biznisu se radi o parama. A pare kvare.

Hedonizam je često pogrešno protumačen kao lenčarenje. Lenji ljudi su oni koji ne vole život i izvaljeni na leđa sa nadbulim trbusima čekaju sudnji dan. Hedonizam je ugađanje sebi...čitanjem poezije baš u trenutku kad ti se čita poezija, spremanjem lazanje za porodicu samo iz želje za spremanjem nečeg lepog i ukusnog za svoje drage, termin malog fudbala sa ekipom iz kraja onda kad poželiš da podmažeš po malo ust(r)ajalu levicu ili da provozaš nekoga 'biciklom'. Profesionalizam je moranje, amaterstvo je hedonizam.

Ja radije odem na stadion da gledam utakmicu drugoligaša koji je ubacio omladince u prvi sastav, nego večiti derbi prepun ljudi koji su prestali da uživaju i jedva čekaju da odu vani. Radije gledam klasike ili filmove nezavisne produkcije nego ostvarenja gde specijalni efekti prevazilaze glumu... Suvi kvalitet nije dovoljan kada nestane strast i lepota izvođenja za svoju dušu.

Gospodin kome je uvek stalo do vaših osećanja, vašeg mišljenja, koji nikada ne bi išao protiv vaše volje i integriteta.

Кад за друштво платиш по курву.

Извор сировина у кинеској индустрији чарапа.

Djevojka sa stražnjicom neproporcionalnom u odnosu na ostatak tijela.

Mlađi brat, koji prijavi starijeg roditeljima, nakon počinjenog zajedničkog nestašluka.

Одговор човека из народа на констатацију да ће због дугова морати у затвор.

Спровођење разних дрога у вену иглом.

Sveže ostavljena radodajka.

Crna ruka svrab ne češe.

Doći u kontakt s vodom tek toliko da se higijenska slika vrati na pozitivnu nulu.