Rečenična konstrukcija u kojoj veznik dobija glavnu ulogu, a imenica ispred može samo da mu se sagne.
Znači, nemmmmmaaaaaa. Niks. Fin.

Izraz zbog kojeg vas mnogi neće razumeti kako treba.

Verni sluga. Onaj koji ne pita nikad "Zašto?" već jednostavno izvrši naređenje. Skuplja mrvice sa gospodarevog stola i pravi se da mu je to dosta, a ako je baš pukao, onda mu to stvarno i jeste dovoljno. Sve dok je gospodar srećan, ništa drugo nije bitno. Jedina nagrada za urađeni posao mu je blago tapšanje po glavi praćeno rečenicom "To je dobar ker!" Ali, kao i pravi pas, kada oseti da mu je kraj (službe ili života) blizu, automatski se okreće protiv kretena koji mu naređuje jednostavno jer nema šta da izgubi, a i jer mu se može.

Flegmatični pripadnici nekog okultnog udruženja, tipa NVO "Sačuvajmo lezbo kišne gliste od zaborava". Oni ne vole da u 3 ujutru, pod dejstvom opijata, unesu čistu mast i holesterol u svoj napaćeni organizam. Jok. Slivanje pavlake niz vrat, brisanje urnebesa rukavom sa oka njima ne predstavlja užitak. Ne.

Čudak je previše blaga reč, a mentalno obolela užegla čmarina, ipak preteran opis ovih bića. Šta su oni? Imaju li mišljenje? Muda? Pizdu? Čitavo novo poglavlje filozifije može se zasnovati na ovim bledim senkama gejpeder hipsteraja, i njihovom bivstvovanju. Da li oni uopšte postoje? O, da, itekako ih ima. To su oni što u kafani naruče sok od jabuke. Oni koji kad je derbi, uživaju u čarima Magazin auta ili tako neke visokoobrazovne emisije. Slušaju sestre Kovač. Nije isključeno i da ga šilje na njih. Lože se na herbarijume.

Ne psuju. Ćute. Ne jebu se. Prepuštaju se prirodnom procesu razmnožavanja. Iako bi možda bolje bilo, da se prepuste neprirodnom procesu skakanja sa mosta na vrat, sa vezanim rukama, jelte. Luk je stvorem da bi bio u pljeskavici.

Dušmani.

Каква је да је, моја је, бољу земљу немам, нити бољу тражим.
Кад ми дође крај биће ми част да ме она покрије.

Prva asocija na samo spominjanje Rusa jeste alkohol. Opravdano ili ne, tako je. E sad, ako je taj Rus portir, šanse da je trezan prebacuju kvotu 25. Takav je pos'o, ni on ga ne voli.

Šta će čovek drugo da radi kad ga noći samog ostave osim da drvi kobas i naliva se žestinom. Sedi Vladimir zavaljen u stolicu a tek pola sata posle ponoći. Pogled mu se gubi na gomili hrastovih trupaca poređanih u krugu pilane. Jebe mu se da razmišlja ko mu trsi ženu dok je on na straži. On i ovako odavno ne može. Posveti par minuta Ani Čepmen pa se prihvati flajke. Sergej dolazi u 6:30 a tad će kao i obično Vladimir već uveliko kunjati u svojoj stolici sa skoro praznom flašom u ruci koja visi kraj njega.

Srećemo ruske portire često. Bilo da su izvikani parti-manijaci koji udare po alkoholu iste sekunde kad dođu na žurku pa se masakriraju za dva sata ili bubuljičavi štreberi koji iznervirani simpatijinom idejom da Srećku bilderu popuše u špajzu krenu da utapaju tugu u vinjaku, u glavnom završe kao portir Vladimir. Sede na stolici, oborenih ramena i glave pognute napred. Flašu iz ruke ne misle da bace. Visi tako pored njih i s vremena na vreme malo cugnu kolko da pokažu da su živi i nastave da kunjaju.

Još jedan u nizu marketinških trikova samo kako bi kompanije privukle naivne kupce da pristanu na njihovu neodoljivu ponudu. Jebeni slogan, moto, šta li je već... *Šta god, mamu im smrdljivu!*

Ovaj "divni" slogan je jadan od glavnih, ako ne i glavni slogan svake druge turističke agencije. U bukvalnom prevodu agencija koju ste izabrali vam njim saopštava da možete mirno i bez problema uživate u 12 sunčanih dana provedenih na Zakintosu za dve osobe, u hotelu sa 5 zvezdica, sa 4 bazena, 5 sauna, 6 centara za masažu, restoranima svih mogućih kuhinja, sportskim terenima, igralištima za decu... Ukratko, da vas boli kurac za sve (ili pička ako ste ženskog pola).

Obično kao i svi drugi masoni i prevaranti (tipa Kirbi i oni što nagrađuju večerama) i ovi zovu i reklamiraju se preko telefona, jer jelte, nemaju para za reklamu na TV-u. I nadaju se da će svojom ljubaznošću privoleti kupca s druge strane slušalice. Nekad im prođe al' u većini slučajeva ne. *Valjda smo konačno postali pametni što se tiče tih... ne znam ni ja šta su...*

Pitanje je samo kol'ko će se još truditi...

Šta je smešno koju pičku materinu?!!

U moru varijacija poslednje dve cifre, legendarni broj Top Shop-a koji je u ušima svakog od nas pronašao deo staništa odakle se reprodukuje dobro poznat zvuk:

*Vlasnik ovog neverovatnog proizvoda možete postati za neverovatnih _999 dinara.*

Dan bez dobro poznatog muškog glasa sa malog ekrana je ravan eliminaciji Barselone iz šesnaestine finala kupa Kralja; ogromno iznenađenje koje eskalira čuđenjem hipotalamusa zbog nedostatka određene rutine u svakodnevnim aktivnostima.

Izjava gospodina Šarenca koja se poput droge primila u narodu. Koristi se za pobedonosnu "trojku" koja protivnika šalje kući(eventualno u doigravanje) da nastavak turnira gleda preko tv ekrana.

Клод Макелеле. Човек за кога је Зизу рекао да је био најбитнији играч оне генерације Галактикоса. Кад имаш Макелелеа на задњем везном, можеш мирне душе, ако си штопер, да трчиш у напад, да дриблаш као манијак, ако си бек, да се не вратиш ниједном, ако си шпиц. Све то исправља Макелеле. Он је тај кога нико не види, али који је увек ту. Без њега се не може.

Čeng ubije Mingovog brata, Vong Minga nauči karate, Ming na kraju ubije Čenga.

Ili se može nazvati pokušaj spavanja. Šatro spavanje. Radnja koja je u 99,9% slučajeva neuspešna i na kraju završi neobavljena. Al jebiga brale, sam si kriv što nisi učio škole i zaposlio se u gradskoj čitoći.

Dolaziš kući, 7 sati ujutru. Žena na poslu, deca otišla u školu. Jedva ulaziš u stan. Em si umoran ko pas, em pijan jer si malo navratio do kafane na povratku kući. Nekako uspevaš da se dovučeš do kreveta i nadaš se odmoru. Zasluženom odmoru. Ali... Uvek to „ALI“ mora sve da usere. Nećeš se naspavati druže.

Zuuuuuuuuu! Zuuuuuuu! Zuuuuuuuu! Skačeš iz kreveta na koji si legao pre 2 minuta i krećeš u lov na komarce. A njih ko za inat nigde. Tražiš ih 20 minuta, lupaš peškirima po zidovima, ali kurac, nema ih. Jebeš im mamu i sve redom ali ih ne pronalaziš. Jebeš i sebi sve redom zato što nisi kupio mrežice za prozore da ta gamad ne ulazi. Al ipak nekako batališ komarce i odlaziš u krevet jer si sad još umorniji.

Ahhhhhh konačno mir. *U vidi Lisa Ann pored bazena i to gola. Blago meni. Saću da te karam Lisa!* DING DONGGGGGGGGG!!!!! Kurac ustaješ iz sna u koji si upao pre 5 minuta jer neki majmun zvoni u pola 9 ujutru na vrata. Otvaraš, a ono tvoji "najbolji prijatelji" Jehovini Svedoci. Kulturno im se najebeš mile majke i zalupiš im vrata. Misliš u sebi „konačno mir i mogu da spavam“. Ležeš.

Posle 15 minuta osetiš nešto smrdi. To te digne iz kreveta. Osećaš da nešto gori, miris nekog dima, neke paljevine. ID’ BRE ŽENO U TRI LEPE, NISI ISKLJUČILA ŠPORET!!! Nekako ugasiš tu vatru sam jer ti bilo glupo da za to malo zoveš vatrogasce. I sad još umorniji od svog tog trčanja levo-desno padaš u krevet.

Ležiš tako al kurac.......... sad ne možeš da zaspiš. I taman krenu oči da ti se sklapaju kad ono napolju čuješ neki udes. Kola se skucala u banderu. Sirene policijskih i kola hitne pomoći na sve strane. TINU-NINU! JEBEM LI TI MATER SAD SI NAŠO DA SE SKUCAŠ, I TO BAŠ PRED MOJOM ZGRADOM!- psuješ ga sa terase. I odeš da spavaš. Sad ti je već jasno da nećeš ni spavati jer je već 12 sati. Krećeš u poslednji pokušaj.

Ležeš i kroz glavu ti prolaze sve slike ovih jutarnjih dešavanja. Psuješ ih sve redom. Al odjednom ih više ne vidiš. Zasp’o si. Bum! Otvaraju se vrata i deca banjavaju u stan, kao lopovi u banku u holivudskim filmovima. Gotova škola tata!!! Sav nervozan lupaš se u glavu jer nećeš da se dereš na decu i ustaješ iz kreveta. Ništa od spavanja, sad je definitivno.

Deca odlaze u svoju sobu da rade domaći i igraju kompjuter, a ti izlaziš na terasu i urlikom Tarzana progovaraš: JEBEM TI TREĆU SMENU!!!

Bezvredna hartija.
Papir kojim ništa ne dokazuješ i ne služi ničemu, nego jednostavno ga imaš kod sebe zato što tripuješ da nešto vredi, a ustvari je go kurac od papira i možeš samo dupe njime da obrišeš.

Вокатив имена ''Лола''.

Izraz koji se koristi za živopisna naselja na obodima nekih krajeva Beograda u kojim uglavnom žive pripadnici Brazilske populacije.
Favele su poznate po nekoliko stvari. Prvo po tome što su kuće napravljene od raznih materijala a najviše od kartona i po nekom specifičnom mirisu koji izlazi odatle a mešavina je đubreta i neke kiseline. Uvek oko favele patrolira gomila džukela raznih veličina, a oko svake je obavezno i neka voda ali gusta kao ulje. Leti je uvek puno ljudi i gruvaju hard kor narodnjaci a skoro svaki Karioka nosi dres Roberta Karlosa.

Avatarov rođeni brat.
Pošto su otac Enver i majka Đeljana već pokazali izvesnu sklonost ka naučnoj fantastici nazvavši svog prvenca Avatar, sasvim je logično da njegov, slučajni, neželjeni, mlađi brat, ponese ime ovog ponosnog reda ratnika iz jedne velike naučnofantastične sage.

Enverov sin nastao iz afere sa Đeljaninom sestrom Bicom u koju je Enver bio oduvek potajno zaljubljen, još od školskih dana, kada su padali uvek zajedno rezrede.
Avatarov i Džedajev polubrat, koji je nastao jedne burne noći kada je Enver, vraćajući se iz sakupljanja sekundarnih sirovina prolazio pored Bicine favele i svratio da vidi da li Bici treba kartona da dovrši kuću.
Naravno Bicin muž Đango nije bio kući i duh stare ljubavi je proradio u njima. Par piva, par Šabanovih balada i spavanje je bilo neizbežno.

Đeljanin muž. Otac Avatara i Džedaja.
Rođen je u maloj faveli u blizini Šabca ali ubrzo su ga roditelji poslali kod strica u Beograd da bi ispunio svoj potencijal, jer je bio veoma inteligentan i maštovit dečak.
Stric ga upisuje u školu gde upoznaje ljubav svog života Bicu i zajedno sa njom nekoliko puta pada razrede da bi uvek bili zajedno, ali sudbina ih razdvaja kada Bicu njen otac prodaje Đangu, sitnoj jajari i šištavcu koji je živeo u Italiji gde je imao četu klinaca koji prose i džepare za njega.
Enver je tada, skrhan bolom otišao da leči tugu kod Plavog mosta, gde sreće Đeljanu, za koju tada nije znao Bicina rođena sestra, nego ga je samo užasno podsetila na nju, pa je odlučio da je izvuče iz začaranog kruga droge i prostitucije, odveo je u svoju favelu preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi i oženio je.
Ubrzo su stigla i deca ali Enver nikada nije zaboravio na Bicu i kada je jednom u povratku sa posla svratio kod Bice, dok je Đango bio u Italiji, usledila je vatrena noć iz koje se izrodilo još jedno dete, Pejdžer, za koje niko ne zna da je Enverovo.
Posle određenog vremena Enver shvata da u sakupljanju sekundarnih sirovina nema budućnosti pa preko nekih veza i poznanstva sa Draganom Kojićem Kebom, ulazi u političke vode gde počinje da se bori za prava Cigana i uspeva uz pomoć raznih diplomata iz EU da proturi inicijativu da se od sada Cigani nazivaju Romulanci.
Naravno, iako je u javnosti morao da forsira sliku dobrog porodičnog čoveka, zbog toga što je prepoznat kao lider Romulanaca, Enver je u potaji patio za Bicom i Pejdžerom i maštao da jednog dana kroz političko angažovanje uspe da zaradi za garniseru u kojoj bi živeli dugo i srećno.

Bicin muž. Pejdžerov otac, ali ne biološki mada on to još uvek ne zna.
Rođen je u naselju Marinkova Bara i još kao mali bio je često tučen od strane oca, teškog alkoholičara pa je vrlo brzo pobegao od kuće i krenuo da se snalazi po velegradu.
Ubrzo je upao u loše društvo i krenuo je da krade i džepari po ulicama grada. Policija ga posle nekoliko meseci hapsi i odlazi u popravni dom. Tamo ostaje nekoliko godina i tu prvi put počinje da pokazuje svoju preku narav.
Po izlasku iz doma beži u Italiju gde organizuje decu da prose i džepare za njega, i tako zarađuje pare da otvori svoj luna park.
U Italiji postaje dobar sa Đoganijem i zajedno sa njim se vraća u Srbiju gde za četiri gajbe piva i dve flaše vinjaka kupuje svoju buduću ženu Bicu, ali Đango nije znao da je ona potajno zaljubljena u Envera i ostavlja je u Srbiji, dok je on išao da sređuje poslove u Italiji.
Međutim jedne noći Enver i Bica obnavljaju staru ljubav i začinju Pejdžera. za koga Đango misli da je njegovo dete.