10 metara bukovine(masa) i jedna ostra sekira(da se to izdefinise).

Tri stvari na koje se žališ kad te boli kurac, a želiš da ispadneš kulturan.

Pokušaj pedofila da se opravda.

Repriziranje fudbalskih utakmica koje su završene 0:0.

Stari, dobri srpski običaj. Tradicionalno, ne uzima se za zlo već se otpozdravlja na isti način.

Iskren odgovor studenta lakrdijaša na pitanje "šta si položio u ovom semestru".

Real life video igrica, u Srbiji popularna od 2006. godine. Igranje je besplatno za odredjeni broj ucesnika, dok ostali moraju platiti pretplatu. Cilj je preci 4 obicna i 1 Master nivo, dok neke varijacije sadrze 3 obicna i 2 Master nivoa. Za prelazak svakog nivoa se dobija po pet zivota, pri cemu se broj zivota resetuje na pocetku svake godine. Ucesniku koji istrosi sve zivote a da je blizu prelaska na sledeci nivo se dodeljuje jos jedan zivot, poznat pod imenom Oktobar 2. Nastavak igranja je moguc i u slucaju Oktobar 2 pogibije, ali samo ako se u automat ubaci jos novca.

Najcesca lokacija izgubljenih stvari.

Reči svake devojke pri gledanju scene iz Popaja ( Aladin) u kojoj Olivi služavka gurne nogu u nekakvu kocku i samo ma'ne četkom i nalakira joj nokte na nogama.

Porudžbina u restoranu nakon što se jednom zajebeš pa uzmeš morske plodove.

Oštra kao srp, jaka kao čekić!

Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, posle definisanja srećnog niza shvatićete da ste produkt i učesnik neverovatnog lanca srećnih dogadjaja.

Za početak, jasno vam je da ste vi nečiji potomak i da su (sada već ti neki) vaši roditelji opet nečiji potomci. Nižući tako potomke i njihove roditelje možete stići veoma daleko u prošlost, čak do vremena kada se sam život na zemlji začeo, a to je boga mi jako mnogo vremena – negde oko 4 milijarde godina.

U to vreme, nije postojalo skoro ništa od onogoa što danas znamo da postoji. Zemlja nije imala planine, reke, šume i sve ostalo što volimo i čemu se divimo. Najviše je ličila na glatki Mars sa ponekom barom koja više podseća na veštičji lonac iz crtanih filmova nego na normalno jezero ili more. E, od tog trenutka pa nadalje za vas počinje niz srećnih dogadjaja ili tačnije prava lavina srećnih dogadjaja koji će posle 4 milijardi godina kao rezulat čitave jednačine proizvesti nikog drugog nego vas.

Da je neka karika srećnog niza u bilo kom tretutku (a bilo je mnogo trnutaka u periodu od 4 milijarde godina) pukla, vas sada ne bi bilo. Možda u tom slučaju ne bi bilo ni nas, to ne znamo, ali vas sigurno ne. Sreća je što je svaki, ama baš svaki, vaš predak bio dovoljno seksi da prca nešto ili da bude prcan, da bude dovoljno zdrav da doživi vreme za prcanje i da ga je prcanje sa suprotnim polom dovoljno privlačilo. Sreća je i što je svaki vaš predak bio dovoljno brz, snažan, okretan i inteligentan da izbegne da ga neka veća zverka, zgnječi, povredi ili smaže za neki od obroka ili užinu pre nego što je prcao i produžio srećni niz u kome ste vi za sada zadnja karika. Sreća je i što nijednog vašeg pretka nije udario grom, ugušio vulkan ili samlela stenčuga pre nego što je (sad već pogadjate) prcao. Sreća je i što nijedan vaš predak nije podlego nijednoj smrtonosnoj bolesti niti stradao u bezbroj kanibalističkih ratova što ih čovek vodiše u poslednjih 50.000 godina pre nego što je prcao i dodao kariku u srećnom lancu u kome vi sijate kao poslednji dragulj.

Naravno, sve ovo ne znači da nijednog vašeg pretka nisu rastrgli dinosaurusi, lavovi ili krokodili. Možda je neki od njih završio na nečijem koplju ili prosvirane glave u ratovima, ali budite sigurni - to se desilo tek pošto je PRCAO i dodao makar jednu kariku srećnom nizu.

I tako, karika po karika u srećnom lancu dugom 4 milijarde godina stigosmo do vas, trud se isplatio. Možda. Ali ne zaboravite da srećni niz treba nastaviti. Treba dodati sledeću kariku u lancu sreće. Zato, LJUDI! prcajte se što pre i koliko god možete! Nešto što može da prekine vaš srećni niz uvek vreba.

Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, da li se sada makar malo bolje osecate?

Razlog više za belu kugu u Srbiji.

Kec na pismenom.

Предмети којима просјечан Србин не умије отворити пиво.

Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.