Inicijalna kapisla koja iz malog mozga povuče neka davno zaboravljena i uredno uskladištena osećanja, mirise i slike.
Pokreću ga potpuno indirektne asocijacije, slučajni susreti i neočekivani događaji, a u stanju je da u momentu pokrene lavinu misli koje razbucaju telo, uskomešaju vihore i na površini duše naprave dar mar, pravolinijskom putanjom pustošeći prolaz po sred mozga i ako je sreće, ponovo neprimetno kako su stigle, šušnu, nestanu, i za sobom, kao magijom, zatvore načinjenu štetu.

Не, не мисли се овде на обичај дуговратих тркачица да забијају главу у песак, то је друго. Ово “Нојев” је са велико “Н” и алузија је на чича-Нојеа, античког Вука Бојовића, лика који је сакупљао по пар од свих животиња сабијајући их ко кинеске емигранте у кријумчарски чамац, не би ли их спасао од алауџе Господње и облачности праћене падавинама.
Елем, синдром погађа углавном женски пол и симптоми се огледају у томе да никако није довољан један љубимац, већ мора да буде бар један пар. Један папагај? Сам, мукица, где ће ти дууууша, јадан, нема кога да воли, није фееер. Златна рибица? Плива, сетнo битише у флуиду устакљене тамнице, тавори... Треба јој неко. Сви имају три жеље, а златна рибица само једну. Кме.
Откуд ова потреба, могу само да нагађам. Вероватно има везе са неком девијантном жељом за скућавањем, па све то на квадрат и пута Мир-Јам.
Тек, краја нема овом гомилању менажерије: парови неће бити мирни, него ће да се јел-те паре, спавају, букаре и мресте, те ускоро затрпају стан својим потомцима.

Zahvalnica religioznog narkomana svevišnjem praocu i začetniku svega njemu poznatog.

Dete željno svega, ali bukvalno svega. Od hrane preko igračaka i automobila do lepe garderobe.

Особа на маргини интересовања масе која тражи своје место под Сунцем. Наиме, тражи своју функцију у друштву и гледа како да им буде од користи. Она у сваком тренутку зна шта вама треба, вребајући из мале удаљености да вам се нађе. Зна када вам је одвезана пертла, има ситан новац када треба да вам уситни, а исти може и да вам позајми. На тај начин надокнађује своје недостатке због којих и није саставни део екипе. То су обично недостатак смисла за хумор, неспособност непосредне комуникације, говорне мане, или код женског рода недостатак лепоте.
Екстремнији случајеви имају по две, три или више оловака вишка.
Оваквим особама чините огромну услугу ако им овако нешто потражите, јер је њој смисао живота да вам помогне, а омиљена реч јој је *хвала*. Заправо, неће ни чекати да јој ви нешто тражите, већ ће се сама понудити. Она неће знати када почињете да је искоришћавате. За њу, биће част да уради све за вас.

Јебено *емотивна особа*. Са собом носи трагове крвавих ђонова као продукт живота који је оставио иза себе, илити „*Живот га је газио*“. У кафани је тужни боем, у кревету романтични емотивац, за жене је Хосе Алваро де Енрике Родригез - за пријатеље Мигел, а на послу *певач ведрих нота*.

Изражава се лирски, што и највише доприноси његовој личности. Он не дрка, он једноставно трпи и чека љубав свог живота. Кад је нађе, не јебе је, већ води љубав са њом. Јеботе, он је тако геј.

Da, ogledalo duše jesu oči, ali čovek ima još godova preko kojih mogu da se odrede duševno stanje i uticaj vremena na istog. Mračan pogled i težak hod u pohabanim cipelama su jedan od tih godova, kamenčića koje upotpunjuju tu apstraktnu sliku i u isto vreme demantuju Aristotelovu definiciju čoveka. Više se ne govori o razumnoj životinji nego o hologramu.

Tumara, putuje zračeći melahonijom stazama natopljenim grehovima i porocima sa koferom i kartom u jednom pravcu ka ničemu. Svojom težinom pojave ostavlja znakove pored puta dok ga sopstvena senka ne paralizuje. Stoji i čuje glas stare koja ga pita 'Sine šta radiš?', dok ga hladan znoj obliva, ne bi li se osvestio, skinuo cipele, uzeo knjigu u ruke i molio nebo da mu udeli snage za novu etapu.

Žena čije ime nikom ne spominješ. Ljubav koju su pre četvrt veka skrio ispod kože i zelenog mastila. Kada te unuk pita: *Deda Radoje, je l' to baba Milunka na slici?* samo klimneš glavom i po ko zna koji put osetiš svaki ubod šnajderske igle u ruku. *Koja kurčeva tvoja baba?! Džabaiso sam ti dva 'ektara što mi dao pokojni tast čim sam je doveo,* ljutito pomisliš u sebi, pa ti opet bude žao tvoje Milunke, jer ona mučenica nije ništa kriva. S' jeseni kad pečeš rakiju pustio si tranzistor da ti buni, čuješ Šabanovu pesmu sa njenim imenom, pojačavaš ga do daske, za'vaćaš *prvenac* i uz krčanje pesme koja ti cepa grudi sipuješ ga *zavrat*. Trebaju ti ta 28 grada više nego ižednelom voda. Da utrniš, da ne osećaš više ove igle dušu što ti bodu.

Prvi dom vezan je za tvoju porodicu, za tvoje prve korake, prve reči zbog kojih je majka psovala dedu jer ih te je naučio; prvi dom je mesto u kom je sto spremao onaj koji je poslednji završavao sa jelom, pa ste ti i brat usisavali hranu u sebe... uglavnom, tiče se tebe i tvojih najbližih. Znaš da si tu uvek dobrodošao. Nisi jedino u slučaju da si na sudskim parnicama za podelu zemljišta bio pohlepan. Ili si probao da budeš snalažljiv.
Toplina prvog doma grejaće te dok si živ, bilo da se setiš priča koje su se odigravale za vreme gledanja crtanog filma pred polazak u školu, bilo da se setiš kada si oblačila majčinu odeću i obuću, šminkala se i pravila nakazu od sebe jer si poželela da ličiš na svog zamišljenog lika. Ili poželeo.
E, toplina drugog doma je, pa mogu slobodno da kažem približno slična toplini prvog doma. Drugi dom je tvoja najsvetija tajna koju čuvaš samo za sebe. To može da bude stara kafana u kojoj si se prvi put zapio, može da bude automobil kojim bežiš daleko od svih, sam, može da bude i otvoreni prostor, kutak u šumarku pokraj reke koji samo na papiru nije tvoj. To je tvoj beg od svih briga koje te more. To može da bude i beg od prvog doma. Kako li tek dobro taj drugi dom greje?

To vam je, što reče Njegoš-Njegoš - sirak tužni bez iđe ikoga, bačen u nepoznato okruženje i primoran da se sam snalazi dok se drugi udružuju u klanove bazirane na geografskoj pripadnosti.

Baš zbog toga što je geografski osiromašen i što nema zaleđe, prinuđen je da zapne jače i više od ostalih kako ne bi ostao neprimjećen.

Sin prvenac, napunio 30 godina. Završio srednju školu i već 10 godina radi za crkavicu jer u struci nema posla ako nemaš debelu vezu ili 5 'iljade jevreja za pol-poziciju. Roditelji zašli u godine, majku bole zglobovi, otac se žali na krsta. Nit' ima devojku, niti razmišlja o ženidbi. Familija ga gurka i zapitkuje, on svima priča: "Biće, ne brinite." U tom dolazi deda sa sela na par dana, da obiđe rodbinu

Скуп једне или више уникатних кривих линија. Стандардна жврљотина или отисак прста за неписмене.

Devojka srednjeg rasta, učestale boje kose, nije ružna a nije ni seks bomba. Radila je u pekari do moje zgdrade i bila je potpuno obična, neutralna kao puter kifla. Nit masna nit slatka nit slana. Samo obična.

Ali ipak, dok sam je gledao kako se hvata za buhtlu sa džemom ili sa kojom energijom seče burek "za ovde" skakao mi je nivo holesterola u krvi. Čudan osećaj. Preko puta u fast fudu je radila sisata Danica, tamo mi se dizao kurac, to sam kapirao, ali ovaj osećaj...kao kada sam prvi put probao lazanju sa belim lukom u prahu, bilo je to nešto novo, neobuzdano.

Koliko puta nisam mogao da dočekam da završi, oko četvorke, pa mi prekrati ostatak noći kada se pojavi na mojim vratima stana sa svojim brašnjavim nosićem i punom kesom bajatog žu žua, kojom rol viršlom i drvenim hlebom od kojeg smo mleli prezle pa uvijaj karađorđeve, uvijaj, uvijaj... Nekada sve do njene sledeće smene! A džukci bili prema njoj, ona fina pa joj vazda uteraju 2 u 1. Iz druge u prvu, to smo tako od milošte zvali, ko ona kafa.

Lepo nam je bilo, ja imao devojku ona nije imala dečka dok se u kraj nije vratio Rajko Gastos. Kad je zapad bilo šta dobro doneo pitam ja vas? Oterali ga njegovi nazad u domovinu majku Srbiju da se ženi, otac stari unuke oće da ima. Bio po malo glup i malo više krezav. To je još jedan razlog što je došao, da popravi zube, ne zato što je glup, kod nas jeftinije.

I jebo majku, došo pun para al seljak čovek i prvi dan otišo u pekaru kod nje da jede! Pa majku mu jebem idi jedi crevca kod Slavonca kad već imaš pare, ja da imam svaki dan bih crevca jeo! Ali ne, on odma kod nje i ni dobar dan ni Pomoz Bog nego s vrata: daj picu! Ko da me žarka munja sa neba ošinula. Bolje da jeste.

Ona mlada, neiskusna(ja znao samo misionarku a i sada nisam nešto bolji) šta će, kud će kukavica beda dade mu, uvati je đubre na elokventnost... Ostah sam, nemam s kim da umačem đevrek a idem u fast fud preko puta da gledam u kajzerice pa kući da gulim svoju kiflu.

*Дефиниција писана за турнир Пачија школа*
  

Питате ме како сам провео летњи распуст? Па за мене бар знате, наставнице...
Добро, знам да је тема иста за све, али ако сам као и сви зашто сам само ја морао да долазим у августу и изигравам кретена пред комисијом и вашим препланулим телом?
ПИТАМ ЗАШТО!?
Каква бламажа. Чиме сам то заслужио? Зар у силним порукама које сам вам слао током целе године нисте нашли бар зрнце писмености довољно за прелазну оцену? Зар нисте схватили колико ми се свиђате и да сам у стању да урадим све за нас? А био сам спреман да престанем да вас пратим, знам да то није пристојно, нисте одмах морали да обавештавате моје родитеље. Мислио сам да вам моја пажња нешто значи. Има свакаквих манијака, знате и сами, ишао сам иза вас да будем сигуран да сте безбедно стигли кући.
А како сте ви провели летњи распуст, Ивана?
На Закинтосу, јел? Направили сте и мали базен у дворишту, мало кичаст за мој укус, али довољан да не морате да идете и на море. Бацање пара ако мене питате. Боље да сте поправили онај прозорчић помоћне просторије на јужној страни ваше дивне куће. Чак и кад је затворен довољно је да шрафцигером мало задигнете крило, отвара се без проблема. Могао је неко да вам се ушуња у кућу док се ви безбрижно сунчате на плажи. Разумем да људи желе да се одморе од телевизије, друштвених мрежа и политичких дешавања, али лап-топ бар не заузима превише места, могли сте да га понесете. Ту су ваши приватни подаци, слике, снимци, може свако да отвори, погледа и шта онда? Ту су и сва ваша ћаскања преко Скајпа, све шифре које користите, све поруке које сте послали или примили. Бадава ви обришете поруке, ако вам је неко претходно убацио програм ки-логер који све бележи, као црна кутија, свако словце које сте откуцали. А то је могао да учини било ко, доносили сте пар пута исти лап-топ у школу и остављали га у наставничком кабинету, чак и када је кабинет био празан.
Питам се зашто се обрисали све поруке које сте размењивали са наставником музичког ако вам је ''толико било лепо'' на Перућцу, и како оно већ рекосте ''симфонија за сва чула''? Обрисали сте и слике које вам је слао? Лепо сте испали, није требало да их бришете. Нисте се много обазирали на то што није било спасиоца на месту где смо се ми, ученици, купали? Ваши и Бахови актови су много битнији од наших живота, јел тако?
И шта сад Ивана, испада да само ја имам слике, љубавне поруке, мини клип из туш кабине, а вас двоје сте све обрисали? За Баха додуше нисам сигуран, мада вам је обећао, лепо је написао тамо да је два пута проверио и потврдио вам да је очистио Рисајкл бин.
Штета би било не поделити материјал са вашим мужем, рецимо? Шта кажете на то? И њега сте у неку руку изневерили, не само мене.
Ја ћу вам опростити ако ми овог пута дате четворку, а за остало ћемо се договорити после часа.