Као и свака учитељица има своје љубимце и дежурне кривце.

Ako dovoljno dugo buljiš u mešalicu za malter, nakon izvesnog vremena mešalica počne zauzvrat da bulji u tebe.

Девојка са изузетно слатком фацом; лепим цртама лица које одају њене мис квалитете. Међутим, оно што квари целокупан доживљај и максималну оцену за "*сценски наступ*" јесте несразмерна гузица која се некако ту не уклапа. Није у питању гузуља, да се разумемо, већ дупе које своје место налази у корелацији са неком другом главом, ружнијом главом. Овако само утиче да сјебе оно добро и у први план истакне оно лоше. Што би рекли стари људи: "Та муда не иду уз тај курац". Израз потиче од истоименог аутомобила који има задњи трап, у фазону "боље да га нема". Накриво насађен, набуџен без добре намере...

Švajcarska u pekarskom izlogu. Najneutralnije testo među pecivom, bez ukusa i mirisa, forma vode u čvrstom agregatnom stanju, a nije led. Potvrđuje samo da je čovek rob ustaljenih navika, da je prava slika i prilika Rakićevog "Dolapa". Uđeš u pekaru da zavaraš glad, ne jede ti se ništa specijalno, samo da izdržiš do ručka. Toliko toga u ponudi, toliko ovoga sa onim preliveno sa nečim, jebeni eseji a ne nazivi proizvoda. Nisi siguran šta je dobro, šta sveže, niti kakvog je ukusa a i suviše je rano (ili kasno) da počneš da istražuješ i eksperimentišeš. A potom ugledaš četiri slova, četiri stuba sigurnosti, sa crticom između. Žu-Žu. Uzimaš trista grama i čašu jogurta. Sležeš ramenima. Možda i ne sležeš, ali kao da si to uradio kad si uzeo jebeni, pomirljivi žu-žu.

Pitanje koje postavljate kada zelite da spustite neku matoru

Deminer koji nije imao sreće.

Стандардне грицкалице, незаобилазне за сваку седељку.

Сирена – универзално средство комуникације возача, уз средњи прст и пајсер, добија своје специфичности у култури у којој се користи, па и у нашем фолклору.
Погледајмо стога неке типичне изразе. Подсећају на Морзеа, лако се уче, те је сасвим логично уврстити их и у редовну обуку у ауто-школама.

Vrlo popularno štivo kod kulturnih domaćica kojima je Skandal degutantan a ne mogu da žive bez zabadanja nosa u tuđu intimu.
Frizerski saloni su obavezno pretplaćeni na njega.
Čini se da je svaki broj isti, kao što i jeste.

Poruka iz bus plus automata koja baca prestupnika pod reflektor srama. Kada se začuje, nema te glave u autobusu koja se neće okrenuti da vidi kakav je to šljam i bednik nelegalno u vozilu. Ne samo što nema mesečnu kartu, nego đubre ne prati koliko mu je ostalo na dopunskoj kartici.

Čovek koji je uspeo da otplati sve rate kredita na vreme.

Marketinški trik jeftino prodat adolescentima po principu - zabranjeno je slađe. Proizvodi sa tim natpisom se češće konzumiraju sa alkoholom nego bez njega.

To što uticaja gotovo da nema nije ni bitno. Bitno je da piše.

Iskazivanje čuđenja zbog prilepljene etikete, za nešto urađeno “samo” jedanput.

Две најуниверзалније речи на свету. Где год се налазили на кугли земаљској, изговоривши ове речи добићете жељену услугу.

Da nije možda kurčina ? Ona izlapela, mlitava i matora.
Euforija povodom Srpske Nove Godine je negde u rangu sa euforijom prilikom čišćenja tavana ili cepanja drva. Daj da to skinem s'kurca i da se završi januar. Da izvine svevišnji, srbin sa većim entuzijazmom proslavlja katolički Božić nego SNG.
Zašto ? Pa upali TV, gleda "Sam u kući" ili tako neko dečije sranje koje ga podseti na mladost, svuda se priča o tome. Nestrpljivo se čeka kad će onaj pravi Božić da se pokaže šokcima kako se slavi rodjenje Hristovo.

I onda kreće ŠOU. Nova Godina (medjunarodna), repriza, repriza reprize, klanje prasadi, Badnji Dan, Božić, drugi dan, Sveti Stefan. Holesterol i pritisak plešu valcer po telu. I taman čovek sebi kaže "Odmaram do Jovanjdana, taman ću da regenerišem jetru, izbacim toksine i ko čovek se odmorim" kad dolazi ona, uber smaračica.

Hrana bogatih, srpski kavijar.

Osoba koja (u normalnim zemljama) sedi sa desne vozačeve strane, a uloga joj je da komentariše saobraćajnu gužvu i pešake, zamajava/razbuđuje vozača i tumači mape.

Tipovi suvozača se u teoriji javljaju u dva moguća ekstrema. Prvi je PAZI suvozač, baba koja ne vezuje pojas nakon ulaska u auto, ostavljajući tako sebi mogućnost da to demonstrativno učini nakon vašeg prvog kočenja, uz pitanja: "Kako to voziš?" i "Hoćeš li da izginemo?". Ostatak vožnje provodi dajući savete i upozorenja poput: "imaš kola ispred sebe", "sada možeš u treću" ili "imaš trougao". Drugi je GAZI suvozač, čiča više orijentisan na dešavanja van vozila, tačnije na bilo šta žensko što kroči nogom na pešački prelaz. U zavisnosti od kvaliteta komada, komentari variraju od "gazi to, ko je jebe što nije učila školu" do "udri, pa da jebemo dok je vruće". U realnosti, suvozači se najčešće sreću u vidu prelaza između teorijskih tipova, uz sve moguće varijacije u polu i starosti.

Lik koji ima motku u gaćama.

Рекламирани средином деведесетих година као елитне високообразовне установе, којима може бити пандан само Кембриџ или Оксфорд. У међувремену, ваљда због конкуренције (размилели се као печурке по целој Србији), открила се тужна реалност да су им градиво, а и критеријуми, елитни таман колико се елитним може сматрати човек од 47 година који мастурбира на манга стрип јунакиње, игра се возићима на батерије и јавља се у емисије Оље Бећковић.

Углавном имају неке бомбастичне називе као "менаџмент", "факултет за светско право", "универзитет за дизајн и културу", "турбо ултра факултет", "факултет за посао у јавним предузећима".

Нису дискриминаторски, има их како у Београду тако и у Лапову, свуда где има "студената" вољних да плате 'иљаду евра по години.

Устанеш око 11. Одеш и скуваш кафу. Сам, дакако, јер су сви други укућани на послу.

Ти немаш посао, јер не можеш да радиш тек било шта, а за оно за шта јеси квалификован треба веза или паре. Кад немаш маторе који имају везе ко твој друг Станко. Кретени једни! Цео живот се нешто као бакћу, а један пишљиви посао не могу да ти среде, да радиш ко човек, да будеш свој.

Срчеш кафу и полако се будиш. Размишљаш да би стварно требало да седнеш већ једном да кренеш да учиш за тај испит. Ипак имаш 28 година, а остало ти је шест испита до краја факултета, треба и то дати, кад си већ ово до сада.

"Јесте, стварно би требало, и имам и воље да учим, али мени није добро!"

Наравно да није. Гледао си онај сајт са симптомима и дијагнозама, и, судећи по свему, имаш или лоше срце или ти је кондиција слаба. Могла би да буде и кондиција кад по цео дан седиш у кући, али шта ако је срце? Кад мало брже ходаш или кад мало дуже ходаш, почињеш да губиш дах и мораш да станеш, није се са тим зезати. Ипак не би требало да се напрежеш превише. Теби је најтеже.

Телефон звони, друг те зове. Нашао је сезонски посао. Каже да се рмбачи, али зато за пар дана можеш да зарадиш стотинак евра.

"Па јеси ти нормалан?! Знаш да ме кичма зеза бре! И ти ме зезаш са таквим стварима, ко да ја не бих волео сто евра да имам сад у џепу! Ајде здраво бре!"

Неразумни скот! Као да му ниси причао сто пута док сте пили пиво по парковима како, судећи по свему што си видео на Интернету, имаш кичму која је у процесу дегенеративних промена. А откад је Ђинђић наредио докторима да стегну здравствени фонд, теби неће да констатују да си болестан. Свуда иду паре, политичари имају по петсто хиљада плату, ал кад треба за некога ко је стварно болестан, онда нема, нек цркне.

Само када би могао да одеш из ове смрдљиве земље! Сви су корумпирани, нико се не брине о твојој добробити! А морао би неко нешто да уради, и да гледа тебе, ипак си ти грађанин ове земље. Дужни су да се брину о теби, зато су тамо где су. Стока једна!

Зове те мајка, пита да ли си сео да учиш. Издереш се на њу. Дабоме. Ко да не зна да ти није добро. Ко да јој ниси сто пута објашњавао који посао треба да ти нађе. Ко да ти волиш да седиш у кући по цео дан, да те они малтретирају по цео дан и ниподаштавају те. Ко да ти сад не би волео да имаш плату од једно четрдесет хиљада, па да ти је све потаман.

"Уххх, што немам неку шему да одем из ове смрдљиве земље, да нађем неки добар посао тамо где ће знати да ме цене!"