Apokalipsa u najavi. Reč koja indikuje sedam pošasti. Treba napomenuti da se izgovara gotovo uvek od strane subjekta koji se sprema da sa samopouzdanjem ekvivalentnom Kaliguli u pohodu na udate sluzolučive građanke sa libidom velikim kao Empajer Stejt Bilding, napravi sranje identično epik fejlu grupice lakomislenih turista u Tajlandu koji su greškom platili za kolektivnu bahanaliju sa šimejlovima. Pomoć ponuđenu uvertirom sa ovom rečju treba izbegavati u širokom luku.
-Sjebao mi se Vindovs nešto batice, aj da zovem Brkicu, on će to da mi sredi za jeftine pare, pa kad on dođe da kuvam kafu za svu trojicu. -Ma jok, bre, ne bacaj pare, ja ću da ti sredim to, dozvoli. :5 minuta kasnije: -E, ipak ga zovi nešto neće ovo, izbacilo mi na ekranu 'moron trijed to reinstal me, so aj šat majself permanentli', jebem li ga šta je. ................................................. -Ćale, zovi majstora, pukla cev u kupatilu. -Kakav bre, majstor, :zavrće rukave:, dozvoli.
-Ćale, a što ovo sad iz tri cevi šiklja voda, a malopre samo iz jedne? -Ne pravi se pametan, nego daj imenik, da te ne forhendujem. ................................................ -Jebem li ti, ko će da šutira ovaj penal? :Predrag Mijatović usporeno prilazi dok zalizuje kosu: -Dozvolite.
Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
Svedok raznih veselja, relikvija svake porodice, sećanje na neka nenadjebiva vremana, zauzima svoje mesto na pijadestalu zvanom vitrina. Zajebi sve DiViDi hajtek zajebancije, zajebi svu obradu, doradu, specijalne efekte, VHS je sirovi snimak, vremenska kapsula i neizostavni gadžet svih dešavanja, bila ona ispraćaji, krštenja, venčanja, svadbe... VHS počinje iznenada-kao pornić bez predigre.Snimak obiluje dekolteima, ladnim trajnim i udarnik čarapama, snimatelj je obično komšija-"kojiserazume" u elektriku, razume se koliko i Talijani u fer-plej,elem nekako uz česte upadice tipa "Gde se stopira,kako sad,idi u pičku materinu" on uspešno obavlja svoj posao zumirajući neverovatnom brzinom i šta treba i šta ne treba...Verovatno najzanimljiviji deo kasete je tzv. "Stroj".Onaj deo kada se snimaju svi prisutni na tom veselju, naravno po redu kako su rasporećeni u sali-šatri. Tu se vide šmekerske face komšija koji merkaju prije preko ovala sa pečenjem (i njegova Stiven Sigal faca u trenutku prolaska kamere), domaćina koji grli decu i ženu sa sve čačkalicom u ustima, mlađih kurajbera sa stavom Alen Delon, lakat na stolici, kragna na ramenu, pičkica sa koocem u dupetu, baba sa pola kila mesa u vilici i dede koji nazdravlja kamermanu kao da je drug JBTito lično pred njim.Onaj zbog koga su svi došli, slavljenik biva zapostavljen, jedan kadar, govor i mrk, nema više.Sledećih 130 minuta je splet narodnih igara, najnovija ploča Mitra Mirića, snimak poklona i Kraaj. Često je presnimljena Maksovizijom kad je gostovao Arkan, pornićem Kozak, Gazimestanom 1989 i sličnim stvarima, datum stoji u donjem uglu 10/08/1982
-Maki ajde pusti babi kasetu oće da gleda krštenje
-Na šta da pustim? Na gramofonu? kevo 21 vek, ko zna gde je to a i snimio sam NIndžakornjačee ili MTV UNPLUGGED onomad '93
-Š T A si uradio? Sram te bilo svoje krštenje si izbrisao...
-Nisam ima malo skraja i sredina,kolce to je to...
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
Životni moto pod kojim žive ljudi koji iznenada dobiju priliku da se susretnu sa nečim sa čime nisu da tada. Ne znaju kako to da koriste, ne znaju šta će im, čemu to uopšte služi, ali znaju da jednostavno moraju da ga imaju. Posle to nešto samo skuplja prašinu i privlači pažnju i traži hranu.
Početak rečenice koju u 75% slučajeva izgovara tvorac neke maloumne ideje, nadjačan zdravim razumom ostatka prisutnih. Obično se završava sa "...koji vam je?", "...šta vam je?" ili "...što ste takvi/sise/pičke/smarači?".
Zasnovano na istinitom događaju iz ulice Majke Jevrosime:
-Pazi ovo! Strpamo deset Mentosa u ovu flajku Pepsija ovde i bacimo sa krova dole! -To "dole" je policijska stanica, eno stoji ih desetoro, a danas su posebno nadrkani zbog protesta. -A dajte ljudi što smarate, k'o da će da primete!
- Dvadeset i dve godine. Dvadeset i dve godine, sine, imam ovog juga i vidi šta je kvalitet! Lampica za gorivo se nije ugasila svih ovih godina, a ni jednom je nisam menjao! Vidiš kako radi, k'o nova!
