Najviši stepen imuniteta, diplomatski imunitet

Spremas ispit 7 dana koji je inace u subotu ujutru.Petak vece izadjes na "jedno pivo".Medjutim zalomis sa ekipom,napijes se ko svinja,potuces se sa sestrinim momkom koji zamalo da "ubije boga u tebi "(pomogla ekipa) potom se pred djevojkom koja ti se svidja i sa kojom se muvas vec neko vrijeme nabacujes drugoj(i to neuspjesno).Kad krenes kuci zaboravis da si sa autom(sto je dobro).Ujutru ne odes na ispit nego ides naci auto koji je na parkingu u gradu.Nestaje ti goriva u autu,guras do benzninske pumpe,varacas auto, pijes kiselu vodu i pitas se sto ti je trebao ovaj kretenizam.

ženska osoba za koju se kaže
-čas je vidiš,čas je ne vidiš

Društveno uređenje u kojem su svi drugovi.

Instant podizanje kredibilnosti na neki "proračun".

Filmovi u kojima se na sekundu pojavi sisa ili guzica. Ukoliko u filmu nema gore navedenih, film je potpuno bezbedan za decu.

Фора којом родитељи пале клинца који има веће шансе да напише ћирилични коментар на сајту Б92 него да га родитељи воде са собом у госте.

Poslovično objašnjenije scene u kojoj mlađahna sponzorušica ulazi u džip troduplo starijeg tatice.

A on *ulazi* u nju, jelte.

Novokomponovani *be-ge* apgrejd glagola 'guziti' i svih njegovih značenja u verbalnoj interakciji sa srpskim bićima.

Jer njuejdž je tu, a mi nismo Kroati, hehe.

Propali etfovac koji je početkom dvehiljaditih gostovao na ARTu, Palmi i Crnim biserima. Pričao gluposti o kompjuterima u vidovita Zorka stilu.

Pričao o svom izumu - tastaturi pomoću koje naučiš slepo kucanje za jedan sat, Majkrosoft mu nudio 5 miliona dolara al on je odbio iz patriotskih razloga. Tastatura inače isplivava opet 10 godina kasnije kao tastatura za učenje PHPa. Kaže Srbi su je odbili zbog komunističkog mentaliteta.

Osnovao školu NL Pro Group u Njegoševoj gde je učio ljude da postanu kompjuterski mag (Ofis, Korel, Fotošop) za 7 dana po 6 sati i na kraju valjda dobiju ECDL (European Computer Drivers License). Inače pošto nije imao licencu za Ofis i Win učilo se na linuksu OpenOffice. Krenulo je s pričom Buzanove mape uma i Silva metod poboljšanja učenja, al kako je odmicalo postajalo je sve više nju ejdž "Jedan Ruski Naučnik" ludilo.

Kad mu je propala priča s kompjuterima (2007,8..) napravio školu engleskog TESLA English, opet u sektaškom stilu sa nivoima incijacije, krene sa Buzanovim mapama, i onda ide u dublju ludnicu. (Engleski je inače izmišljen jezik kao esperanto između petog i šestog veka, na jednom od nivoa).

Hvalio nekog doktora Lazara Tomaševića kom farmakomafija ne da da objavi lek za rak.

Oko njega krenula tema na elitesecurity forumu koja je trajala cirka 10 godina.

Svirao špansku gitaru.

Ортак у друштву који на уму увек има идеје чија се нормалност коси са покушајем Шекила О'Нила да погоди пет пута за редом из слободних бацања.
Без обзира на тренутак, зајебаност или опуштеност ситуације, његов предлог
ће бити сушта супротност природном току свести.
Симпатичним, психо погледом ће молећљиво износити своје замисли, са фацијалном експресијом полураспале штајгерице која је сишла са ума.

Fraza koja se koristi kada nešto dugo čekaš.

Idealan način da nastavite dijalog iako možda nemate pojma o čemu sagovornik priča.

Врло зајебана, просечној индивидуи недостижна група интелектуалаца, окупљена око неке алтернативне, андерграунд, анти, контра идеје.

Kada si se već otreznio od ona četiri piva što si popio i kad ne vidiš poentu dolivanja, jedino što ti ostaje jeste da pustiš poruku "ljudima za noć." To su kratkotrajni odnosi koji traju koliko i jedan insomničarski period, specifični po izrečenom i onome što se prećuti. Znate da kad prođe agonična faza hroničnog nespavanja da će vam odnos umirati, sa dovoljno naglim presecima u intezitetu komunikacije, ali neće se preseći odmah, već ćete dva tri puta jedno drugom, tokom dana pustiti poruku: "Kako si, šta radiš?" I komunikacija će tu zakucati. Uvek u ovim odnosima jedno ostavlja, ono koje povrati miran san prvo, ono drugo potraži novu osobu za noć. Optimistično ćete misliti da ih možete zadržati za još jednu, dve ture insomnije. To se nikada ne desi, jer ili vam se faze nespavanja posle toga raziđu ili se pojavi nova atrakcija. Pomislićete u naletima optimizma da vam ta osoba može postati poznanik ili čak drug, ali i to je nemoguće. O osobi za noć saznaš dosta toga, od dužine penisa, najvećeg blama u životu, najveće traume do toga koja joj je omiljena pesma. O osobi za noć saznaš i šta misli o Ani Boler i da li zna za nju, saznaš i kako joj misli lutaju i kako teku. Prezime često ne saznaš jer te ni ne interesuje. Eventualno padne i koji seks preko telefona ukoliko usamljenost, dosada i napaljenost dostignu svoj zenit. O osobama za noć bi se dosta toga dalo napisati i reći, ali nažalost potcenjene su. Koliko god nas prevlačile do jutra, kad svane postaju nevažne, a mi im zahvalnost nikada nećemo pokazati, niti ćemo ih se setiti.

Alter ego Minje Subote

Kratak trenutak u kome raznizane perlice skakuću po podu.

Rečenica koju najčešće izgovara nadležni organ.

Malo je poznato, a retko se i hvalim, mada ne volim ni da pričam o tome, da sam do četrnaeste godine trenirao umetničko klizanje u sada već čuvenoj klasi Mate Miloševića i Olge Kepčije. Šta da kažem, bio je to lep ali i težak život, svakodnevni treninzi, sale koje prokišnjavaju, padanje na dupe milion puta, slušanje Adel, žuljanje muda u kostimu, susret sa predrasudama, neprihvatanje od strane muškog društva, nazivanje baletanom i pederkom, a s druge strane bilo je i lepih stvari, slava, novac, moć, droga, mogućnost ranog mirisanja ženskog oznojenog tela i tzv. alpski gimnastički seks sa bacakanjem u vis, teška i zahtevna disciplina, ma sve ima svoje, sad tek vidim.

Bio sam velika nada, i ja i ona, kojoj ime ne pominjem, i još se sećam prijema kod tadašnjeg predsednika Milana Milutinovića posle još jednog uspešno osvojenog turnira iz serije 250, kada je on obećao sredstva, opremu, sale koje ne prokišnjavaju, eksere, strunjače, kozlić, specijalni plavi led i novu odskočnu dasku. Od toga naravno nije bilo ništa a moja partnerka, moja Anjočka od toga se ubrzo i razbolela a malo potom i umrla, nažalost samo umetnički, otišavši u tada sve popularnije Grand balerine, tzv. Saletove anđele, izdavši me i ostavivši me samog da vežbam u sali koja je već tada pomalo prokišnjavala...

To već nisam podneo, dotuklo me je, menjao sam potom partnerke bacakao ih sve u vazduh u nebesa, piruete, milion pirueta, ali to već nije bilo to, nijedno dupe kao Anjočkino nije prijanjalo u potpunosti u moje krilo, samo je ona nasedala skroz i taman, kao dupe Južne Amerike oličeno u Brazilu koje se revizionistički vraća u afričko krilo Gvinejskog zaliva odakle je otišlo pre milion godina... Gasila se već polako moja zvezda, imao sam gomilu medalja, trofeja, diploma, knjiga za odličan uspeh, bačenih meda i zeka puna jedna soba - počeli su bili i da se razmnožavaju međusobno, stvorivši novu rasu - takozavnih malih meka i zeda kojih je bila puna soba, kmečali su, nisu nam dali da spavamo po celu noć, taman jedno uspavamo, drugo se probudi a i skupo je bilo u to vreme doći do mleka u prahu za sve njih, rat, sankcije, ZaM, pa najmanje baš tad dobije bronhitis, ma da ne pričam sad...

Elem, onda je došao taj sedamnesti novembar devedestosme, industrija se kao malo oporavljala, zabeležen zavidan privredni rast... I tada, baš tada, kad je država cvetala, jedan moj nepažljiv doskok i istegnuta tetiva drkalica dovoljni su bili da zglob škripeći otpeva labudovu pesmu svojoj dragoj Bufon-Mendeljejovoj opni - hrskavici koja ga je strasno obgrljivala... Ironično, za to vreme, dok smo plesali moja tadašnja partnerka Olga Kirilenko i ja, išlo je baš Labudovo jezero... Kiselo sam se osmehnuo držeći se za zglob i psujući od bola... Rusi su odmah skočili na sudiju, nema šta, da ne grešim dušu, i da pomognu, kao kad je ruski car nazvao Francuze devestopetneste i reko saveznicima slušaj, daj tamo Srbima šta traže, municiju, pomorandže, brodove, sve, inače - zlo! E tako i sad, ustalo sve, najbolji njihovi lekari, fizičari, ruski vemea, svi, institut Lomonosev, Tarkovski, svi svi se okupili, namestiše nekako zglob, dadoše mi stan, salu koja ne prokišnjava i kakva-takva stalna primanja... Znači to, ne kažem, kad te prime za stalno, napravismo jedan bolji ručak da častimo te ljude, ali opet više to nije bilo to, izgubio se žar, sve sam češće razmišljao o penziji... Uskoro, otišao sam tiho, baš onog proleća kad su bombe počele da padaju, u dnevniku nisu me ni pomenuli, važniji je bio neki srušen most...

Sada pijem rezignirano i gledam ovog Noleta i sve isto, ko preslikano, istorija se ponavlja, e moji Srbi bitno je da starlete imaju i od ptice mleko a sale nam prokišnjavaju ej Srbende u pamet se dozovite, užad kisne, razboji trule, trule kobile niko više ne igra, ko da igra kad deca sva debela ko šarani oni što se guraju u onom bazenu (koji inače prokišnjava), kad jedu samo snikers, dao bih ja njima snikers, gde je nama bio snikers... Oprostite, odužio sam malo, revoltiran sam izvinite ali kome još treba isluženi umetnički klizač, sad sam samo domar u školi koja prokišnjava i tako, žiga me na promenu vremena i na prve taktove labudovog jezera, oženio sam izbeglicu s Kosova, jednu predivnu ženu koja mi je podarila porod i koja i vikendom tka za pare i tera me da jedem sir iz Leposavića imamo osamnestoro dece.

Omiljena stvar u mome životu ne košta ništa u novcu. Stvarno je jasno da je najvredniji resurs koji svako od nas poseduje u stvari vreme. Vreme nije novac ono je vrednije od novca. Obejktivno gledajući na vreme ono je veličina koja teče bez obzira na sve i mi ga ne možemo zaustaviti niti manipulisati njime. No ono što nam daje prednost u odnosu na druge ljude jeste subjektivna percepcija. Tebi vreme čini najmučniju stvar, meni daje prednost koju koristim da postignem visoke ciljeve kojima se divite.