Novokomponovani, urbani trend naših klubova nastao kao potreba da svi prisutni vide gde ide naručeni, uglavnom skup, šampanjac.

Omanja pripadnica "nežnijeg" pola, iako na prvi pogled niste uopšte sigurni u to u popunosti, kad je pogledate.
Iako sitne građe, ona je jaka u leđima, mišićava i žilava ko avganistanski hrt.
Sise-dva čvarka, tek da se kaže da ima.
Frizura-momačka prava, kratka, uredno podšišana mašinicom, urbana, eventualno neki duži pramen ili šiška, iz fazona (zato jer je to kul).
Dupe-tvrdo, koščato i usko, bez oblina koje bi zategnule farmerice na očekivanim mestima. Kao neki suvonjavi metalac iz vaše srednje.
Lice-ukratko neizazovno. Obično. Jake crte lica. Nije toliko ružna, već samo na između muškog i ženskog. Nisi siguran dal se brije, ne bi da se kladiš ni na jedno ako ne moraš. Djozluci mogu da budu prateći aksesoar, mada ti oni uopšte ne pomažu da odrediš pol.

Urbana. Tako se i oblači. Ona nema tipa naravno, jer "nema ona vremena za to". Kida faks. Nešto tipa PMF ili hemiju. Po difoltu trenira neki sport..neku makljažu (tajlandski boks) ili nešto tipa veslanje jednosed (WTF!), čime održava svoju glindžavost. Pretpostavka je da taj aktivan sportski duh utiče na njene psih.osobine i da je uzrok istih. Naime, često umeju da budu žešće nadrndane, frustirane, otresite i drčne. Drugi faktor za ovako ponašanje može biti neizlečen kompleks u pogledu fizičkog izgleda, kad se uporedi sa drugaricama i zgodnim cicama, zato jer ona kako i sama kaže, nikada ne bi volela da izgleda tako. (kao fuj!) Za nju su one drolje i profuknjače, a tipovi generalno, đubrad i stoka!

Eh,a da je samo jednom osetila (ljubav)...

Medicinski termin. Prehlada bubrega uzrokovana hroničnim virenjem dupeta prilikom čestih saginjanja majstora, zidara, molera.
Glavni uzrok obolenja je labava lastika na šljakerskim pantalonama ili ne nošenje kaiša..jer pantalone stoje sasvim dobro kod majstor stoji, trba ne pušta da begaju..naravno problemi nastaju pri saginjanju...

Tad se vidi da li je majstor išao na more ili je prirodno tako tamnoput!

Kad Srbija vodi protiv hrvatske, a ti prebaciš na HRT da se naslađuješ.

Грађевински објекат у коме станују људи на Косову, и то искључиво Срби. Ван Косова, исти објекат се зове ''кућа''. Након '99, огњиште је неретко уједно и згариште.

Kultni modni trend koji na nasim prostorima nikada nece izumreti.Stil uredjivanja frizure i obelezje zenske populacije na Balkanu.Ovaj poremecaj ukusa se javlja u cirka kasnim 50im ranim 60im.
Fazon stajlinga je u tome da se kosa sto vise spali i da kovrdze budu sto sitinje da bi celokupna frizura dobila oblik armirane kacige.

PredMenstrualni Seks

Nenadjebiv izgovor za svaku preteranu reakciju

Ne znaš je l' gore kad dobije ili kad ne dobije.

Pred monstruozno stanje.

Pred Mamojebački Sindrom. Ovo je dobro vreme da se skloniš od nje, jer kada predje u MS, onda se najebava svačije majke i proklinje sebe što je žensko, a tebe što postojiš. Neke žene su obdarene sposobnošću da nikad ne izadju iz PMSa što ih čini savršenim šalterskim službenicama, nadrkanim prosvetarima, i medicinskim sestrama na pauzi.

Geografsko-istorijski koncept koji uglavnom služi za zbunjivanje stranaca, a neretko i nas samih.

Nekada treća svetska sila, a danas samo jedan hotel koji svoje mesto nalazi uglavnom po crnim hronikama...

Država koja danas postoji jedino na porno sajtovima i pop-up reklamama.

Исто што и говно, ухвати те кад се најмање надаш без парчета папира.

Čuveni svetski putnik. Ova izreka potiče iz sada već davne 1372. godine, kada se mlad čovek po imenu Iguman zaputio u nepoznato. Nezadovoljan životom na selu, i mogućnostima kakve tamošnji život pruža, uzeo je motku, za nju vezao džak, spakovao najosnovnije stvari i krenuo. Susrećući se sa raznim nevoljama na putu, naučio je da je život van sela težak. Najpre, imao je problem sa nekom vrstom carina koja je tada ograničavala protok seljaka po teritoriji kraljevstva. S obzirom da nije imao dovoljno novca, ostajao je po određeno vreme u svakom mestu kako bi zaradio dovoljno da bi prešao tu nazovi unutrašnju granicu. I tako iznova i iznova. Uputio se ka velikom trgovačkom gradu, koji je tada bio pod okriljem manastirske županije. Brada mu je porasla, i organizam oslabio, tako da je rešio da malo primiri telo, ali ne i duh. Služio je kao sitni pomoćnik jednom zanatskom preduzetniku, kako bi zaradio nešto novca, a nakon smene, uvek je voleo da legne u hlad pod okrilje jedne breze, i da mašta gde će i kako će dalje. Nakon 2 godine gotovo istovetnog života, nastavio je svoje pitešestvije. Zahvalio se tom preduzetniku na svakoj pomoći, i zaputio se ka severu. Sada je imao novca za te "carine", međutim, kako je sever poznat po hladnoći, imao je novi problem. Pritom, ova oblast nije dobra za useve i stoku što je u to vreme bilo izuzetno popularno, pa ni mnogo naselja nije mogao naći. Skoro promrzao, konačno je ugledao jednu krčmu u planini. Tu je dao sav novac koji mu je ostao na neke krznene kapute i šubaru, i nešto toplo spremljene kafe, uz naravno specijalitet krčme-kuvano vino. Odseo je tu 2 dana čisto zbog dobre volje vlasnika, a onda je nastavio da se kreće. Hodao je i hodao... Krao je sa obližnjih farmi kako bi preživljavao. I najzad, stigao je u taj grad u koji se i zaputio. Kada je video ljude u njemu, zapitao se: "Da li je ovo vredelo ovoliki put?". Svi uredno doterani, stalno u nekoj žurbi, niko se nikome ne javlja... Iguman je postao očajan. Nije mogao da nađe posao, jer su tu bili najbolje obučeni šegrti i kalfe, pa je zbog slabih kvalifikacija uvek ostajao praznih ruku. Uspeo je ponegde da zaradi za parče vrućeg hleba iz obližnje pekare iznoseći đubre, ali na to se nije mogao osloniti. Seo je na ulicu, i očajan počeo da kuka: "Šta mi je ovo trebalo, zašto sam uopšte kretao bilo gde? Jooooj, šta ću da radim! A imao sam lep i siguran život na selu. Sad nemam ni para, ni volje da se tamo vraćam, kad pomislim koliki put treba ponovo da pređem!". Masa je počela da se okuplja oko njega, i da mu udeljuje svako po nešto novca. Nije mu bilo jasno o čemu se radi, jer se sa prosjačenjem nikada nije susreo. Kada je na kraju dana pogledao koliko je novca imao-zapanjio se. Odlučio je da kupi konja i dosta hrane, i da krene nazad. Otišavši do prodavaca konja, tražio je najboljeg i najizdržljivijeg. Svakom je nalazio po neku manu, jer je životom u selu naučio podosta o njima. Kada je najzad našao naizgled savršenog konja, prodavac ga pita:
-"Pa dobro bre, šta će ti ovoliko dobar konj? Hoćeš li on da ti ore njiva ceo životni vek?
-"Ne, vraćam se u svoje rodno selo na jugu (i objasni mu gde je tačno).
-"Aaaaa, e pa izvoli konja, i PUTUJ IGUMANE!"

Kad nekome hoćemo da kažemo da se bez njega može.

Kad nekome hoces da kazes,na lep nacin da ide u tri lepe picke materine da ide i da se ne vraca...!

U početku, dok ih je mnogo i možemo da biramo, jedemo one koji nam se najviše sviđaju (sa puno oraha, prave čokolade ili nekim dobrim filom nauštrb onih sa predominirajućim testom ili izraženim prisustvom kora). Tokom vremena (sekunde, minuti ili za one sa čeličnom voljom - sati), kako se broj kolača smanjuje, pa se na kraju svede na svega nekoliko najneatraktivnijih, a najčešće u nedostatku bilo čega alternativno slatkog, upravo ti bivši neprivlačni postaju najbolji i svi se oko njih otimaju. Bolji čak i od onih sa početka.
Osim što se odnosi na sitne kolače, ovo pravilo postoji i u međuljudskim odnosima (samo bez kanibalizma) i nije baš pravilo, već više uteha.

Reč kojom se toliko toga može reći.