Систем освајања територије или неког простора миц по миц. Лагано и неприметно, битно је само да се територија увећава на рачун других.

Овај систем користе углавном жене, мушкарци су склонији приступу "Немачка у Пољску '39-е". Такође, и мишљења о овом систему су опречна, неко сматра да је паметан а неки би рекли да је пичкаст и тотално фуњарски.

Још једна пошаст са мрског нам запада, јашта.
Мало нам је што смо почели да славимо Ноћ вјештица и Валентиново, што нам се цене по радњама завршавају на 99, те што сваки СКЦ мора да трпи Амерички кутак, сад још и ово.
Опет јефтин маркетиншки трик за контролу масе. Ваљда кад му дају флафичасто, властито име, начињена штета у очима пучанства постаје мања и тачно се зна ко је крив.
Чиста фикција.

Као јесте, ал' није баш. Могло би да буде, ал' му нешто фали. Личи, ал' опет другачије. Требало би, ал' не може. Ту је, ал' опет није баш. Служи сврси, ал' сврха му мало другачија. Изгледа, ал' нема суштину.

Nešto kao kobni zarez u receptima, samo što su posledice neuporedive. Prilikom iznošenja krucijalne informacije jedan mali deo je zaboravljen, ali deo dovoljan da sjebe nečiji život. Žrtve gnusnog čina obično padaju u mizeriju i mrze osobe koje su ih zajebale, nenamerno, ali ipak zajebale. Dok sa druge strane izvršioci istog osećaju krivicu par sati, a onda na pivo, jebiga.

Дискриминисани геј у друштву девојака које за разлику од њега имају две употребљиве рупе.

Ако се само рационално размисли о овом семиотичко- метафизичком појму може се доћи до озбиљне амбивалентности мишљења да ли заправо то треба тако да буде регулисано, јер цунами краткотрајних глупих и хроничних манипулативних идеја непрекидно запљускује мождане ћелије широких народних маса и ствара круцијално питање да ли су информације, у данашњици, вируси који нападају мозак?
Конкретизација и рекапитулација слободе мишљења као појаве у медијима упућује на степенаст суноврат конкретне памети и на успење глупости брзином светлости. Заправо, да се не би дошло до неспоразума слобода мишљења је присутна у свим круговима друштава, међутим, '' млад организам и приходи ниски'' су спутавани да се нешто чује од њих, јер по неком принципу репродукција идеја наш тренутни систем делује као у комунизму да је извор читавог мишљења у рукама владајуће класе. Има мудраца широм планете, критичара којима је слобода мишљења омогућила да докажу колико су заправо у заблуди, а да нису тога ни свесни. Њима нису потребни материјални адреналини, они неће затворити клапну до краја живота.
Идеја слободе као више сфере разума настала је у доба просветитељства као ослобађање од утицаја оклине и владајућих фактора. Та мисао је остала недовршена, као нека врста утопије, јер није успела да створи независност од владајућих прстију.
У маниру схватања ''слобода је када ниси у затвору'', ти можеш све, наши сервиси јавне информисаности нам испирају мозак као на Голом отоку, фразама и полуписменим журналистима, економистима, политичарима, књижевницима... и доводе до озбиљне запитаности да ли треба вратити лоботомију као лек за болест свести? Полако одлази у заборав социјалистички режим који није дозвољавао да се каже гуза, а камоли нешто идеолошки противречно, јер те једе мрак исте вечери.
Није проблем у систему колико је проблем у људима, јер они себи дозвољавају да свашта прихватају и чују. Сваки дан ће себе доводити у противречност и ударати главом у зид, јер хаотичност слободе мишљења прави витраж који од тебе прави човека који је испрскан свим бојама.

Један од главних елемената психоанализе и односи се на сексуалну енергију која учестало подстиче. По мишљењу Фројда секс је корен свега.
Ако се покуша метафизички одредити уплив либида то би био јалов посао, јер сила која кроз човека покреће његове нагоне ствара аналогију са животињским нагонима, који су са друге стране у складу са природом, а човек у свом посртању је успео изменити натуралистичке законе покушајима да свој уплив сексуалног адреналина искористи у погрешном смеру.
Наиме, може се направити схема обртања ове бозонске, планетарне, струје кроз старосне генерације, следећим редоследом:
1. Беба, дете до уласка у пубертет нема неки нагон ка размножавању и размени хемије, међутим, појављују се назнаке, јер су урођене, ка супротном полу, али ако се уведе фактор кривог срастања може свашта да буде- изопаченост, хомосексуализам, насиље у породици, суицид...
2. Пубертетлија је можда најлиставији део одрастања, јер је испуњен непрекидним шприцањем либида који тресе у сваком моменту и на сваком месту. Јављају се жеље за поваљивањем шта се дохвати и види, чак се претерана доза сексуалности одражава на морбидан начин и промене означавајуће праксе: попуњавање рупа у зидовима, пластичне или силиконске лутке, животиње ( козе, краве, овце...), бушење душека кревета. Проверенеа метода ове доби је десанка која непрекидно репетира до тренутка суше, па сутра опет изнова.
3. Студент фаза је јако болна и обично оставља велике ожиљке, јер схватањем сурове истине да си само за књигу рођен и да те природа зезнула, жестоко мења твој поглед ка другом полу и уверава да ти је најбоље да останеш спортиста, бацач копља. Ефекти су окренути ка лудости и суновратним покушајима да после факултета дођеш до моћи и онда постанеш изопачени мизантроп и садиста или мазохиста. Ма, може се наћи нештао, али мора да се учи.
4. Од студента па до вечности је последња нормална фаза тежине муда и из ње се дође до неке испуњености, ма какве. Нема везе и то је секс. Оснивањем породице ти мораш да се суздржаваш, јер деца спавају и не смеју да чују да си још увек активан и да ти сат још увек ради. У неким моделима ни дневник Казанове није довољан, то прелива на све рупе и доводи проблем у везу са првом фазом траума из детињства. До кризе средњих година све је једноставно, па ако те цепи климакс онда се опет на десанку враћаш.
5. Група несхваћених, то су сви они случајеви који су вези са претходне четири фазе: хомићи, анималци, јер су покушали да зезну природу; они којима се копље не диже па можеш и нуклеарним либидом да их кљукаш ћорак вечито, застава ни на пола копља, али зато могу да узимају паре на опкладе да не може да им се дигне ни на најбољу пичку.
Разноврсност ове појаве је велика, међутим, јављају се проучавања којима жели да се установи да ли људима фали нешто у сексуалној пракси и подели хемије, јер су људи једина бића која се везују доживотно за једну особу, а ту нешто не штима у погледу либида као круга који се врти непрекидно.

Професионална подвала родитеља када желе да ти нагурају да поједеш неки трећеразредни производ који има укус машинског уља и на све личи осим на меснати производ. Чудесни апејрон у салами који ствара вечити антагонизам људи према истој или такозвано ''бело'' је ипак лепши када је Карнексов. Код паштете те мутације превазилазе законе науке, међутим, Карнекс је зенит квалитета и краљ индустрије меса.

Појам који би могао да се примени у данашњици као Perpetuum mobile, циклус који је остао препознатљив и декларише хипотетички речено неке нео- комунистичке главоње из нашег окружења. Наиме, реч је о породичном стаблу које се грана по разним фирмама, непрекидно, пуштајући корење и што јаче се везује за материјални напредак породице. Грубо гледано то делује као нека Коза Ностра, Сицилија, Марио Пузо и сличне алузије, има и тога, међутим, то је чиста дефиниција Мите Пантића у вези са Дарвиновом теоријом.

Не зна се да ли је више колена или воде у њему, јер учестоло утапање избацује ван границе праве вредности. То није важно, важан је pezonovante који покровитељски води тај ''пијани брод'' као Капетан Ахаб жудећи за Моби Диком меркантилизације, али није он једини што ову сагу враћа натраг 50 година.

Патроним се мора знати и где стоји, између прегршт имена и презимена тај филантропски Буденброк ће се церити на помен имена своје породице, али ће у суноврату фамилије доживети суицидну мимикрију коју ће му неки запослени пожелити од срца.

Чувена, евергрин, програмска изјава Рахеле Ферари у филму Тесна Кожа која представља гађење генерација 30', 40', над новим тенденцијама које су препишале и згазиле Тила и његову идеолошку братију као ФАП жабу.

Тај лајтмотив остај у широкој употреби против гадости либерализма и постмодернистичког схватања света. Страшни судар и сукоб квантитета и квалитета Рахели није јасан пре 30 година, зашто је лепше спуцати дупе у фармерице?! Сва срећа па је мртва па не може видети да данас можеш и го, то би је дотукло, вероватно као и ујка Тому да сазна да је Стаљин мртав.

Док Лепава у кавани пева за микрофоном, ''није да пева, него пева'', сви присутни буље у њено лице, да ли је та надреална ситуација могућа? Сви слушају рађање српске Едит Пјаф, растачу се од гласа, гризу шанк и хватају се за крагне голи до појаса, због продорног алт, лепог лица или маште према голотињи. Апсурд!
Још већа смехотека би била да се помене Весна Змијанац, па ту су мртви падали под шатрама, а и са ВЦ шоља због шамарања животиње, али то је већ нови талас.

Умро је Тито, иако је Рекс интервенисао. Ова ретроспективна крилатица хара и данас и како ствари стоје тај архетип ће остати уцртан свима, прдоклачење како је раније било добро. Примера је х... Шеки дриблао пола сата нико му није узео лопту, од Чолиног гласа су пуцала стакла, Кићан давао 70 поена по мечу, Брена продавала милионске тираже, Бата носио филм на комунистичким плећима, Жигон био Кригер... и све то зато што је лице било важно.

Čovek za koga je formula 1 nedovoljno izazovna vozačka okolina, previše ograničena pravilima i "propisima". Gde je tu uzbuđenje ako dok voziš 100 na sat ne ideš Slavijom u suprotnom smeru, ideš kroz Kneza Miloša suprotnom trakom, ili koristiš trotoar kao legitimnu treću traku za preticanje?

Kao i sam posao, proces selekcije je brz, nasilan i na granici ludila:
Preliminarni test uključuje pisanje sa desna na levo, i proveru nepoznavanja saobraćajnih propisa.
Poželjno je biti daltonista na dijagonali crveno-zeleno.
Onda se potencijalnim kandidatima prezentuje slagalica, a prolaze oni koji zatraže pneumatski čekić da je reše.
Zatim se posluži šoder za užinu, a nastavljaju oni koji traže repete, ali i oni koji odbiju da čekaju u redu već preskoče šank u menzi.
Na kraju, praktični test:
Trka kolima iz Batajnice do Kliničkog centra u petak uveče na kišni dan, preko Gazele na kojoj je lančani sudar. Ko uopšte pokuša, a ne odustane kod Genexa - prošao je!

Kao i svaki uspešni organizam, i vozač hitne pomoći ima svog parazita. Dok vozač razdvaja saobraćaj kao Mojsije Crno more, ovaj kandidat za prestižno mesto najmanje poželjne vrste u univerzumu napada ga sa leđa, tako što se prikači za zadnji branik i time se brže probija kroz saobraćaj.
Količina mržnje generisana ovim činom dovoljna je da ispuni svaki nedeljni ručak sa taštom u Beogradu tog meseca.

Puni boraniju podignuto na treći stepen.
Izraz nastao davno pre nego što je prva somalijska kurva pristala na zlatno tuširanje. Uveo ga je veliki Atila Bič Božiji kada je nakon spaljivanja, ubijanja i silovanja želeo da isprazni svoju barbarsku bešiku po porobljenom narodu. Kasnije je to nazivao pišanje po Rimljanima, ali to je druga priča.

Стари израз, настао у доба отоманске окупације Балканског полуострва, када је управо колац био главни реквизит за кажњавање најтежих прекршаја, типа раздевичење субашине ћерке јединице или ношење дреса репрезентације са оцилима.

За оне који су историју заборавили или је никад нису ни знали, тј. учили је од пијаних гостију на слави док се свађају око порекла Вечитих ривала и њиховом везом са усташким и масонским покретима, важно је напоменути да се у овој фрази не мисли на припадника влашке националне мањине, познатом по јаким скиловима у домену вуду магије и читавом албуму за сличице "Животињско царство" овековеченом у облику гипсаних фигура и смештеном на ограду од кованог гвожђа око вишеспратнице у Неготинској Крајини. Влах је стари турски назив за Србина, православца. Дакле, погрдан за сву сиротињу рају јер Влах у оригиналу значи чобан или шта већ. Овај назив се одржао у неким србским земљама под окупацијом, нпр. у БИХ и Санџаку. Јебига.

Зашто Влах псује са коца? Мајку му, и ти би некако гледао да испровоцираш обрезаног да ти скрати муке јер ти се налази јебени комад дрвета пречника десет сантима у чмару! Замисли онај бол кад поједеш пола теглице феферона безлеба и сереш жилете наредних пар дана, па га помножи са 10¹². Дакле, треба бити изузетно креативан и маштовит како би лични кочијаш Веље Илића под дејством зозоваче поред тебе изгледао као шездесетдвогодишњи Жан Пјер Константиновић, професор чембала и страствени колекционар хаику поезије док у "Квадратури круга" најфинијим буржујским речником објашњава како нема леба у цреву, а да је чембало продао ромским скупљачима секундарних сировина. Значи, оно најгрђе.

Najpribližnija zamjena za pravu stvar.
Trip svijeta u kojem danas živimo. Jebena Matrica stvari koje nas okružuju i služe da zavaraju naša čula. Zatvor za naš um. Imamo čitavu plejadu stvari koje služe da zaobiđu stvarnost u kojoj osjećamo **bol** zbog koje znamo da smo još uvjek živi.

Više ne jedemo zdravo, zašto, kada imamo sintetičku Abecedu vitamina u kapsulastom i šumećem obliku. Više ne kušamo, jer imamo sintetičke zaslađivače i aromatore da okusimo sve egzotične ukuse. Više ne mirišemo feromone, zašto kada imamo sintetičke mirise svih opusa da nam uzbude maštu uspavanu sintetičkim seksom iz pornića. Mada više se i ne jebemo, jer imamo sintetičke kurčeve da zadovolje dame podmazane sintetičkim vlažilima, i sintetičke pičke da izmore sintetičku erekciju kurca izazvanu tabletama. Imamo sintetička druženja i sintetičke prijatelje da zadovolje naše potrebe za komunikacijom i siocijalizaciom. Više ne razmišljamo, jer imamo smartfonove i smartkompove da to rade za nas. Više ne odlučujemo, jer imamo sintetičke kutije i ostale medije, da to rade za nas. Više ne živimo...

Одвратна флоскула која се у новије време односи на неког млађег глумца дилетанта за којим је већински део жена Србије почео да уздише и подврискује, пошто се пробио у одређеној улози, или неколико њих.

Брзином светлости се медијски ствара слика у народу да је дотични некакав амалгам Љубе Тадића, Белмонда и Бранда, има нежну и романтичну страну, али може да буде прек и пргав кад треба. Момак за све, за наше немирне сне. У приватном животу патријархално васпитан и привржен традиционалним вредностима, а у уметничком, камелеон. Глуми, пева и псује на више језика, зна да спреми подварак и мусаку, и поправља све по кући. Прште фејсови, инстаграми, твитери и остала чуда. Стижу брачне понуде зачињене провокативним сликама, али он је веран и непоколебљив. Стиже још улога да се учврсти статус звезде. На исти калуп, наравно. Зашто мењати победнички тим. Раскид. Глумац године. Помирење. Брује медији. Зову страни редитељи. Велика каријера на помолу. Обожаватељке све луђе и луђе. Одмор у Турској. Најезда загорелих земљакиња.

Тако сваки час. Процес се врти по цикличном алгоритму, само се имена мењају. Небитно што је у питању најобичније малокрвно дрво које има моћ трансформације колико и стиснута пластична флашица кока-коле, и не би убедило ни Стивија Вондера у своју "вештину", добар маркетинг, добра веза и добра пропагандна машинерија чине своје крадући хлеб стварним уметницима који се поштено муче по позоришту, јер не могу да дођу на ред.

Бити готиван некоме ко према теби осећа наклоност. Поштовати нечије лик и дело. Одати заслужен респект, створен на неки одређени начин.

Skraćenica za Odakle,ali se ne koristi na svim mestima,najčešće kada želiš da pokažeš da toga što se traži nema...

Ехо.