Primer za pomeranje značenja reči u vremenu. Prvobitno, kada se i u tim krugovima znalo za red, ŠANER je bio sitan lopov koji bi ostajao u radnji, a po zatvaranju objekta otvarao vrata partnerima. Izraz je nastao iz pesme ''Šano dušo, Šano mori, otvori mi vrata'' kao tajni način sporazumevanja u Zabeli 70-ih. Današnje značenje više odgovara ranijem izrazu gepiti, maznuti, koji nije zaživeo jer se teško mogao nominalizovati (gepator, mažnjator), a imao je i vrlo nizak interni ugled, i zato se izbegavao. ŠANER je po rangu profesionalnog ugleda bio jedva nešto viši od džeparoša ''petljaroša'' od ''petljararka'' (novčanik). Hijerarhijski najniži ''čin'' bio je ''peza'' (peziti) - podvodač. Ovaj se izraz i danas koristi u nešto pomerenom značenju za kmezavca. Peza je statusno smeo da uđe jedino u kafanu Niš, Aleksinac, brod Split, Brodarsku kasinu i možda još po neku u krugu od 200 m oko štajge.
Prvo, ne pitajte odakle znam. Drugo, ne smarajte se ocenjivanjem, sama definicija je smor ali je sigurno tačna.
Ono što je lola u predelima ispod 150 metara nadmorske visine, to je ovaj delija preko 2000. Mrčo je visok, širokih ramena, dugih gornjih ekstremiteta, koji se završavaju šakama veličine grtalice za sneg. Od malena vaspitavan spartanski, on je savršen primerak kiborg ratnika. Gorštačkog temperamenta i hedonističkog duha, preke naravi i kleckavog hoda, on je nastavljač svoje poštene loze, čuvar duha predaka i lučonoša. Pije rakiju, isključivo prepečenicu i kida dimljeni pršut zubima. Voli masan kajmak i pije mleko direkt iz kravine sise. Prezire fit jogurt i neprženi kikiriki. Ustvari, nikad nije ni čuo za te pošasti. Obožava svoje komšije, takođe mrče, i redovno se dovikuje sa njima s jednog planinskog venca na drugi. Katkad siđe u neko selo i šmeka pičke, ne bi li ih privoleo da se popnu s njim u katune. Ako li koju privoli, veže joj povez preko očiju i jebe je 3 dana. Posle 9 meseci dobija ćerku. Ako se desi da sistem (čitaj: muškarac-žena) zajebe i treći put, te mrčo dobije i trećeg naslednika bez kurca (čitaj: žensko dete), dešava se takozvano pročišćavanje jalovine. Pošto ne mogu da utvrde ko je "krivac" zbog kog ne mogu dobiti željenog naslednika s močugom, izvlače čačkalice. Ako mrčo izvuče kraću, besi se o krivu šljivu, ako pak mrčovica izvuče ovu koja nije duža, dobija malj od 60 kila po vugli. Poslednji mrčo je otišao sa lica zemlje pre oko 150 godina. Sticajem okolnosti, dobio je treću ćerku, ali je ispao kavaljer i pružio svojoj ljubi dve čačkalice iste dužine. Od tad pa do danas ostade samo maglovito sećanje na ovu čudnu sortu koja je kurac mesto kaiša koristila.
Ni klinac, a ni matora drtina. Tu je, blizu, malo mu fali, ali nema ono iskustvo i znanje da konačno stigne do titule. Nestrpljiv je kao keruša u teranju, nema onu smirenost i kuloću koja odlikuje majstora džedaja. Pripravnik koji ima velike snove, a ponekad i potencijal da ih ostvari ("Sila je jaka u njemu tip").
- Auuu, vidi kakva je ona žemska tamo, šta bih joj radio samo... - Ne trči pred rudu, mladi padavane, daleko je sunce. Ona je Premijer liga, a ti tek praviš korake u nigerijskoj beton ligi. - Ali gde da propustim priliku, vidi samo kakva je. Sunčanu ti ždraku, kad se nagne a dekolte sevne... - Alo, mladac, pusti matorog da ti objasni neke stvari, a sad isključi tu svetlosnu sablju, nabošćeš u ovoj gužvari neku slučajnu prolaznicu, pašće šamar dok si rek'o ArTuDiTu.
Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.
---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine--- (rano jutro, srpski tabor) Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej! Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći. Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku. Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja. Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda! (dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu) Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili! Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali! Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu? Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku! Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe! Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi. Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali! (dolazi Vuk Branković sa svojim odredima) Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas? Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros. Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše! Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac! Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak... Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a? (dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika) Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero! Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino! Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao. (Miloš odlazi) Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće! Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e! (dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik) Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice? Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani? Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko! (jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis) Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA! Vuk: Šta napriča ovaj? Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku. Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda? (drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem) Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne? Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti? Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj! Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod? Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima. Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre! Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici. Lazar: To s' čuo od svoje žene, a? Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne? Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju. Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo? Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega. Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje? Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku. (dolaze braća Musić) Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora... (Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću) Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska! Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj! Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina! Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka. Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad. (Lazar M. i Stefan odlaze) Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave. (u međuvremenu, osmanlijski tabor) Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju! Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte? Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub. Murat: Aha. Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega? Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu. Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod... Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva! (Bajazit izlazi iz šatora) Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju? Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš. Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš. Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu. Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava! Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e! (Jakub odlazi) Bajazit: Oj Ćamil! (Ćamil dolazi) Ćamil: Da, ekber-Bajazit? Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta! Ćamil: Alijorum, ekber! ---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu--- (srpski tabor) Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor? Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon. Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske. (osmanlijski tabor) Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat? Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam? Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad! Jakub: Nemoj ti budala da budeš! Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred! ---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO? Srpska vojska: JESMO! Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS! Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA! Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE? Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR... Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini? Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj. Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili! ---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI! Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA
Hamdija sine, alaha ti, ajde mi dodaj polumesečasti šrafciger i deder skini postere ovih golišavih hanuma u feredžama što im laktovi tako erotski vire, neki šejtani efendiju Zadeha otojč streljali ispred aščinice jer mu na tranzistoru sviralo "Losing my Religion" pa ne bi babo da fasuje neki kijamet...
Lupetanje na latinskom je oduvek bio čin uzvišenosti i boemizma, a ovim izrazom ukazuje na kurcobolju za nečiju ispraznu filozofsku raspravu ili besmisleno palamuđenje uopšte.
A: ...Da profesore, ali morate da znate da nije uvek bilo tako! Radnik kao jedinka je morao biti poštovan na mnogo duhovniji način. Istina, bilo je mnogo manje ljudi na planeti i značaj jednog kovača je bio mnogo veći nego danas, ali suština je da naše pravosuđe mora uvesti značajne norme kojima će se privredni sud pozabaviti u sledećih par godina. Moj muž, na primer, vodi firmu u kojoj ne smeju raditi ljudi viši od metar i devedeset santimetara. Zašto? Zbog psihološkog uticaja koji manjine kao što su visoki ljudi, trudnice i riđani ostavljaju na radničku klasu. Procenti uspešnosti su zaista zapanjujući i samim tim ovaj princip koji ste vi uz dužno poštovanje napomenuli, ne može uvek dobro funkcionisati. B: Ergo, penis. V: Manus masturbatorum bonus est. B: Vaistinu bonus.
Imovina koju je žena donela u brak kao miraz. Dobio si a nisi nit, orao nit' kopao. Ako je auto, voziš ga kao da je službeni, ako je plac, njiva ili vikendica, ne libiš se da prodaš i sav novac spičkaš na kladžu i kafane. I zbog toga je deset puta bolje od dedovine za koju te otac zakleo da je čuvaš kao oči u glavi. Naravno, sve pod uslovom da tast za to ne zna ili još bolje, da je mrtav.
- Jel znaš da je Mare razbio onu njegovu novu nokiju o zid? Kao, podsetila ga pesma na onu njegovu bivšu Tamaru. - Pa i ja bih se ponašao kao da mi je sve tastovina, da plivam u parama kao on!
