Партија шаха, па партија анала.

Ukoliko se zateknete u Čačku i ukoliko povedete jednu od onih muzičkih diskusija ili debata, kojima se obično ni ne nazire kraj, bolje je da upamtite ovo ime. Pre svega zato, što ga sami Čačani kotiraju bolje od Čorbe i Točka, a svakako ne treba smetnuti ni da je lik prejebeni genije, te da vam svako pozivanje na njega dodatno povećava i učvršćuje kredibilitet.
Elem, Raško je pokojni vođa i lider, sada već nepostojeće garniture **Za jednu noć**. Sam naziv je simbolično oslikavao predviđanja samih članova benda o perspektivi i trajanju novoosnovane grupe. Ukoliko se pitate zašto je Raško Jovičić, zaslužio oreol besmrtnosti u južnom kraju Srbije, ne bi bilo zgoreg da se upoznate sa nekoliko činjenica. Raško je riknuo u četrdesetoj. Od alkohola, a ne kao one tinejdž sise iz EKV-a. Raško nikada nije izigravao zvezdu, niti patio od kompleksa popularnosti, a moglo mu se. O svom stvaralaštvu je uglavnom ćutao i ostavio ukupno pet studijskih snimaka. Ali pet studijskih snimaka, čiji je kvalitet apsurdno proveravati. Raško je napisao **Melanholiju** i **Ljubavnu poruku.**

Crna Gora nakon čišćenja.

Piće posle koga kreće mešanje pojmova i značenja istih.

Свако има свог. Другар кога ћеш првог позвати у пљачку банке, отимање девица, добијање корпи од медиокритетних риба и тродневно пецање (читај- пијанчење), али у кућу никако. Није то за њега, јеби га, разнеће блата по ламинату, посраће се у биде, измошираће шлогирану бабу и набости је у раме.

Pozdravljam te Đede Mraze, ja znam da treba da ti se šlihtam malo i da pokažem kako sam pažljiv i brižan, tako da ću početi od početka.

Dragi đede moj, imaš li drva? Jel mnogo 'ladno kod tebe na jednom od polova, znam da jeste samo te zajebavam, al' standard jebiga. Izvini što psujem, ustvari, ovo je neko rekao na tvu pa sam mahinalno ubacio u ovo pismo.

Ti i sam znaš da je tv najvće zlo ovoga sveta i da on samo zaglupljuje ljude, tako da sve ti je jasno.

Nadam se da redovno hraniš irvase, dajem ti predlog da ih hraniš sirutkom, jer meso kasnije bude ukusnije mnogo, a i sirutka je prirodnija od ovih fabričkih koncentrata, a i konji sa rogovima treba da te vuku, jer idu godine, kosti su teže, ima tebe dragi moj đede... nemoj da se ljutiš.

Šalim se naravno, pravo da ti kažem, boli me ona stvar za tvoje stanje, ali moram da budem iskren ja sam ceo život verovao i verujem u tebe,
Čak šta više, drugari su mi pričali da su te prizivali tako što su se držali za uši i skakali na jednoj nozi u poderanim čarapama na peti, to sam pokušao i nije se desilo ništa što su rekli...

Ali ja sam i dalje verovao u tebe, onda sam pitao roditelje da li postojiš i pustili su mi film na onoj kutiji što zaglupljuje ljude...ali ja sam i dalje verovao u tebe...
Ono što želim da mi doneseš ove godine su džordanke, ne ćerke od Majkla Džordana, nego njegove patike, iste kao njegove samo moj broj.

Ako toliko možeš da mi učiniš, da znam kako se krste vernici u tebe tako bih se prekrstio sada u ovom momentu dok gledam kroz prozor u pun mesec, čekajući da proleti kometa.

E ako mogu još nešto da te zamolim, da mi doneseš i štampač, ne mora biti u boji, samo neka ima tonera, da mogu ovo da ti odštampam jer inače ni ti nećeš ovo pročitati, a ni ja neću da dobijem toliko željene džordanke.

Uglavnom poštare Željko, ako budeš čitao ovo, znaj bez obzira koliko si pijan, ne dostaviš li, reći ću ocu da mi jebeš majku svakog četvrtka dok je on na poslu..

I Dragi deda mraze, ovo ću dostaviti prvo roditeljima u 2 primerka, a onda ću ti poslati i mejl, jer je poštar Željko mnogo jači od mog tate, tata izvini. tata volim te, kupi mi Džordanke jer drugačije neću moći da podnesem tvoj i mamin razvod.

Vaš sin Đuro :)

Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?

Svijet iz perspektive posmatarača za stolom u uglu kafane, kroz veo duvanskog dima.

On je taj koji prvi ulazi i poslednji izlazi. Sjedi sam za stolom sa limenom pikslom, predizbornim upaljačem, mekim pakovanjem cigareta i čašom lošeg alkohola, nehajno nalakćen. Tako ga drugi vide. Njegov pogled filtriran je dimom cigarete bez filtera iz ugla usana koja kao da se nikad ne gasi. Ne znaju ga po imenu. Tek ponekom konobari nadjenu nadimak, ali ga nikad njime ne oslove.

Gotovo neprimjetan za druge. Vide ga, ali se ne bave njime. Ni on se ne bavi njima. U njegovoj slici nema oštrih ivica i jasnih oblika, nema jarkih boja, nema društva, nema porodice. Sve je obavijeno izmaglicom nezainteresovanosti i samodovoljnosti. Sfumato kao tehnika življenja i nirvana u pravom smislu riječi.

Uglavnom su večno izgubljeni u vremenu i žive samo dok traje sećanje na njih.

Minimum obrazovanja koji je moguće steći, uglavnom u nekoj seoskoj osnovnoj školi, gde se zbog malog broja đaka ne organizuje nastava za preostale razrede. Često u upotrebi, obično u posprdnom tonu, kada se želi istaći nečiji manjak obrazovanja.

u nekoliko koraka

onaj koji mi nije jebo sestru.

Неки паметан човек што је сам себе назв'о филозофом некад рече да је свет заснован на борби и слагању супротности... Вест Хем и Милвол, Израел и Палестина, Жаре и Гоци, Цигани и Гробари. Први елеменат другом даје сврху, реално да не би Милвола курац би Пити Данам погино на крају Грин Стрит Хулиганса па ваннаби хулигани не би имали да дркају на ту појаву. Све је ово бања на папиру, рекао би човјек паметни ти филозофи... јесу, ал' у курцу. Да би насрао сва ова срања која су они насрали почевши од Платона, Аристотела, Аурелија Августина, Канта, Фихтеа, Хегела, Маркса и сличних морао си бити под трипом неког алкохолног деривата у најмању руку (рекао бих и да су се пуцали у вену ал' да неким случајем профанка филозофије прочита ово објесила би ме за муда усред јавног трга, ах та поезија).
У историји филозофије није запамћена повезаност једне персоне са алкохолним дериватом који се добија дестилацијом вина као у Хегеловом случају. Хегел се слаг'о са вињаком ко Аркан са белом техником, ко Толе са судијама, ко педофил са дететом од 3 године... ЗНАЧИ БАЊА. Многи сматрају Хегела за највећег ума који је ходао земљом, икада, можда и не греше. Међутим, као што је иза Ајнштајна стајала Милева, тако је Хегела вињак покривао.

Веверица која одбија сваки вид сарадње. Неуспело чедо шумског инжењеринга.

Muški izbor od dva moguća kad život čoveka sabije u parter.

U tom momentu kao da je sav svet gricka kokice u publici i sve su oči uprte u čoveka pred kojim su dve opcije. Prva, *kako se treba*: naći fino, pedantno rešenje: kupi izlaznu kartu iz papazijanije, u zamenu zgazi ponos da guzicu sačuvaš, obraz smotaj pod mišku, sagni glavu i arivederči. Tu je drugo, *kako se mora*: pokaži zube, ponos ti je samo ostao, sve drugo si dao, uzeli su ti, ili možeš da izgubiš, inat neka proradi pa da se zakrvavimo – najverovatnije gineš, ali makar nisi pička, a ako preživiš, imaćeš makar o čemu pripovediti posle.

Izbor između ova dva deli granicu između muškarca i ziceraša. Muškarac živi sve vreme, kad se mora gine sa prkosnim osmehom Džejmsa Dina dok je jurio u poslednjoj vožnji Poršeom 550 Spajder, priča o njemu ostaje; ziceraš propuže kroz život, skrivajući se po marginama od utvara svojih strahova, uvećanih lupom kukavičluka.

Situacija koja se može desiti nekom dželatu.

Jedan od negativaca dobro poznat ljubiteljima kultnog italijanskog stripa Alan Ford, mada ne toliko obožavan na ovim prostorima kao Superhik.
Napravljen je od gume, jelte, te mu je glavni adut sposobnost da menja lica i pretvara se u koga god poželi... Što ni u kom slučaju nije Isidora Bjelica.

Međutim, Gumifleks nije samo pomenuti lik iz stripa, već može biti i pravi čovek od krvi i mesa. Bez kostiju, doduše.
To je onaj koji se još od najranije mladosti izdvajao od svojih vršnjaka. Kao mali je padao sa stepenica na glavu ali se uvek volšebno dočekivao na noge bez ijedne zarađene masnice. U osnovnoj je bio školska luda jer je sa velikom lakoćom hodao na rukama, pravio zvezde, polizao svoj lakat i savijao prste pod uglom od sto stepeni. U srednjoj je na'vatavao radodajke na foru da može da zaveže nji'alo strave u čvor. Sirotice su tome i prisustvovale.
Pravu revoluciju doživljava jedne noći kada shvata da može sam sebi da ***oblajvi Mićka***.
Međutim, tu se životni put prosečnog Gumifleksa račva. Većina njih osim svoje popuši i kurčinu života, odloži talenat u prašnjavu fioku i nikada mu se do kraja ne posveti.
Neki Gumiji odluče da spoje lepo i korisno - takvi se uglavnom viđaju po salama za fizičko, ili vode časove joge. Uz malo truda, oni uporniji debelo unovče talenat kao baletani/balerine ili se oprobavaju u putujućim cirkusima, izvodeći tačke vezivanja ekstremiteta u čvor.

Oralni seks pod prinudom.

Najgori kafanski greh.

Generalno, život kanda ima smisla.

Međutim, on nema veze samo sa životom ljudi.

Misli se na život uopšte.

Na primer život svinje, ili guštera, ili nekog dvoćelijskog organizma...

Svakako ne misliš da je Čovek jedino biće u ovom kosmosu,kosmos?

Dakle, recimo da se radi o Životu uopšte...

Stoga bi se reklo: Smisao Života je prosto razumeti činjenicu da svaki kosmos kojem se pokloni beskonačna količina vremena može da proizvede proizvoljan oblik Života.