Poenta. Ogoljena suština. Jedna rečenica koja pogađa direktno u metu. Rečenica koja se obično prećuti.
Postoji u čovjeku neka nejasna težnja da prećuti ono najbitnije. Da govori satima, ali da ne kaže poentu. Da ostane nijem kada treba kazati krucijalno. To počne rano. U mladosti. Jednom oćutiš, strpaš duboko u skladištu svoje podsvijesti i zaboraviš. Zaboraviš? Teško. Rečeno se zaboravlja. Rečenom se oprašta. Oćutanom, hm... Ono što nisi rekao nikada ne zaboraviš. Uvijek će ti stanovati negdje na vrhu jezika. Kao prokleta duša koja lebdi između života i smrti, prećutano lebdi između ćutnje i želje da se kaže. Na vrhu jezika. Tik pred puštanje u etar... ali tu i ostane. Do kraja.
Neki ljudi oćute svoju bit. Suštinu svog postojanja. Nikada je ne podijele sa drugima.
Želio je da bude pjesnik. Da piše za djecu. Želio je da bude glumac. Da pusti brkove kao Zoran. Želio je da živi u Dablinu... Oćutao je. Nije imao hrabrosti da kaže. Da pokuša. Postao je računovođa. Ne živi loše. Spolja. I dan danas kucka u telefonu nasumične stihove, dok čeka zeleno na prometnoj saobraćajnici. Obriše kad stigne kući. Oćuti.
Gdje bi nam bio kraj da smo rekli sve što je trebalo? Zar bi mi žena bila Jovana a ne Žana da sam rekao? Bih li živio gdje živim? Da li bi me i dalje smatrali lošim da nisam ćutao?
Oćutano grize. Oćutano ujeda. Krvavo. Bolno. Vječno.
Riječi su da se govore, osjećaji su da se iskažu. Nemojte ćutati. Posledice izgovorenog ne mogu biti gore od onog oćutanog. Šamar ne boli. Prezir je prolazan. Tuga se liječi. Samo oćutano postojano traje. Mori i ne da mira.
Zašto sam ovo napisao? Zato što... hm.
Imbus
Rečenica kojom su roditelji od vajkada pokušavali da svoju decu odviknu od raznih vrsta kreveljenja(ukrštanja pogleda, isturanja prednjih zuba i ostalih budalaština). Verovatno je za jedno prosečno srpsko dete to jedna od najgorih pretnji pored dobijanja batina.
"Ne guraj prst u utičnicu, ostaće ti tako!"
Lik sa ozbiljno izbačenom donjom vilicom. Takozvana fioka, zbog koje dotični deluje kao taj čuveni, leteći tamanitelj ribe.
- Brate ko ti je ovaj lik sa ovim čelom ogromnim? K'o šoferka od FAP-a.
- To je Sale Klingonac. On je tu bio mister mature.
- Kako bre ovaj bio mister krvtijebem, vidi kol'ko mu je čelo?
- Ma zajebavali se mi. U Žiriju bili Bajone, Leontina i Vanja Bulić, a mi poslali Saleta, Đoleta Pelikana, to ti je ovaj i Savu Satelita. Žiri većao četrspet minuta. Šokirali se ljudi.
-----------------------------------------------------------------------------
- Ej ti mali, Pelikan. Ajde idi po vodu, blizu živiš.
- Nemam flašu kući.
- Pa koji će tebi kurac flaša.
Isto što i raditi. Definitivno najrelativniji pojam Srbiji.
(NE)RADNI DAN POJEDINIH ZANIMANJA:
Šalteruša u SUP-u - "Uf, danas sam pojela dva bureka, skinula lak sa noktiju i stavila drugi, izvikala se na 20 ljudi i lupila koji pečat, još jedan savim običan dan."
Pripravnik - "U pizdu materinu, danas sam skuvao 35 kafa, deset puta bio u prodavnici, dvaput do trafike i triput sam menjao WC papir u šefovoj klonji, noge mi se izlizale do kolena!"
Taksista - "Prešao sam 800km, a četiri stranke su odbili da mi plate, tako da sam radio uzalud, moraću dnevnicom da pokrijem minus..."
Vojnik ugovorac - "Danas se poručnik dero na nas što smo onog debelog vezali za krevet, posle smo igrali tablić u pivo, ja pobedio, jeo i ajd kući!"
Rudar u Majdanpeku - "Leb ti jebem, izgubio sam 80 posto sluha na levo uvo kad je onaj debil iz Palanku opalio dinamit, a nije rekao pozor! Onda smo kupili taj krš, 130 kolica sam natovario, po mraku, jer je Fića cigan pijan polomio poslednji fenjer koji smo imali, najeb živi!"
Vajar - "Mešao sam dvesta kila gline motikom u kolicima."
Profesor na ekonomskom - "Došla mi neka koja već peti put pada Makro, i ja je pustio. Jeste da mi je dala 200 evra, ali bih je pustio svejedno..."
Programer - "Pojeo sam dve milke od 300 grama, popio 5 litara kole i iskucao 200.000 linija u C++, baš sam bio lenj danas..."
Sveštenik - "Dva krštenja i sahrana, dvaput amin, jednom aliluja, 350 evra u džepu."
Prodavac kirbija - "Kucao sam na 500 kapija, dobio dva šamara i jednom pustili kera na mene, a prodao sam kurac..."
Ona koju ćeš prvu pitati šta radi večeras kad je gajba prazna, a potencijalnih nekoliko. Pozicionira se u telefonskom imeniku ponosno ispred onih što ne izgledaju tako atraktivno, ali ipak sve radnje rade i zajedno čine prvu rundu drafta. Za njima slede one koje zoveš samo ako ti je baš kriza, jer nit izgledaju dobro, nit umeju više od toga da samo leže i čekaju da izvršiš najdosadniji snošaj u istoriji nad njima.
U nadi da nisu baš sve već draftovane tog dana, što obično bude slučaj.
- Halo, Emina!
- E, ćao, kako si?
- Šta radiš večeras?
- S dečkom sam, izvini.
---
- Ćao, Sandra, šta ima?
- E, baš sam mislila na tebe!
- Hoćeš kod mene večeras?
- Ne mogu, dobila sam.
---
- Ej, Ljubice, kako si?
- O, zdravo, Baršunasti!
- Mislim se nešto, nisam se godinu dana javio, pa... šta radiš večeras?
- Čekam operaciju kamena u bubregu, čujemo se za koji dan, može?
---
- Zdravo, Gorice. Sećaš li me se?
- Kako te se ne bi sećala?!? Pa gde si ti svih ovih godina?
- Haha, ma tu sam, nego... posao... slobodna si večeras?
- Udaje mi se unuka ujutru, ali mogla bih na kratko. I nešto sam zeznula koleno, da znaš da baš nisam za neku akrobatiku, hehe.
--------------------------------------------------
- Brate, jesi li ispratio svoje?
- Jesam, braćori! Prazna gajba, ludilo!
- Hoćeš zvati onu prepičku Eminu?
- Ma jok, zvaću Goricu.
- Pa što tu babu, pobogu?!?
- Emina je prvi pik, ali jesi li čuo ti za tankovanje? Takve ne možeš cimati svaki put, jbg.
Najčešće objašnjenje zašto je u Srbiji nešto tako kako je, umesto da bude normalno ili barem malo bolje.
Pera: Sinak, nešto ne kontam: ovde svi pišaju iza ćoškova i onih silnih kioska. Šta košta opštinu da nabavi jedno 3-4 montažna toaleta?
Mika: Sine, kako ne razumeš, neko je uzeo pare da tu stoje kiosci, a ne klozeti.
Mudro su zborili stari da konac djelo krasi. Međutim, ako si svjestan toga da si boranija i sitna riba, onda ti zadavanje tog posljednjeg udarca često predstavlja nemoguću misiju i nepremostivu prepreku do cilja.
Ili ćeš kad-tad pronaći ono nešto u sebi, ili ćeš se pomiriti s tim da neke ptice nikad ne polete. Izbor je samo tvoj.
- Viđeh sad onu Milicu kako šeta s nekim momkom.
- :tužni uzdah:
- E da, pa vi ste se onomad bili skoro smuvali. Što se to izjalovilo?
- Ispriječile su se neke stvari...
- Šta se ispriječilo, to što nijesi stis'o muda da je pitaš? Uplašio si se pobjede?
- Bojao sam se da ne dobijem korpu.
- Pa šta i da jesi? Da smo zdravo, ima još riba u moru. E, moj ti...
Lik kojim svi upravljaju, prave od njega šta žele. Mora da radi ono što oni kažu.
- Ti si debil, šta slušaš ove iz kvarta, likovi te maltretiraju, rade od tebe šta im se hoće, kao da si od plastelina.
Misli koje se javljaju u stanju neverovatnog besa, razočarenja, depresije. Destruktivnost, scenario kog bi se zgrozili i prokleti ljubitelji japanskih snaf porno filmova. Trenutak u kom čovek postaje gori od zveri, u svojim mislima naravno. Duboko skrivena mračna strana svake osobe. Malo ljudi sme da priča o njima, jer se plaši reakcije šire okoline. Najčešće oni koji izričito tvrde da nemaju iste, večito fini i nasmejani ljudi izađu u novinama uz naslov "Bio je fin momak, uvek se javljao komšijama".
Hm, govedo jedno, mene je našao da zajebava, uf kako ga tukao govnjivom motkom dok polavi, a onda mu spaljivao jednu po jednu obrvu. Jebao bih mu majku po sred pičke, iz sve snage dok on vezan za stolicu sa ekserima ispod noktiju gleda i čeka da mu isturpijam teme metalnom šipkom. Ugazio bih kao vola i skakao mu po lobanji dok je ne otvorim. Smrad najobičniji, on će meni da kaže da sam bolestan.
---------------------
Izbo devetoro? Pa vezao bih ga za drvo i čačkalicom bih mu kopao oči, a onda ribolovačkim koncem sekao prst po prst, mlatio mokrim novinama po faci dok stoji na vrelom uglju, a onda bih ga žigosao vrelom oštricom dok ne ogluvi od sopstvenih vrisaka, ma mučio bih ga dok ne umre, a onda bih nastavio!
---------------------
Meni kreten našao da jebe ženu, pa odsek'o bih mu kitu i bacio je na vrelo ulje, a posle bih ga naterao da je pojede i to sve dok nju, kurvu prokletu jebem u rupe koje sam napravio pucajući joj u čelo. Kreten pokvareni.
---------------------
Zamisli, meni našao da se kurči, pa jebem ti oca smrdljivog, hoćeš da ti otvorim tu pivsku stomačinu zarđalom kašikom pa da ti odsviram "Walk" po dvanaestopalačnom crevu dok ti na uvce pevaju "Zvezde Granda", a zatim da ti lice premažem livadskim medom i pustim pčele na tebe seljačino bolesna? Nakon svega toga bih te skuvao na tihoj vatri i dok si na izdisaju, bacio te izgladnelim svinjama. Crkni!
S leđa.
- Joj ljubavi, boli me, boli me, polakooooo...
- De, de...! E ajmo malo bugarski sad?!
- Štaaaa?
Kidnapovati dete - oteti sina majci iz naručja.
:uvodna špica dnevnika:
-Dobro veče, poštovani gledaoci. Jutros oko devet časova, vanserijskom akcijom specijalnih jedinica policije, uhapšeno je devet članova grupe specijalizovane za odrađivanje Cuneta na teritoriji bivše Jugoslavije. Na iznenađenje uhapšenih lica, telefonski poziv u pomoć uputio je upravo kidnapovani dečak. Uzrok onemogućenog odrađivanja Cuneta, kažu nadležni, bilo je loše tipovanje. Ispostavilo se da je dečak zapravo tridesetogodišnji stolar iz Rakovice.
Iseljenik iz Sijere Leone, prebegao pod vihorom građanskog rata koji decenijama tamo besni, u Dalilud Siti. Danas tamo prodaje drvene rukotvorine na ulici ne bi li prehranio svoju sedmočlanu porodicu.
Poneo sa sobom celokupan šarm Afrike i zlata vredan alat.
- Dobar dan, pošto ovaj drveni konjić?
- Čao, 5 $, nešto večeg imam u magacinu.
- Jao super, a jel radite dostavu na kućnu adresu?
- Naravno, imaš koga kuči da primi porudžbinu?
- Ja ću biti.
- A tu li ti je tatko?
- Ne, na pecanju je.
