Ironično - odrična fraza kojom se podrugljivo pobija iznesena tvrdnja i sugeriše izričito suprotno.

Аустријски експресионистички сликар и песник, пореклом из Чешке.

Најпознатији по томе што се презива Кокошка.

Likovi koji imaju neodoljivu potrebu da pronadju dlaku, mrvicu ili podvrnutu kragnu i još jači poriv da to svojom rukom doteraju u red.
Trebe ili peglaju svog sagovornika.

Kazemo za nekog ko nosi veliki broj patika.

Dve šiptarske prostitutke plaćene za pušenje.

Vozač autobusa.

Alter ego Minje Subote

Uđe kroz otvor 2 milimetra, ne može da izađe kroz širom otvorena balkonska vrata dimenzija 90x220.

Укључивање смарача у виду шунтавог буразера из Немачке, кумовог напаљеног клинца или сличног ментално изазваног лика у сопствено друштво. Не би ти сам то никад предузео, али те економскo-финансијски разлози притискају, а и маторци исто, па мораш. Последице су трајне и негативно утичу на твој имиџ међ’ ортацима.

Plafon.

Ne prede crnu vunu, ne kune sudbu kletu, ne bije se pesnicama u grudi staračke... Jednom rečju, neuznemiravana žena i vrlo srećna zbog toga. Na vreme je naučila svoju decu da je bolje brze zamoriti noge nego ludu izgubiti glavu.

Kurac moj. Nažalost, ova konstatacija ponajbolje opisuje nestidljivu šupljinu egzistencije i alavu, grotesknu babušku šunda koja čuči na ramenima savremenog čoveka. Nemojte me pogrešno shvatiti, autor nema ništa protiv Gordana Kičića, čoveka koji uvek glumi sebe, čak i kada to ne pokušava, čak i kada ne glumi, čak i kada pazari povrće. Stvar je u stavu, stavu koji se tako besomučno, preko veze, intruzivno nameće pitomim ljudskim glavama, stav da moraš biti prikaza sposobnosti, govoriti brzo, naizgled mudro i smisleno čak i kada opisuješ brabonjastu jutarnju fekaliju, sve gurmanski začinjeno teatralnošću i šik akcentom koji tako dobrano doprinosi navodnom kvalitetu diskursa. No, ne stajmo na diskursu, glamur je takođe bitan, taj zalizani, klintistvudski pilj, jako poželjan je u arogantnom pohodu na društvenoj lestvici. Biti Gordan Kičić, stvar je kvantiteta nad kvalitetom, naporni oratorni fejl u skupocenom kaputu, čija iritabilnost naprosto zbunjuje slušaoce, dovodeći ih u zabludu da su zapravo čuli nešto jako bitno. Gordani Kičići su svuda, uspravljeni, babunsko kokainskih pokreta, brzih, neartikulisanih i tako pažljivo skrojenih da deluju preduzetnički. Oni što te zovu druže, bato, brate, kume, prike, kada im nešto treba. Za svaku radnju imaju čoveka, koji će skokom, gde oni okom, često okićeni muškim torbicama (hmm, gramatička neispravnost), rejbankama i mokasinama. Čelnici stranačkog podmlatka, ili pak oni koji to pretenduju biti. Poznajete takve glave, umesto aure širi se smrad svežeg izmeta, zakrljžljali evolutivni impuls, osećaj inkompetetnosti zavijen u ukrasni papir, i taj ogavni, ogavni pogrešno usmereni kontemplativni zrak u svaki vid materijalštine. Gordan Kičić koji gleda u zvezde, ne razmišlja o vaskolikom kosmosu i beskonačnosti nepoznanice bitisanja, on zvezde povezuje u dve povelike dojke, sa svežnjem novčanica između.

A Bogdan Diklić? Bog. Samo što je uvek glumio budale. Simpatične, duboko poremećene, dopadljive budale.

Најлуђи лик у касарни. Он је на крају каријере, види на шта је страћио живот, зна да је касно, прошао воз, то што није хтео да се гузичи још четири године по Војној академији га је коштало две и по собе при додели стана, упола мање плате, а за годину-две и пензије, и константног зајебавања од стране официра који би могли да му буду синови. Доживљена спознаја изазива различите психичке поремећаје.
За дозволу за излазак, најбоље је ипак питати баш заставника...

Pa kad idete negde iz kuće svi, porodično, recimo na proslavu neku, pa izlazite iz kuće, e onaj koji zaključava, on upali i svetlo, u Dnevnoj recimo, da bi se, kad padne veče, stekla iluzija kod eventualnih lopova o prisustvu ukućana u toplom domu a isti ti ukućani u tom trenu verovatno pijani đipaju u kolu ili jedu pečenje ili šta se već na proslavama radi: čačka se nešto po telefonu pa se gleda kao po svečanoj sali šara se pogledom: ja sad nešto ozbiljno gledam na telefonu ugovaram svašta, odgovaram na milion poruka, opa vidi ova al ima dobro dupe, konobar.

Starletoidna prakljača, noćom fabulozna silikonjara pri poznatom splavu na ušću dveju reka, jutrom razgužena prašinarka koja plaši ribolovce ranoranioce na keju.

Idi u pičku materinu.

Последње капи у туби кечапа, пасте за зубе, шампона.

Несташлук малог Хрвата

Jedina kompleksnija reč koju mogu da izgovore gosti Lee Kiš.

Реченица која се изговара када је око вас нешто толико гласно да не можеш да размишљаш нормално, а не дај боже да причаш. Најчешће се везује за ГСП аутобусе.

Najmisterioznija nacija u Evropi. Govore slovenackim jezikom, ali su u stanju da razumeju sve druge jezike, bez ucenja ili prethodne pripreme. Da stvar bude cudnija, nijedan drugi narod nije u stanju da razume njih, pod uslovom da nisu ucili slovenacki jezik prethodno. Spekulise se da je cuvena ribica koja se gura u uho i omogucava vam da razumete sve jezike u galaksiji, po Adamsovom "Vodicu", zapravo uzgajana u Sloveniji.