Tovi svinju da drugi jede čvarke. Vlasništvo na papiru. Najgori tip vlasništva ili posedovanja nečega iz ugla vlasnika. U ovom modelu takozvani fiktivni vlasnik ima obaveze održavanja predmeta vlasništva kao i sve ostale obaveze koje iziskuju vreme i novac kao i krivičnu odgovornost u slučaju korišćenja tog objekta ali kada je u pitanju korišćenje mogućnosti su mu u najboljem slučaju ograničene a neretko i potpuno zabranjene.
otac: Gde su ključevi od kola? majka: Stavila sam ih u fijoku, bila sam kod Marije danas. otac: Video sam frizuru, pretpostavio sam. Odoh do kladionice da vidim nešto. sin: Čekaj, ćale, pa nećeš valjda kolima? otac: Nego da prošetam zbog zdravlja? Baš si pažljiv. Zdravlje je precenjeno, kolima ću. sin: Ćale, nemoj da si loš, treba mi auto. Imam dogovoreno... Aj da te odvezem ja tamo pa da idem? otac: A kako da se vratim, teleportom?! sin: Ne drami odmah, biće tamo Mile Prelaz ili Žile Sistem pa će te vratiti neko... otac: Slučaj zatvoren. Aj polazi da ne počnu utakmice, ako krenem da igram uživo nema interneta ovaj mesec. sin: Već sam krenuo. Daj samo pare da sipamo čorbu. ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Đole: Gde si, Mare, puška te ubila! Mare: Gde si, Đole, gavrani te kljucali! Đole: Evo krenuo do kafane, vrućina ova pa se nema kud. Aj na po jedno? Mare: Nemam vremena, odoh po devojčicu da idemo na kafu... Đole: Nisam znao da imaš devojčicu, jel ozbiljno? Mare: Mislim da jeste...ne prdim još pred njom ali uskoro ću he he... Znaš je bre, Milivojeva Maja... Đole: Ja se ponadao kad ono fiktivna devojka. Mare: Kako to fiktivna? Đole: Pa to je, dobri ali glupi moj Mare, kada ti servisiraš, taksiraš, vodiš na kafu, kupuješ cveće, lepiš tapete i šetaš po keju a drugi koristi da ne kažem jebe. Mare: Otkud ti znaš za tapete? Ovaj, ko bre jebe?! Đole: Krsman jebe, Mare, Krsman. Sinoć bio u kafani. Kaže lepe si tapete nalepio sa motivima proleća. Kaže i da je jebo zguza a ona sve glavom u visibabu tukla.
Nejasna vrednost za koju mora da se popije, pojede, bije, umre, bez pogovora.
- Jedi. - Ne mogu. - Moraš, red je. - Pij. - Ne mogu. - Red je. - `ajde s`nama na mos`, da postavimo bombu Šiptarima. - Stra` me. - Kakav stra`, `ajde, red je.
Kratka rečenica, ali ako stoji na spomeniku govori mnogo o pokojnikovoj situaciji, više nego i testament Pantelije Topalovića. Zašto bi neko trošio pare na advokata i testament kada tako jednostavno može da popiša sve naslednike za vjek vjekov, JER (posle takvog epitafa uvek ima nenapisano JER)...
-Moše Štajn- APOTEKAR
... dece nisam imao, pokušavao sam da se oženim ali nije išlo, sve nade sam polagao u sinovca Joakima a on me je izdao koristeći moju radnju da krade i preprodaje barbiturate, pravi Labelo sa uljem od kanabisa i pokušava da sintetiše neki "kristal met" što je gledao u seriji zbog čega se i zapalila. Da stvar bude još gora sav profit je zadržavao za sebe, daBogda ga u Kibuc poslali da sadi luka. Bolje ja da to uradim ovako, platio sam i grobno mesto 200 godina unapred, a posle da se proda najboljem ponudjaču i od tih para da se napravi jedan dobro opremljen Golem da kazni njegove naslednike.
-Milivoje Tankosić- POLJOPRIVREDNIK
...nije Milivoje blesav, znam ja sa kim sam se po treći put oženio, pa Ljiljana je sahranila drugog muža sa prvim svekrom, a mene je garantovano planirala sa onim tečom obućarom što svi kažu da je bio peder, pa da me u grobu trti. A i jebo sam je sa ovim spomenikom kvalitetno ahahahahaha, da sam imo 5000 evra bi potrošio, a ne samo 2000, kurac će da prepokrije vikendicu u Vrujcima hehehe...
-Kostadin Arambašić- AUTOPREVOZNIK
...nisam video veća govna od vas moje dece, bolje da sam u poljski klozet izdrkao nego vas napravio, i vaše majčine pizda li joj materina kurvina. VAS da pustim da me saranite? Pa vi ne biste bili sposobni da me zamotate u najlon i bacite u jarugu kad budem mandrknuo. Za sve oko sahrane sam zadužio Žiku Džbonglu što sam mu ostavio i tamića sa preporukom da vam, ukoliko se pojavite jebe mamu kockarsku, narkomansku i kurvajnsku. Marš u pizdu materinu!
Patetični pokušaj teenejdžera sakupljača salveta da se bar na kratko oseti kao zajebani dugokosi bajker iz holivudskih filmova. Ova fraza, praćena dubokim uzdahom i zgrčenim obrvama, istog trena ubrizgava neverovatnu dozu preko potrebne zajebanosti. Nakon melodramatičnog kraha nesuđene ljubavi devojka ostaje uplakana na kiši i pogledim prati nesuđenog izabranika srca njenog kako tiho nestaje u noći. On hrabro priznaje da je stoka kojoj plođenje jedne ženke nije dovoljno i da ne želi više da povređuje svoju dragu, te muški prekida sve i lišava je sigurne patnje. Ah, sudbino!
-Malena, nije mi lako dok ti ovo pišem, veruj mi. Samo nemoj plakati. Mnogo. Moram da raskinem. Ja sam jedan vuk samotnjak kojeg vodi tajanstvena mesečina dok bez saputnika luta po nepreglednim divljinama. Ne drži mesto ovog besnog pastuva. Mene nije lako voleti. Znam da sam bio ološ i svinja muška, ali ti želim sreću sa drugim, kad je sa mnom nisi imala... -OK poyyy
Iliti to je taj humor. Rečenica iz ''Nadrealista'' koja se može sjajno primeniti u pokopavanju loših ili zastarelih fora ili jednostavno fora koje ne razumeš, ne zato što nemaš smisla za humor, već zbog toga što su fore balvanske. Grohotom se smiješ na Kursadžije, na fore Nikole Koje, na jebenog Đošu, ali može se upotrebiti i kada na ciničan način želiš da iskažeš svoju nevericu.
- Znači, ti si kum mladencima? - Tako je. - Bogami, dobra ti ova kuma. - Pa jeste, lepo izgleda. - Znaš ti ono, kum kumicu ko junac junicu, hahahha! - Grohotom se smijem. __________________________________________________________________________ Žaklina: Oh, John, please, don't go to Texas. They hate you there, someone could kill you! Džon: Those rednecks? Hahahah, darling, grohotom se smijem!
Od probirača, nikada jebača. Kažu stariji i oni koji mogu dobru čku samo da sanjaju... Upravo takvi koriste ovakav izraz prilikom pokušaja da se operu prilikom prozivke da su najobičniji svaštojebi. Pobornici kvantiteta umesto kvaliteta na ovaj način pokušavaju da u praksi dokažu onu Andrićevu da su "sve one iste kad se ugasi sveća", i predstavljaju sebe kao jebače, da bi makar malo ublažili blam koji trpe kad ih društvo dohvati u mašinu.
- Brate, tovario si 'ladno onu skuletinu od 150 kila, što ima i neku grbu pride, pa još smrdi k'o bolest kad prođe ulicom, mogu da zamislim kakva je kad se skine... Ne bih je ni Gajger-Milerovim brojačem pipn'o! Leba ti, reci kako si mogao???
- Ko ga jebe, čovek... Prekrstiš se i vozi! Bitna je količina...
Najvažnija stavka u današnjim oglasnima za posao. Nema veze što su uslovi rada na nivou robovlasništva a plata tolika da je mesečno održavanje računa prepolovi, ako postoji mogućnost napredovanja biće gužve. Valjda je to jedina pozitivna stvar koju poslodavci mogu da ponude, pa je zato konstantno ističu.
"Traži se radnik da otkiva eksere. Plata 120€, radno vreme 06-19h, obavezno iskustvo 15 ili više godina. Mogućnost napredovanja."
-Davore, tilisi? Od srednje se nismo videli! Kako život, radiš li šta? -Pa evo, životari se nekako... zaposlio sam se kao arhitekta, fina plata, interesantan posao... ti? -Joj, pa ti ćeš ceo život samo to raditi. Ja sam ti pomoćnik organizatora za sektor prometa glavnog objekta u jednoj firmi! -A? -Vratar. Tačnije to ću sigurno biti za koji mesec, sada sam prvi zamenik za sektor prometa pomoćnog objekta a krenuo sam kao, verovao ili ne, prvi razvstavač dnevnih pošiljki i paketa. Šta da ti kažem, velike mogućnosti napredovanja...
Imaginarna lokacija ka kojoj teži svaki rab božji od trenutka kada napusti majčinu utrobu i ugleda svetlost dana. Ne mora nužno da bude vezana za sunce i suncem obasjana mesta, za šta su nam najbolji dokaz oni koji su sreću našli u skandinavskim fjordovima, ali pod obavezno se odnosi na neku vrstu blagostanja. E sad to blagostanje se razlikuje od čoveka do čoveka. Na primer, ljudima kojima je porodica najveće bogatstvo mesto pod suncem će biti tamo gde će sviti porodično gnezdo i podići svoju decu, dok ga oni koji vole da žive život punim plućima zamišljaju na nekom karipskom ostrvu uz dve pičke i čašu nekog skupog pića.
Dedal: Sine, konačno sam našao rešenje kako da pobegnemo sa ovog ostrva. Ikar: Slušam vas, oče. Dedal: U tajnosti sam skupljao i voskom od sveće povezao pera galebova u dva para krila koja bi bila dovoljno snažna da nas odvedu odavde. Ikar: Sjajne vesti, oče! Krenimo odmah! Dedal: Polako, sine. Moram te prvo upozoriti da ne letiš prenisko jer će voda natopiti krila ali takođe ni previsoko jer će sunce istopiti vosak i pašćeš u more. Ikar: Ne beri brigu, oče. Konačno ćemo naći naše mesto pod suncem!
