Radnik na televiziji ili radiu od koga se očekuje odgovornost i visoka doza profesionalizma u svakoj sekundi programa. Naročito, uživo. Stav, boja glasa i harizma su poželjni ali, ozbiljnost je na prvom mestu. Šale su dozvoljene ali i sa njima treba biti umeren.
Da se za njega/nju kaže da je stvarno odličan u svom poslu, ispadi su nezamislivi.
Mada, i oni su ljudi od krvi i mesa.
Zeka: A to da li je tačan odgovor ili ne... hmm, paa, pod D nije jer on nije bio klavijaturista... mmm, nnnnnije ni C... Takmičar: Iiiiiiii... Zeka: Tačan odgovor jeeeeee... kako je vrelo na vrućoj stolici, a? Takmičar: Jeste, uffff. Zeka: I, odgovor je pod... odgovor na ovo pitanje može vam promeniti život. I, konačno, tačan odgovor je... :kez od uva do uva: Ali, nakon reklama! Takmičar: PUŠI KURAC!
... bračna postelja, 00:42, uključenje uživo u radio emisiju *Sfingina mapa*... srce treperi, znoje se dlanovi, šećer ripka...
Voditeljka: Halo halo, ko je na nama... ... na silu, niiišta mi ne možeš na silu.. Voditeljka: Ostalo je još samo par polja da se popune u današnjoj ukrštenici... ... neću da ooostanem na silu... Voditeljka: Halooo, dobro veče eče eče... Toma: ... eče eče e, Toma na vezi. Voditeljka: Oooo, pa ko je to sa nama, hehe. Baš smo se pitali gde je naš verni slušalac? Jeste li spremni da konkurušite za nagradu meseca? Toma: JESAM! Idemoooooo... Bisa: Ne deri se budalo, je l' čuješ kako ti se smeju? Toma: :poklapa slušalicu: Ćuti bre, možda će da dobijemo paket lisnatog teksta. Imaćemo šta da jedemo, ej. Odmah idem da preuzm... Voditeljka: Izvolite Tomo, koje će te polje? Bisa: Otvori sedam vodoravno, ej. Toma: Daćete mi 22 uspravno, molim. Bisa: E, budalo jedna! Voditeljka: Kolač od badema? Osam slova, prvo slovo M. Imate deset sekundi, vreme počinje... Toma: MEDENJAK! Voditeljka: KHM:poklapa mikrofon: hahahahahaha, idukurac bre deda, hahahahaha... vaš odgovor,khm, nije tačan... želite li da glasate za hit dana? Bisa: JEBO TE OTAC!!! KAKAV MEDENJAK??? MARCIPAN BRE!!! Toma: Glasam za Branku Sovrlić. :spušta slušalicu, nevera, pogled izbezumljen luta kroz prozor: Kako bre nije? Jaoooo, pa da, e a ja pomešao...
Seksualni predator. Bezkompromisni jebač koji bi i strvinu opleo. Staro, mlado, bolesno il' zdravo, nijedno živo biće nije bezbedno od njegove salagije. Skače na ulične znakove, bandere, napisane pičke na tarabi. Napada sve što se miče, muče ili bleji... Poželjan za izbegavanje kad je pijan, jer mu tad i onako jadni kriterijumi sasvim nestaju i tad bi i sebi utero samo da može. Životni moto mu je ''svugde mu je bolje nego u gaćama''
-Brate sinoć sam cugao sa Šajom i Pajom u onoj novoj diskoteci kod okretnice. -Bilo dobro? -Ma bilo dok nije došao tvoj jebeni rođak, onaj strvojeb Kiza. -Auu, jel naradio nešto? -Ma u sekundi se razbežala sva pičetina i ostali sve muški i konobari. -A on? Jel ždero? -Jok, sipo ko u bunar. Kod osmog piva se i flafičasti evakuisali, a onda je počeo da češka muda i onako krvavim očima da gleda u mene... -Ne seri? -Majkemi, usro sam se živ. Pa pola puta do kuće sam mu usput. I šta ću, ja kao idem do kenjare, pa kroz prozorče tutanj kući. -A Šaja i Paja? -Nem pojma brate, nisu dostupni ceo dan...
Jedan trenutak u životu u kome se sve promeni, na gore. Onaj trenutak kad završiš u govnima pa još i pustiš vodu u nadi da će se govna sprati, da ćeš nastaviti svoj život, drugačiji, ali se nadaš boljem. U najgorem slučaju nadaš se da će biti samo drugačiji. U tom trenutku završiš u mešavini pišaće, govana i vode koja se kreće neverovatnom brzinom, brzinom koja dodatno otežava beg iz te smese. Uporno se trudiš da se držiš onog najmanjeg zla, vode. Voda je onaj tračak nade u toj bezizlaznoj situaciji u koju si sebe uvalio, ali govna i pišaća dominiraju u smesi...
(sreda, Milutin seda da gleda utakmicu, prenos iz studija, Strajnić jede govna...) Žena: Ljubavi, donesi mi teglu krastavaca. Milutin: Ženo, jel' vidiš da je počela utakmica? Žena: Ja vidim da ovde pričaju neka dva ružna čoveka i onaj fudbaler što ima onu stranicu na fejsbuku. Milutin: Pa žen... Dobro, idem! (ide do podruma, vraća se sa krastavcima) Milutin: Evo t... Koji je ovo kurac?! Žena: Pa Ezel. Milutin: Koji kurčev Ezel, mamu li mu jebem osmanlijsku?! Daj na prvi, ionako nas je Tijanić pokr'o za utorak, bar u sredu 'oću da gledam Ligu Šampiona, pošto mi Arenu ne pada na pamet da plaćam! Žena: Pa Milut... (par minuta otimanja oko daljinskog, krhka je žena, Milutin izlazi kao pobednik) Milutin: Diž' se iz fotelje! Žena: I kako ja sad da gledam Ezela? A sad je baš zanimljivo! Milutin: Boli me kurac! Imaš internet pa gledaj! Ionako plaćam ADSL da bi se ti dopisivala s' Brankicom, a po ceo dan sedite ovde i pijete kafu koju ja kupujem, krvavo zarađenim parama! Žena: Milutine nemoj tako za Brankicu! I dođi ovamo nađi mi ovo. (Strajnić: ...za dva minuta se uključujemo uživo na Alijanc Arenu...) Milutin: (nalazi Ezela na internetu) Evo ti sad gledaj. (vraća se u fotelju) Pa smanji to ženo! Jaooooo! Žena: Pa kako da gledam? Milutin: Pa isključi jebeni ton, ionako Turke ne razumeš, jebem mu mater! Žena: Pa ne mogu bez tona... Milutin: Uf! Čekaj! (trči do komšije, donosi slušalice) Evo ti, slušaj sad! Žena: Pa kako ovo? Milutin: Lepo, utakneš ovde. Jel' može? (žena ne odgovara) Milutin: Pitam, jel' može?! (žena ne odgovara, Milutin se sa pobedničkim osmehom na licu vraća u fotelju) Žena: (iz sveg glasa, pod uticajem slušalica) Milutine! Milutine, dođi da vidiš ovo! Milutin: (trgnu se kao da bombarduju ponovo) Pu sve ti jebem! Šta se dereš koji kurac?! Žena: (i dalje iz sveg glasa) Da vidiš Ezela! Milutin: Skini jebene slušalice ženska glavo! I boli me kurac za Ezela i Turke! Jedini Turci koji me interesuju se zovu Fenerbahče, igrao sam keca na njih! Žena: Milutine pa ti se kockaš! Milutin: Ne koc... Dete: Kmeeeeeee! Žena: Eto! Sad si i malog probudio! Idi vidi, možda se ukakio, duša mamina. Milutin: A što ti ne ideš? Počela mi je utakmica, ti onako ti možeš da staviš pauzu! Žena: Pa ne mogu Milutine. Odmeni me jednom, vidiš da sam u sedmom mesecu. Milutin: Pu jebem te Milutine, da te jebem! (Milutin ustaje, oblači jaknu) Žena: Pa gde ćeš Milutine? Milutin: Idem u kladionicu da gledam utamicu! Žena: Idi! Ja ionako nisam bitna! Idi kockaj se! (seda u fotelju) Ej Milutine... Milutin: Šta je sad?! Žena: Nemoj da ideš kolima. Danas, kad sam išla kod Brankice, izlazio je neki beli dim ispod haube, zaboravila sam da ti kažem. Milutin: Pu! Pu, jebem te živote! (pogled na gore, ruke na glavu, obraća se Bogu) Pa što me jebeš?! Slavim tri dana, preslavljujem, celu kuću sam ikonama oblepio, k'o u crkvi da živim, i zašto me i dalje jebeš?! Žena: Zašto sad vičeš? Vidiš da dete plače! Milutin: E moj Milutine, pomnožio si ti život sa nulom još kad si se oženio! Pu! Ma jeb... Ma boli me kurac za sve! Ionako ako potrčim stižem do petnaestog minuta! Žena: Ali Milut... Milutin: MRŠĆI!
Brzo i pragmatično odrađivanje nečega, bez obzira na moguće negativne posledice ili smetnje u izvršenju. Ime dobila po kralju Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjići (u narodu poznatom kao, jelte, kralj Milutin), koji je bio prvi zastupnik ove metode, podigavši četrdeset crkava od Dalmacije do Jerusalima, trsivši pet žena, pustivši muda toliko da je jedini u Evropi pobedio tatarsku hordu kana Nogaja, oslepevši sina koji se kurčio da mu uzme tron. Verovatno veći baja i od cara Dušana.
(Zamak Nemanjića u Nerodimlju, Leta Gospodnjeg cuie (iliti po današnjem računanju 1315)) Gospodar Boleslav ulazi na kapiju. Boleslav: Di ga je Milutin? Čuvar: Eno ga gore, opet je upao u neki trip da gradi manastir. Boleslav ulazi u svečanu salu. Milutin: ... i tako ti kažem, oću da mi sagradiš brod crkve od slonovače i zlata, a baci i malo rubina, nemoj da štediš da ne prođeš ko majstor Đurđije na tavče. Arhitekta: Razumem ja gospodaru, ali ne možemo ovde da turimo slonovaču, ima padne crkva sa stene pravo u more. Milutin: Onda raznesi stenu. Arhitekta: Ali gospodaru, ta stena ima četres iljada stopa, kako da je raznesem? Milutin: Otkud ja znam, ti si taj arkitekta ili kako se već sad to moderno kaže, ti bi to trebao da znaš, koj smo te kurac slali kod Jonisa u Smirnu, da viriš mladim Grkinjama pod suknje i piješ vino, pizda li ti materina? E de si Boleslave, kućo, nema te 100 godina, nešto si mi oslabio, šta je, nema više divljači kod tebe dole u Makedoniji, a? Boleslav: Ma nešto slabo ove godine, moram da se zadovoljim običnim prasećim i ponekim fazanom, nego nisam zato došao... Milutin: OOOOJ HREEELjLjAAAAAAAA! Hrelja: Izvolite, Vaše Veličanstvo. Milutin: Slušaj 'vako. Ima d'odeš gore do Raške, i vikneš vojvodi Momčilu da nalovi četres iljada srndaća i tries iljada jelena za mog druga Boleslava. On će verovatno da se nećka, u fazonu "nemam toliko", ali da mu kažeš da će da mu u suprotnom dođe Milutin, pa ima da najebe gore nego onomad kad mu je tašta sručila istopljeno zlato na noge kad ju je nazvao debelom Mađaricom. Jasno? Hrelja: Jasno, Vaše Veličanstvo. Milutin: E vidiš Boleslave, nešto sam naumio da sagradim još jedno 20 crkava, pa da pređem polako da gradim zidove, reče mi Nebojša kad je bio dole u Carigradu da su došli neki što jedu kerove, kako ono reče da se zovu....Šinezi, Minezi, neki takav zonfić, pa da su oni bili nekad davno u tripu da se pregrade on Mongola, te su izgradili zid duž cele granice, te sam ja mislio kad mi osvojimo Carigrad, Rim i Jerusalim, biće nam dosta, onda ćemo da se i mi ogradimo, al' da bude po jedan zlatni toranj na svakih 200 stopa. Boleslav: Da ne bude malo mnogo to, a? Milutin: Ma dobro, može i na 210 stopa. Ulazi čelnik Joakim. Joakim: Presvetli gospodaru, hteo sam da ti javim da se vaši sinovi Stefan i Konstantin opet takmiče ko će da poseče više vizantijskih vojskovođa, iako ste im vi to izričito zabranili. Milutin: I ko vodi? Joakim: ...Pa ja mislim Stefan, bar je vodio trinaest razlike, sad je negde prošlo poluvreme. Milutin: Ma pusti ih, nek se igraju deca. Nego ja imam jedan zadatak za tebe. Joakim: Recite, kralju. Milutin: Juče sam primetio da mi je Džeki nešto nervozan, izgleda da ga onaj Josif nije hranio dovoljno, pa sam ga preventivno obesio za noge na Zvečansku tvrđavu. Elem, pošto izgleda da magacin nema dovoljno hrane, moraćemo opet da idemo po zalihe. Joakim: Je l' opet Tatare, gospodaru? Milutin: Njih ćemo, mada mi je onaj prethodni kontingent izgledao kao neukusan za Džekija. Ako opet ne budu valjali, preći ćemo na Mađare, reko mi veterinar da oni imaju više proteina. Imaš tri dana da mi dovedeš jedno 200-300 Tatara, ali dobre da mi izabereš. Joakim: Bojim se da nećemo stići da ih izaberemo baš za tri dana... Milutin: Dva dana. Joakim: Ali... Milutin: Dan i po i idete sa drvenim sabljama. Joakim: Razumem, gospodaru. Milutin: I nemoj više da me nerviraš, ima da prođeš kao Vujica vojvoda sledeći put. Joakim: A kako je on prošao, gospodaru? Boleslav: Jesi primetio kako ćopa na levu nogu? Joakim: Da Boleslav: E pa to mu je iz detinjstva, kad je mazno dijamantski kliker Milutinu. Milutin: Dobar je čovek, ali dijamantski kliker je dijamantski kliker. Joakim odlazi. Milutin: Nego, što si ti beše Boleslave uopšte dolazio? Boleslav: Pa danas vam je svadba, kralju? Milutin: Svadba!? Boleslav: Pa da, jel se sećate da vas je mađarski kralj molio onomad kad ste ga uvatili za gušu da ga ne udavite u Tisi, već vam je dao onu svoju sestru za ženu. Milutin: Au, pa ja se toga ne sećam. Moram da batalim medovinu, izgleda da mi je neko stalno truje, valjda su zato danas umrli ona trojica što sve probaju pre mene, a i ja osećam neku gorušicu ceo dan. Boleslav: Biće da je tako, nego šta ćemo za ovu svadbu. Milutin: A jel bar neka pička? Boleslav: Pa nije da nije, kažu da ga je pola mađarskih grofova bacalo svakog dana misleći na nju u poljskim veceima. Milutin: Pa dobro, poslužiće koji dan.
Kada vam je kursor miša na start meniju (dole levo), a želite da zatvorite aplikaciju klikom na "X" (gore desno), a vi ne pomerajući nijedan deo tela zovnete ćaleta da dođe iz druge sobe da vas zaljulja ne bi li se kursor i "X" poklopili.
Sin: "Ćale! Dođi opet da me zaljuljaš nisu mi se poklopili strelica i iks!"
Ćale: "Ratosava, mislim da je krajnje vreme da ga otrujemo!"
Sin: "Tataaaa!"
Ćale: "Stižem sine! Sad će i jedan sokić mama da ti napravi, sigurno si ožedneo!"
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose. Grom iz vedra neba! Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre. A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo? - Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno. - Ooo da, znam. - Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI! - Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna? - Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao! - Dooobro, polako. Samo bez panike! - Ne paničim!!! - Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m? - Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga! - Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako... I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam... Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san. Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje... Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm... A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju. Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Kažemo za izuzetno nestabilnu osobu, koja ne može da iskontroliše svoje kleptomanske porive.
- Izvinite gospodine, ne možete da prolazite ovuda, ovi eksponati su izuzetno vredni i osetljivi..! - Aha oprostite. Samo tražim sočivo, ovamo se negde otkotrljalo majku mu. - Ajde požurite. :u motorolu: Obrati pažnju na ovoga, izgleda mi k'o da bi i golubu hleb ukrao.
Tipičan francuski ljubavni tragičar - romantičar. Zaljubi se u pogrešnu, pokušava na najnežnije moguće načine da joj udovolji ali avaj. On uopšte nije luzer kako neki smatraju nego lik koji živi život punim plućima. Bori se za ljubav do poslednjeg daha. Ponekad se desi da je dobije ali šta tada on radi? Beži jer je skapirao da mu to ništa dobro neće doneti. Naročito ne ofarbana mačka. Zamislite njihovu decu. I uvek na kraju kaže jednu pametnu rečenicu ili pitanje ljubavi.
- Zašto senke ženske beže kada jedino što žele je da budu uhvaćene? - Zdravo mala... Ja sam oličenje ljubavnika. - Iako do nje imam glavobolju.... ŽIVELA LjUBAV!
Kada piplmetar kaže: "Pipla bez". Kada kamerman kaže: "A mogao sam da pišem pesme" i krene da se besi, opet. Kada predajnik televizije baca signal do kraja odgovarajućeg atara. Kada producent, hm, pa dobro, kad nema producenta. I kada pored svega navedenog oni ne vide razlog da odustanu, razlog da obore kralja. Ko su oni? Naši junaci su svojevrsni šerpasi, spremni da se iz nedelje u nedelju penju na ovu planinu besmisla, najčešće u sastavu: voditelj (i sam nosilac zahvalnice za učešće na Šahijadi u Trogiru) i velemajstor opskrbljen magnetnim figurama (za tablom).
Voditelj: Dobro veče dragi gledaoci i dobrodošli u još jedno izdanje emisije :"Prvo Skoči Pa Reci Top". Sa Vama su kao i obično šahovski velemajstor Milivoje Kerkez i moja malenkost Jordan Hadžimarković. Večeras će naš Milivoje analizirati duel koji su 1973. godine odigrali Rangorat Bramakrišna i Sergej Sergejevič Boršč u okviru manifestacije "Dani Božura" u Pertu. Velemajstor: Dobro veče, ili što bi mi šahisti rekli "Kad imaš figuru viška, svaka je kraljica žiška". Voditelj: Hahaha Milivoje, duhovito kao i uvek. Velemajstor: Dobro, dosta smo se šalili, da krenemo sa analizom ove predivne partije. Sve me žmarci podilaze od uzbuđenja. Tako tipično za Boršča, bele kugle, igru počinje građenjem takozvanog "Pojasa Nevinosti" štiteći kraljicu lovcem i topom na g6 i g8. Bramakrišnin odgovor bio je takođe očekivan, koristeći čuveni napad Levi-Vilander pokušava da ce probije skakačem, putanjom C5 E3 C6 E5 H5 A4 C2 D4 D5 ali biva odbijen. I kada se očekivalo da Boršč odigra.. Voditelj: Pretpostavljam "Temišvarski hazard"? Velemajstor: Upravo, on apsolutno neočekivano odigrava "Hačaturijanov bajpas" i stvara disbalans vodenih i vatrenih figura. Dalje..
Zvrrrrrrrrr...
Voditelj: Izgleda da imamo nekog gledaoca na vezi :začuđenost uzrokovana prvenstveno saznanjem o posedovanju telefona a zatim i pozivom gledaoca: Izvolite, biće nam drago da čujemo ako imate neko pitanje u vezi ove partije, ili šaha uopšte? Gledalac: Iam jedno pitanje za gosn. Majstora, tog ćoravog tu, recte mi kako se zove ono kad zamene mesta top i lovac? Velemajstor: Pod jedan gosn. Velemajstor, a mesta menjaju top i kralj a ne top i lovac, i to se zove rokada, no.. Gledalac: MOJ TI KURAC KINDERLADA, hahahahahahaha, al sam ti ga šukno, ahahahahaha, šah-mat profesore, šah-mat! Haha... Voditelj: Izvinte zbog ovoga. Gosn. velemajstore možete nastaviti.
