Џорџ Клуни: Овај казан... *њуш њуш* ...користе га за дестиловање једног пића које сам пробао за време рата у Босни...
Нека Пичка Научница: Да ли видиш флаше негде, Џорџе Клуни? Чисто сумњам да се овде праве жестока пића! Већ смо пронашли трагове Ц4, овде је нешто друго у питању!
(кану кап из хладила)
ЏК: Мајку му како је добра.
НПН: Господе, Џорџе Клуни! Та једна кап можда би могла сравнити шест блокова са земљом!
ЏК: Пусти ме аман жено у пичку материну!

-Draga mislim da bi mi leglo jedno ravnanje glave večeras. Pritisak motora je kritičan bejbe, he-he...
-Vidi majstorčino, dva dana bacam ulje po kući, a ti iz garaže pravac u kafanu. Sad možeš sam sebi da balansiraš jajca, i ispustiš ulje.
-A ako ti obećam za sutra generalku u salonu lepote?
-Pali na tuširanje. Čekam te na kanalu...

1. - Gospodine, ne možete tu parkirat; to je mjesto za invalide.
- Ja sam vam emocionalni invalid, tako mi barem tri bivše žene kažu.
- Kolega, imamo šaljivdžiju; prometna i vozačka i izađite iz auta, gospodine.

2. -Zašto si prekinula s Markom?
-Ne želim pričat o tome.
-Pa daj, visok, zgodan, fakultetski obrazovan, bogat, stan, auto i inteligentan; što bi htjela?
- Lik je svjestan da dobro izgleda pa se ponaša kao da je Bogom dan, samo priča o novcu, druži se samo s boljima od sebe kako bi imao više moći, uopće ga ne zanimam ja ni moji osjećaji, već mu služim kao trofej koji će klmat glavom pred ljudima, ali i u krevetu.
- Pa dobro.
- Pa dobro???!!! Pa budi ti sa tim emocionalnim invalidom, sponzo jadna.

Радош: Мама, тата, женим се!
Светлана: Јао, сине, љуби те мајка!
Миодраг: Чекај, Светлана, не залећи се к'о СПС у коалацију! Је ли, магарче, је л' ти то нас зајебаваш којим случајем?
Радош: Дај, ћале, не мрачи, озбиљно вам кажем.
Миодраг: Аха. Је л' женско?
Радош: Како је л' женско, па шта би била, Боки 13?
Миодраг: Не прави ми се паметан, Радоше, него одговори са "да" или "не"! Мислиш да те нисам видео како носиш онај миље око врата место вуненог шала, ви млади данас сви у педере прешли...
Радош: Да, ћале, женско је, са све пи...с-са свим женским особинама.
Светлана: Реци мајци својој како ми се зове снајка!
Миодраг: Чекај, Светлана, где си наскочила к'о СНС на Ђиласа! Како ти се зове та твоја?
Радош: "Та моја" се зове Агњешка.
Светлана: Ју наопако!
Миодраг: Да она није Влахиња, не дај Боже?
Радош: Каква бре Влахиња, Пољакиња.
Миодраг: Није говно него се пас поср'о. Па добро бре, сине, јесам ли ти ја рекао сем Српкиња ниједну нећу да видим у кући?
Радош: Ми се волимо.
Светлана: Ако, нека сте ви мени живи и здрави. А из какве је куће?
Миодраг: Лакше, Светлана, где си навалила са тим питањима? Одакле ти је та твоја и како сте се упознали?
Радош: Агњешка Курвинска и ја смо се упознали зимус у Кракову за Нову годину и...
Миодраг: Јесам ли ти рекао, Светлана, да не треба да га пуштамо нигде за Новака, шта фали новогодишњем програму на РТСу? Али не, ти и твој син запели да иде па ето ти сад.
Радош: ...и ту смо се упознали, дописивали смо се, виђали у Београду кад она дође и сад смо одлучили да се узмемо.
Миодраг: И да се лепо скућите овде у овај наш полусобан стан?
Радош: Таман посла, ја одлазим у Пољску.
Светлана: Какву црну Пољску, мој Радоше?! Па нећете ваљда тамо и свадбу правити?
Радош: Е да, добро ме подсети. Одлазим тамо за две недеље и требаће ми кинта за превоз и венчање.
Миодраг: Чекај мало, Букефале, јеси ли ти нормалан? Како мислиш да сву родбину у Пољску превеземо? И може ли се тамо у ЕУ јести свињетина за свадбу, мени рек'о комшија Житомир да то не може?
Радош: Ћале, нема свадбе. Агњешка и ја ћемо се венчати у Лођу, никаква светковина, само у општини и цркви.
Светлана: А има тамо наша црква у том Лоћу?
Радош: Лођу. Нема, у католичкој катедрали ћемо се венчати, наравно чим се ја крстим. Па боље тамо, Агњешкини су нам узели диван стан у самом центу Лођа а овде бисмо се гурали нас четворо.
Светлана: Ајме мени!
Миодраг: Добро, сине. Даће ти отац паре, да се не брукаш пред Пољацима.
Радош: Хвала, ћале, нисам ово очеки...
Миодраг: Да се не брукаш тамо ни случајно. И да, не заборави кад дођеш у Лођ тазбини ноге да опереш.
Радош: Што сад ноге, не разумем?
Миодраг: Па кад већ удајем сина барем да се покаже као добар млади! Јебем ли ти ситно жито, даћу ја теби катедралу у Лођу! Светлана, дајде ми онај дебели каиш, ма шта каиш, дај ону стару цев од радијатора!

Sastav na temu sova:

Sova
Sova je ptica. Ona danju spava, a nocu je potpuno slepa kao slepi mis. Posto ja ne znam puno o sovama pisacu o zivotinji koju znam.
To je krava. Krava je sisar. Ona ima sest strana: gornju, donju, levu i desnu. Na zadnjoj strani je rep, a na kraju repa je jedna cetka. Ona sluzi da se krava brani od muva, da ne bi upadale u mleko. Mleko visi ispod krave. Na prednjoj strani je glava koja sluzi da na njoj rastu rogovi. Rogovi sluze da bi krava bola. Glava sluzi da bi na nju stala usta. Krava jede malo, jer ono sto pojede jede dva puta. Usta sluze i da bi krava mukala. Ako ne muce onda su joj usta puna.
Muska krava je vo. Vo nije sisar.
Meni jos uvek nije jasno kako se dobija mleko.

U batice, imaš nešto za has? Umirem gladan!
Ima. Sad ću da ti spremim monaški švedski sto, pa klopaj!
Monaški švedski sto?
Imam brate nekog hleba od juče i malo soli.
Jooj u koju sam crkvu ja našao da se molim. Pa zar ti nisu tvoji poslali paket?!?
Jesu, al stiže tek večeras.

- Moje saučešće, stvarno nisam znao...
- Hvala...
- Pa šta mu bi, od čega je umro?
- Ma bolje ne pitaj. Pao s krova, nabio se na vile, pa ga krmak vukao po dvorištu, tako sav izmučen ostao na suncu, vrane mu oči iskljucale i na kraju umro od dehidracije...
- Bar se nije namučio...

-Jao dragi, kako bih volela da sad vodimo strasno i divlje ljubav ali nemamo gde, ti nemaš stan, tvoji su po ceo dan u gajbi.
-Hoćemo kod tebe?
-Kakvi bre kod mene, došla mi familija, ima ih više nego obično. Hoćemo u autu?
-Jesi normalna?! Decembar jebote, da mi se jaja u spermint pretvore!

Da bi izdaleka stigli kući sve što treba da uradite je da više verujete navigatoru nego svojim očima. Posle toga zajebite navigator i vratite se svojim čulima. Ima razloga i potrebe za tim jer kretanje zavičajnim gradom najviše liči na ponovno učenje hodanja ... i govora. Da, zablokirao sam u farbari, hteo sam da kupim ... kako se zvaše ... ono čime se popunjavaju rupe i neravnine na zidu ... “Glet masa!” kao EUREKA viknu prodavac. E to, baš to. Kupih jebenu glet masu.

Grad je urbano transformisan ali ne i ljudi. Doduše oni jesu metamorfozirali i “prebacili se” u starija tela, ali su u suštini ostali isti. Gledajući ljude nisam imao utisak nikakvog napretka, jednostavno “pronašao” sam ih u onim istim problemima u kojima sam ih i “ostavio”. Kao da godinama nose istu anakondu oko vrata i nikako da je se reše.

Na kraju sam zaključio da je najzanimljivija stvar koja im se dešava povremeno ispadanje po kojeg zuba, a da vrhuncem zabave smatraju – neodlazak kod zubara, pa onda jedni drugima pokazuju unutrašnjost usta i satima razglabaju o tome kome je teže u životu. Takođe sam primetio i to da broj zuba utiče na sposobnost konzumiranja alkohola, što manje zuba = više alkohola.

Neizbežno, sreo sam drage i stare drugove. Poželeo sam da popričam sa njima o svemu ali je taj entuzijazam brzo iščezao kada je počelo prepričavanje dana kada sam obema rukama obuhvatio malu zadnjicu “engleskinje” i da me jedino po tome pamte. Isti ti drugari su tada mislili da sam to uradio zbog opklade, “engleskinja” je tvrdila da sam se “dokazivao”, a ja sam znao da sam to uradio zato što sam ŽELEO da je opipam. Zanimljivo je da moji drugari i danas misle da sam to uradio zbog opklade. Nažalost ne znam gde “engleskinja” živi danas i šta ona misli o “obuhvatanju” njene čudesne guze.

Izbacivanja iz škole su me spasili, ko drugi nego, profesori fizike i hemije. Kasnije sam morao da im detaljno objasnim kakav je bio osećaj držati “engleskinjino” dupe u šakama. Zanimalo ih, šta ćeš.

Povratak kući ili ...? Pa šta da vam kažem, sve su to samo uspomene, a njih ionako nosite sa sobom kud god da pođete.

- I tako je odvedem ja, bajko, na neku nedovršenu zgradu. Počnem da udaram k'o baba po EI Niš televizoru. Ona, sine, izgrebala dva kvadrata maltera po zidu...

...

- Došla Zora juče da mi pomogne da oberemo grožđe. Mic po mic, Zorin šlic, i odjednom - bam! Uhvatila se, mučena, za šip pa poče da trese gidže, otrese sve ono u pičku materinu...

...

- Ujutru je dodam na fejsu. U podne pošaljem poruku tipa "Ćao, maco, lepa ti profilna". Ona se primi i dogovorimo seks za uveče u jednom hotelu. Upadamo tako ono hotel sa pet zvezdica, više zvezdica nego Bajern, jebem ti sunce... Nakon sedmog puta ona počela da kuka i onako na dok je na kolenima bila kaže "Nemoj više, životinjo". Šta nemoj, kurac, krenem ja i osmi put dok je još onako bila na kolenima. Nakon svega izađem do recepcije nešto da pitam, ono otpala jedna zvezdica, majku ti jebem!

'De si, mačko!?
Na kom si smeru?

Tokom razgovora nekrofil misli u sebi: "Jes' da si grob kao i svi, al' bar si na dobrom mestu!"

„Знао сам за пршуту и кајмак и да успут има серпентина.
Рекли су ми бољег нема од ужичког хероина.
И док возим, питам самог себе: ''Зар је дотле, бог те јебо, дошло?
Зар се сељак одрекао шљиве, зар је време крметине прошло?''
Јеб'о матер своју.”
=====================================
- Брате, шта има?
- Ништа, батице. Вратили смо се с зимовања.
- Како било?
- Кул. Фoра, спуштамо се скопаоника низ оне серпентине, зезање, лудило, цео аутобус пијан и напушен, а Балша се ућутао и гледа у једну тачку.
- Што?
- Била му мука, мењао боје, а у једном тренутку му кренула повраћка и рекли смо возачу да стане, да не би унередио аутобус.
- И?
- И слушај. Отвори му возач врата, а овај излети, оде на супротну страну пута, нагне се преко банкине и баци пеглу у амбис. И поред тога, уповраћа и лоне, и шуљу, и гиље. Крене назад преко друма и однесе га камион с лубеницама који се изненада и ниоткуд створио, сцена отприлике као кад Којот хоће да пређе пругу и налети воз, или као у филму ''Тејкен'' кад загине Француз с аеродрома.
- Не сери? Бедак.
- Тај стил, тебра.

A'sam se učmario matori do jaja mi je...

-Је л' га ослика, стоко пијана?
-Ма, стави га у кревет и не нервирај се, макар ти је улепшао просторију са мало апстракције.
-А да ти апстрактујем фацу мало ја, а?

-Ženo, nisam znao da ovaj tost prave i sa ukusima?
-Jaao stvaaarno? Koji je ukus?
-Ukus slame! Jebo te tost više!