Нека тамо мрачна јаруга где ни нога звери, а камоли човека није крочила. Право одредиште за сав шљам и олош напаћене нам Србије, у којој су некад живели људи.

Fraza koja se koristi kada nešto dugo čekaš.

Neizostavan slogan na navijackim rekvizitima na svim sportskim desavanjima.

Nemilosrdno ubiti boga u nekom. Pridev koji stoji uz čin brutalnog, krimilanog i okrutnog ubistva ili prebijanja, koje se izvodi skoro do neprepoznatljivosti, kako bi nam opisao intezitet i ozbiljnost ove nezapamćene agonije.

**Возач**: Спремите се, полећемо.
**Студент медицине**: Мајсторе, може нека зика?
**Возач**: Може.

♪ ♫ Kад би знао како чезнем док те чекам ту без надеееее, да ми дођеш са осмехом кроз шљивике и ливадеее ♪ ♫

**Студент медицине**: Свака част, мајсторе.
**Возач**: Хехехе, опуштено.

Било је касно поподне кад је аутобус на релацији *Будимпешта – Београд* почео да гази друм. Кренула је нека досадна киша, онако ситна и ретка а опет довољна да нервира и блокира све радове у пољу. "Ластин" бус је, пак, несметано кренуо пут српске престонице иако је једини застој правио пар брисача који је тешком муком успевао да постигне оно чему је намењен. Унутра, као и у свакој сфери живота, различити профили људи мада су им лобање биле некако сличне. На прву лопту, човек би рекао да као такви могу издржати пут до Београда без икаквих баријера и поткачивања али људска психа, темперамент, досада и, пре свега, навике диктирају другачији ритам. А пут је дуг.

**Репер**: Братори, ај леба ти, промени ту станицу или угаси то њесра.
**Возач**: Ало, мајмуне, немој да једеш говна иначе нећеш стићи ни до Кишомбора.
**Репер**: Брате, ништа нисам рекао, ај бар мало јебено смањи?
**Возач**: Да смањим Гагу Мирковић? Па да ли ти знаш да је моја баба из Касидола родом?
**Репер**: Поштујем, брате, само смањи.
**Кондуктер**: Је л' има овде неких проблема?!
**Репер**: Неће да смањи музику, брате!
**Кондуктер**: И не мора, Мићо одврни!
**Возач**: Волуме 86%?
**Кондуктер**: К'о Бог!

Пошто је репер изгубио битку два на један, Драгана Мирковић је завладала аутобусом. Нико се није нешто специјално бунио, осим "копије" Груа. Само је понекад бацио поглед пун мржње ка возачу и кондуктеру који су увелико расправљали да ли је Луче из Касидола боља риба од Вики Миљковић. Тишину су натремице прекидали гласни уздисаји возача коме се Гага ипак више свиђала а репер се у себи кајао зашто је уопште и полазио код тетке у Београд. Одједном, зачуо се муњевит урлик.

**Часна сестра**: КООООЧИИИИИИИИ!
**Возач**: Шта је било, стара мајко?
**Часна сестра**: Неки човек трчи за аутобусом. Маше руком да станете.
**Кондуктер**: Па он носи лопату на леђима?
**Возач**: О, Боже, ко то тамо трчи?

Surova spoznaja početka kraja detinjstva svakog klinca i klinceze.

Albanci koji su emigrirali u Švajcarsku.

Svako neduhovito sranje koje je tebi smiješno a ostalima nije (jer je sranje).

Mešavina žutog i crnog soka. Uglavnom se pije na daćama, svadbama, rodjendanima i ostalim okupljanjima.

Asertivan, a opet direktan, način da nekome kažete da se ne slažete sa njegovim metodama.

Bele smrti prosečnog Srbina.

Iritantna šatro doskočica dežurnih drkadžija koji iz nekog razloga vole da ih okolina oslovljava po nadimku. Po pravilu su taj nadimak smislili sami za sebe, a po imenu može da ih zove samo majka, ljubi ih ona.

Priklještiti jebačevog tukana medju sise ne bi li mu se omogućilo da se lakše istovari.

Sarkastičan izraz za osobu koja od pre Hrista nije svraćatela na određeno mesto.

Мистерија над мистеријама за 10-годишњег клинца.

У акционом филму „Разбијач“ са Сталонеом, Веслијем Снајпсом и Сандром Булок, главног јунака Џона Спартана одмрзавају након неколико деценија снежне робије не би ли ухватио помахниталог и изблајханог Блејда. Џон се буди у свету који се потпуно разликује од оног који га је поспремио у замрзивач као да је у питању прасица која ни октобар није дочекала.
У том су свету сви насмејани и весели попут хипика, иако нико живи не дува, јер је мара забрањена. Баш као и алкохол и со. Тамо се ни не љубе. Нити се јебу. И што је најбитније - нема веце папира. Они користе ТРИ ШКОЉКЕ.

Након сваког гледања овог ремек-дела филмске уметности, моју балаву памет мучила је мистерија три шкољке. Данима је клиначка машта безуспешно покушавала да дочара смислену употребу шкољки у одржавању хигијене у области пркна. Та незамисливост терала је након пар дана на дизање руку од овог проблема.

До следећег емитовања...
(сва срећа, па извесна телевизија нема тенденцију вишеструког репризирања)

Сленговски потенцијал крије се у Сталонеовом одбијању да научи како се користе три шкољке и инаџијском коришћењу хартије, упркос подсмеху околине.

Opseg shvatanja i razumevanja ograničenih ljudi.

Питање које поставља онај луди ујак ил комшија, на које нема тачног одговора.
Поставља се често у присуству родитеља, да ситуација буде још љепша. Постоје и друге мало конкретније варијанте питања, типа:
"Је л' га шиљиш?", "Је л' правиш слатко?", а на самом крају и најдиректније "Је л' га дркаш?".

Hod prouzrokovan zatezanjem noge, u cilju zadržavanja eksplozije proliva, sa povremenim hitlerovskim mahanjem komšijama, kako bi ih skinuo s kurca i nekako stigao do šolje.

Osoba koja nikad ne napada spreda.

Nasa bratska drzava samo kad bije po Amerima I Nato-u