Изузетно зајебано порекло са нотом мистике.

Јесте. Зато што не кувају да би јели, него ради чистог лартпурлартизма. Једном у сто година их прожме надахнуће и онда накупују намирнице у вредности пола плате па сатима у трансу скакућу око шпорета, витлају зејтином по кујни у маниру Џексона Полока, замажу 60 чинија и 12 шерпи од којих се бар једна запали, осам пута им искипи, исеку прст и на крају од свега тога испадну шпагете да се усереш.

Stanje svesti i način života duboko ukorenjen među Srbima.
Paničan strah od najsitnije promene.Svakodnevni ritual počev od kupovine uvek istih dnevnih novina do trpljenja ukućana bez obzira na smrdljive odnose,odlazak na posao koji mrzite,samo zbog straha od promene.
Čovek koji kroz život ide kao voz ili tramvaj,uvek istom trasom,uplašen da će i najmanjim skretanjem izleteti iz koloseka i izazvati potpuni kolaps i havariju.Trgnite se!

Ракијски комплимент.
Одеш негде у госте, звоно, изување, цоке-цоке-цоке, "Јесте стигли?", перјане јакне све једна преко друге на кревету у спаваћој или на чивилуку док не направе прав угао, бубњара еманира топлоту, "Да поседамо", "Јесте за нешто жестоко?", "Вала може", "Ово је моја, да видиш што иде уз пршуту", "Да пробамо", плоп, кло-кло-кло-кло-кло-кло, кло-кло-кло-кло-кло-кло, кло-кло-кло-кло-кло-кло, запуш, "Ево изволте", "Фала", ексирање...
...ракија клизи до желуца и експлодира, талас врућине се диже и удара у чело из ког избија 'ладан зној, долази до кратког споја те поремећаја можданих синапси, па хоћеш да се почешеш а оно прднеш, неко те прекорно погледа али то више није твоја жена него четири Драгане Мирковић, машу прстима на чијим врховима у сребрним оделима плешу валцер Неле Карајлић и Алан Чумак на тактове "Девојке из града" Елтона Џона, простор иза почиње да светли и ето га Краљевићу Марко, носи мираз од сувога злата да ти стару мајку гледа која наилази ока бистра, важнија је од Глорије Павковић и Небојше са њом заједно. Одозго долеће златомуда вила и свима подари по качицу сјеничког кајмака и вруће проје и запева, па чак и за појас задене. И таман да кренеш путем од жуте цигле, где цвета лимун жут, у сусрет Џуди Гарланд у мрежастој мајици и са зечјим репом из дупета у дугиним бојама кад...

Sinonim, skraćenica za:
Izvinite, nisam vas pratio, da li bi bili ljubazni i još jednom mi ponovili ono što ste malopre rekli?

Надобудни, вечно надркани, изузетни опасни експерт друштвено-политичких дешавања и малверзација. Често доводи разноразне небитне ликове и шара их крајње глупим и поприлично већ излизаним питањима. Понекад ми је жао госта, кад видим како га Југо терорише.

Specijalna podvrsta psa mešanca u 99 posto slučajeva žute boje, može biti i muškog i ženskog pola, živi u svim urbanim sredinama i veoma je pitome naravi.
Moze se prepoznati po: kod mužjaka podvijenom repu i uplašenom pogledu kao i uvek spremnog da pobegne zbog toga što ga mnogi ljudi mešaju sa REX-om pa ga gađaju kamenjem, štapovima, cipelama i ostalim priručnim sredstvima. Hrani se ispred pekara i ćevabdžinica fiksirajući pogledom koji kao da kaze "odlomi parče pljeske, ali ne i lepinje i ako može da je bez ljutog ili senfa", odličan u matematici jer je uvežban u brojanju zalogaja i kolicine kalorija koje ćete uneti u organizam, a da ne podelite sa njim.
Kod ženki lako prepoznatljiv model sa sisama do patosa i ogromnim stomakom punim novog potomstva, iako još uvek hrani ili voda sa sobom po 2-3 šteneta.
U prilasku čoveku veoma poverljiva prepoznatljiva po širokom mahanju repom, pametnom i pitomom pogledu u oči i snishodljivom ponašanju, koje kao da kaze "bato će da uzmes jednu kucu".
Hrani se oko kontejnera, blizu velikih gradilišta i uglavnom ima par svojih ljudskih prijatelja koji zive u susednom ulazu i svaki dan donose ostatke jučerašnjeg ručka (kupus, krompir, grašak, pasulj) i sve ono sto jedan pas ne bi trebao da jede.
Da dodam džeki rasa se uvek pari sa Rexom ali je najviše poštovana u našem narodu zbog svoje dobroćudne naravi.

Веома популаран ручак када смо били клинци...

Period kada stidljivo pokrivamo oči kada naletimo na scenu ljubljenja na TV-u, ali trčimo i radoznalo gledamo preko ograde kada neko kolje svinju.

Strah od motike.

Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.

Deo populacije jedne zemlje koji izlazi na ulice i nema 'leba da jede. Ostali deo populacije su ljudi.

Inat koji je prevazišo samog sebe u inaćenju.

Statusni simbol modernog srBskog vernika.

Otac.

Sinonim za "ništa". Obično se koristi kada je "ništa" tačan odgovor na pitanje "šta ću da dobijem", kao marginalno manje vulgarna varijanta izraza "dobićeš kurac".

Neki gadan trenutak kada ljudi prosto izgube ono Liiiii u zivotu, kada postanu nadrkani, depresivni, kada od svega naprave problem, kada prestanu da se raduju, kada ih obuzme pesimizam, kada pocrkaju leptirici i ostala flora i fauna po stomaku, kad nesto jebeno crkne u njima i prestanu da nose onu divnu energiju "sve ce biti u redu". Necu, e necu!

Mnogo loša igrica sa fenomenalnom grafikom.

Od moje drugarice drugarica, pa njena drugarica.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.