Ultimativno oružje. U crtaću sa Duškom Dugouškom onaj ludi Marsovac hteo njime da uništi Zemlju jer mu zaklanja pogled na Veneru.Svaki normalan isfrustriran čovek ga poželi par puta dnevno.
Šetaš ulicom i odjednom se ispred tebe na sred trotoara parkira crni bmw sa zatamljenim staklima i iz njega izlaze dva primata sa profilom neandertalca i dva nakvarcovana stvora sa profilom silikona i ulaze u tuc-tuc kafić-diskić. A tebi se šaka sama steže u pesnicu i pomisliš: "E, da mi je sad erudijum 36, eksplozivni svemirski modulator..."
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko. Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav. Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom. I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!". Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Skripa kreveta pri ustajanju, trapavo sunjanje bosih stopala do kuhinje, otvaranje frizidera uz otpustanje gume na vratima, kontakt rebara polica i boce mleka pri vadjenju istog, odvrtanje poklopca, glb-glb, brisanje brkova od mleka uz kratak smrk, brisanje ruku o majicu, zatvaranje poklopca, ponovno komesanje na polici, prilegnuce gume na vratima frizidera, otvaranje fioka u potrazi za keksom, preturanje po fioci rukom uz dodir raznih suskavih ambalaza, nezno izvlacenje kesice iz fioke, sustavo otvaranje kesice, gresno zavlacenje priblizenih kaziprsta i palca u potrazi za kesom, pobedonosno izvlacenje keksa, hrskanje pri zvakanju, pa jos jedan keksic, jos jedno hrskanje, savijanje kesice i neuspeli pokusaj tihog guranja nazad u fioku, sunjanje nazad u pravcu sobe, udarac u stolicu (jer bi klik prekidaca bio preglasan) uz priguseni bolni jauk, stenjanje, opipavanje zidova uz skakutanje na jednoj, nepovredjenoj, nozi, skriputavo ususkavanje pod jorgan uz bolni, ali zadovoljan, uzdisaj.
Obuka u Dačiji Logan - približno 24000 dinara. Obuka u Pežou 206 - približno 22000 dinara. Obuka u Jugu - neprocenjivo ( 18000 dinara ).
-Pazi ovako, tebi je ovo prvi čas, jel da? -Aha... -Vidi: Ovo ovde ti je kontrolna tabla. Ovde su ti prekidači za migavce. Ovo ti je levi (škljoc) i desni. Desni je malo izanđao tako da moraš malo jače. Ispod sedišta ti je poluga za nameštanje sedišta. Ajde povuci je sad... Malo jače! Jače! Muški! Taaako. Ovo ovde ti je dugme za grejanje, mada ono ne radi neko vreme... Jel imaš toplu jaknu? Ovo su ti maglenke, njih nećemo da uključujemo za sad, desna ne radi... Pazi, auto radi na plin tako da mora taktički da se pali. Aj' kresni ga. Ne tako... mora to pažljivije. Vidi ovo... (op, škljoc, kškškškškškškškšk brm brm brm brrrrrrrrrrmmmmmm) Jel si video kako se to radi? -Aha... -Ajde sad da krenemo. Polako puštaj kvačilo i daj gas... Polako bre! Nije to ovo Lamborđini sine... Vrhom noge... Taaaako. Ajde sad prebaci u drugu polako. -Neće. -Šta neće! (pokušava i sam) Pa jako mora to, gledaj moja desna ruka kak'a je, k'o da sam rođen na vratilu.
Na svetkovinama i saranama, popovi su neizbežni ukras. Mrse muda u krug, kade nas i baju, dok mi za njim govorimo amin i potvrdjujemo ono što ne razumemo.
Popovsko čantranje na sarani: Dabogda i vama nad pločom zapevao, ako mi ne date 3ooo din. aliluja...amin
Skup: prekrst i amin
Popovsko čantranje na venčanju: Neka mladenci žive u bedi i svadji, ukoliko kum ne plati 5000 din. aliluja...amin
Jugoslovenska kafanska čaša polako izumire, zajedno sa kariranim stolnjakom i plekanom pikslom. A bila je čovekov najbolji prijatelj, uvek tu da ga razume i uteši. Njeno prisustvo bilo je nenametljivo, neprimetno, a nezamenjivo. Slava joj! Šta god da piješ iz nje, gusti sok, pivo ili špricer, ništa nema tako dobar ukus kao iz Nje! Dizajner ove čaše bi trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir, Ajnštajnovu nagradu za fiziku i Proletersku značku!!! Nije ni čudo što su Italijani za reč "kuća" izabrali upravo reč "casa" - I mi bismo morali da sledimo ovaj svetli primer!
Grupa najboljih američkih stručnaka razvila je kompjuterski program za dizajniranje najsavršenijeg oružja na svetu. Želeći da dizajniraju najbolji šlem za supervojnike, uneli su sve parametre koji moraju biti zadovoljeni tim novim dizajnom (idealna otpornost na metke, bombe itd). Kompjuter im je nacrtao identičan šlem kakav su upotrebljavali nemački nacisti u Drugom svetskom ratu.
U trenucima dvokolice su iz zajebancije uneli u kompjuter parametre za dizajniranje najsavršenije čaše na svetu (najbolji odnos visina-širina-zapremina, savršeno prileganje uz šaku, najbolja otpornost od lomljenja prilikom pada...), i kompjuter im je nacrtao čašu kakva je bila u upotrebi po kafanama širom Balkana.
