To kazemo kada neko mocniji od nas manipulise nama, malim ljudima i maltretira nas.Sledi primer sta se desava kada se bunimo protiv zuluma.Verovatno ste vec culi:

Majstorova desna ruka. Totalni duduk za bilo šta drugo osim da vuče alat i služi kao vreća za istresanje kad je majstoru loš dan. Obično mlad bez mnogo iskustva i trapav ko slon, ili u već poznim godinama ne uspeli majstor koji misli da zna sve a u stvari ne zna ništa.

Ако је "Кућом се грејао" једна од најгорих српских клетви, онда је "Јебем ти панаију" њен парњак у псовкама.
Како је панаија жито за са'ране, псовка би значила да је онај коме је упућена - умро. Дакле, када неком кажеш "Јебем ти панаију", у једно си спаковао "Црко дабогда", и "Јебем ти..."

Izvinite gospodine, mislim da ste preterali, što mi izuzetno ide na živce, tako da želim da vas ubijem, ali ne smem zato što ću snositi zakonske posledice, te zato želim da vas neka viša sila sjebe umesto mene.
U dve reči.

Poslednja transformacija psovke sopstvenom sinu.

Nastala u očevoj mladosti,dok se još palio na kevu.
Tada je glasila : Jebem ti mater, idi uči.

Sada, kada više ne može da opslužuje svoju ženu :
Jebo ti pas mater,opet si pijan.

Devojka koja planira i ispunjava svoje vreme obavezama i zabavama, umesto da sedi i čeka da je neko pozove. Devojka koja jednostavno kaže ako joj nešto smeta, umesto da ćuti i skuplja negativu u sebi a zatim izlazi drugome na nos. Devojka koja zna da je imati oslonac dobra stvar, ali ume da se izbori sama s problemima ako treba, umesto da ide okolo da cmizdri i moljaka. Kučka je suprotnost krpi, osoba kojoj su krpe nadenule ovaj nezasluženo ružni nadimak, umesto da se na nju ugledaju.

Sinonim za dobru kupovinu.

Omiljeno literarno štivo naših roditelja.

Specifična srpska serija.Polu - dokunetarac o životu na selu pre 50-ak godina, a polu - sapunica koja nema ni uvod, ni razradu ni zaključak. Specifična po tome što se ne može sa sigurnošću reći da li spada u komediju, tragediju, dramu ili horor, kao i po tome što je to jedina serija na svetu koja se emituje i kad se ne emituje (uvek joj je posvećeno pola Žikine Šarenice). Namenjena ljudima koji vode poreklo sa sela, ali su sa njega otišli toliko davno da više i ne pamte kako život na istom izgleda

једном "и тако..."
15 минута кадар пејзажа и Мораве
три пута "Татааааааа"
5 пута "сине Драгане"
шест пута "немо'се љутиш"
...рекламе 5 минута
15 минута болничке просторије
10 минута пејзажи са друге стране Мораве

Трошкови сценографије: гајба пива за локалне мештане и позајмљен трактор

Серија коју би подхитно требало уписати у жанр научне фантастике.

Он све ради наопако и у погрешном тренутку.

Колоквијализам од речи деда или дјед који означава оца једног од ваших родитеља, али се Ђед не постаје тек пуким добијањем унучади, титула Ђеда се заслужује. Ђед је искрени и непатворени pater familias, глава породице, лик који не јебе ни 2% од предвиђеног неку вишу силу или правила.

Ђед је као мали јео попару и качамак јер друго није било, клао се са вуцима око убијеног зеца, ишао до школе 10 километара по снегу кроз разне вукојебине и имао времена и снаге да ту школу заврши, за разлику од тебе који живиш на 50 метара од школе и касниш на први час.

Као млади калфа или ђак гимназије је ломио срца свим младим снашама по вароши и био главни мангуп на корзоу. Не као ти који мислиш да си мангуп ако се тучеш по улици и пијеш пиво, већ дотеран, угланцаних ципела, фризуре са сваком длаком на свом месту, господин човек.

Ђед је војску служио код краља, па га '41. Швабо ухватио и послао у логор негде у Аустрију или Немачку. Ђед је тамо шармирао и креснуо локалну докторку од које је заузврат добио аусвајс. Са аусвајсом је побегао из логора, вратио се пешке у родно место где је одмах узео пушку да том истом Шваби јебе матер поред оне докторке. 4 године се Ђед макљао са њима, Талијанима, Бугарима и ко зна још којим странкама по нашим у песми опеваним вукојебинама. На крају је са Русима ослободио Загреб, а потом се за инат партији оженио Швабицом, али не оном докторком, њу је дотад већ јеб'о неки Енглез или Американац, док је она сирота све њих јаднике упоређивала са Ђедом и маштала о њему.

Он је постао директор неког јавног предузећа зарад својих заслуга у рату и Ђеду је Тито долазио на ноге и са њим се сликав'о. Ђед је '68. кад је Рус упао у Чехословачку тамо лично и потпуно сам отишао да тражи трамваје које је наручио и ови су му морали дати, са њим нема зајебавања, не шљиви Ђед ни Коминтерну ни Совјецки Сојуз.

Касније је цели боговетни рат у Босни преседео испред куће и бројао гранате које падају, јер у односу на оно што је он преживео тај рат је најобичнија зајебанција.

Ђед је у 75. години живота оболео од неког рака, овај кренуо агресивно, али када је сконтао са ким има посла повукао се и сада ћути и смрди ту где је, на Ђеда не сме ако хоће да опстане до даљњег. Ђед данас има 95 година јер Смрт нема муда да дође по њега иако му је Бог обећао максус теренски додатак и надокнаду за прековремено. Па није ваљда луд? Ђед једноставно не умире кад неко други хоће, већ када он одлучи да тако треба.

И дан данас Ђед оде до пијаце 5 километара од куће. Наравно пешке, превоз је за слабиће, буржоазију и колаборационисте. Чисто да се поразговара са домаћинима, подсети младости и купи унуцима воће, јер унуци су на првом месту, нико на њих не сме ударити, ни родитељи ни тамо нека болест. Успут штипне неку младу снашу за образ и добаци јој нешто, онако шеретски, како само он уме. Она се зацрвени и обори поглед као пре 70 и кусур година када је он био у пуној снази. Јер према њему ниједна не остаје равнодушна. Зато што је он, једноставно речено, Ђед. Нешто што ми вероватно никада нећемо бити, јер нисмо достојни те титуле.

Element manje poželjan i od smeha, vetra, ptičjih govana, blata, razblaženog vina, groblja na kom je zabranjeno unošenje hrane, loše reči o pokojniku, šminke na licu žene i drečave odeće i obuće. Zajedno.

Najnoviji izraz koji čuh od mog dede prilikom jutrašnje žučne rasprave sa našim komšijom i velikim rusofilom Vidojem. Proguglah malo i videh da ovaj izraz (poslovica) postoji odavno i da se uveliko odomaćio na našim forumim i raznim sajtovima.

Legendarna izjava kralja Nikole pri obilasku Bijelog Polja, koji su ga ugostili i počastili ni manje ni više nego džigericama. I tada je, ovo izjavivši udario pečat svim tadašnjim i budućim Bjelopoljcima do dana današnjeg a sigurno i mnogim budučim generacijama...

Naprava zbog koje na prvu pomisliš da je osoba pored tebe upravo završila sa probavom sarme koja se od ljeta izgubila u zamrzivaču. A gdje bi je našao iza pet kila mohuna.
Bez obzira koliko je dobra pizda, ne možeš je ozbiljno shvatiti kada zagrije svoj duhan sa okusom acai bobica pa te opali lažnim prdežom po sred pače.

Rečenica ili pomisao koju imaš kada otkineš za nekom ribom a nisi siguran da li je to zaljubljenost ili si samo naložen k`o konj.

To je ono što čitamo u wc-u kada ne ponesemo novine ili neku drugu literaturu.

Znak da se neko popišao po ciginoj kući.