Stanje kada pod nije dno, već vrhunac.
Rečnik / autori
NY
neko-yss6q2xm
na Vukajliji od maj 2020.viđen 8. jun 2020.
0 definicija0 odabranih0 poena
Vrlo optimističan narod. I kad im je vanredno stanje, njima je izvanredno.
Krekovana verzija čoveka.
Kaže se za dvoje nerazdvojnih ortaka. U kraju su poznati i kao Mirko i Slavko. Poznato je da su Badnji dan i Božić uvek jedan do drugoga.
- E video sam danas Ivana i Mišu.Jebote, nikad se ne razdvajaju..
- Ma njih dvojica su k'o Božić i Badnji dan..
Devojka koja puši kurac sa dva prsta.
Parola kojom se vode prsate kandidatkinje za mesto sekretarice, svesne činjenice da šefovi međusobno ne pričaju o masterima i kursevima koje je ista završila, već da li je pogodna za fircanje, da li dobro to radi i koji broj sisobrana nosi.
- Ja sam masterirala finansije, a ti?
- Ja imam dve petice, kontam da će biti dovoljno.
Prvi komentar posmatrača kafanske tuče između kamiondžije grmalja i jazavičastog balavca kome su posle tri piva narasla muda.
-Kuku, dete, pa di si kren'o na Miću Krofnicu, nosi točak od Fapa u jednoj ruci, će ti uzne nogu za privezak.
Gospodin policajac na pristojnoj udaljenosti.
Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.
Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.
Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.
Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.
Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.
- Ali, tata, zašto dvaput okrećeš ključ na bravi. Isti efekat ima i kad jednom okreneš.
-E, sine, što je sigurno - sigurno je...
Pišati.
- E, idem ja na brzaka da odsviram mokranjca...
- Požuri, bus kreće za pet minuta.
Piti polako, natenane, bez žurbe, u stanju potpune duševne i telesne nirvane.
Vidi ove besposličare, po ceo dan samo cevče pivo! Boli njih kurac!
Najmanji, često i najprgaviji lik na igralištu.
- Alo kratki, donesi tu vodu.
- Kurac ti kratak, donesi je sam.
