Hercegovci koji skoknu do mora za vikend.
- Što je ovo, ovakvu gužvu ne pamtim moj Stipe, pukla torba krofni za manje od po ure
- Ma to ovi roling stonsi, dokotrljali se do obale na obdan, nikako da ih dupe nažulja pa da ležaljku uzmu mamicu im vikendašku
Hiperbola za veliki podvig. Nešto na ivici nemogućeg. U prenesenom značenju kod nas Srba - okosna tačka za najveće delo i herojstvo koje neko može da učini.
- Jesi se čuo sa Jelenom?
- Druže, Kosovo da vrati ne bih joj oprostio...
Nužda goni, nevolja gura, a nesreća sela pa se vozi.
Kada ti kamen sa srca padne na bubreg.
Mitska lokacija mira&spokoja koja se obično vezuje za teritoriju bračnih voda, a u koju se paradoksalno često uplovljava tek po isplovljavanju iz pomenutih.
- O, Mile, otkud ti! Nisam te video kod "Ž"-a...pa, otkako si se oženio, xexexe...E, a što ti je krvav rukav, Mile? Mile?
Trebalo bi da označava lepu, mirnu, idiličnu romantičnu vezu, ali ovaj izraz se koristi uglavnom kada nam je mirne luke preko glave, ali nemamo hrabrosti da zaplovimo dalje. Zapravo, mnoge ''mirne luke'' imaju tendenciju da se pretvore u živo blato. Ustaneš jednog dana i shvatiš da ti se veza svela na povremene zajedničke obroke, da seks, ako ga i ima, obavljaš po automatizmu, da je on pustio stomak, a ti dlake i da su vam se svakodnevni razgovori sveli na vremensku prognozu, da krećeš, k'o uspaljena tinejdžerka, da drkaš na loše američke glumce, ili, ne daj Bože, na likove iz turskih serija, a da on, k'o nekad od mame, krije porno časopise pod krevetom. Sjeb. Nema povratka. Ako se nadaš da će ta 101 ruža što ti poklonio kad si mu napomenula da ti je pun kurac više te učmalosti da ti pomogne, slobodno dodaj još jednu, sa'ranjena si tu gde si i to ti je što ti je. Pička si jednostavno. Nemaš muda da tražiš bolje, a nema ni on. Jer, vi ste našli mirnu luku i usidrili svoja debela dupeta koja nećete maknuti, makar doživeli i potop.
Čovek koji je zaveo Boga.
Bože, ti mene zoveš na piće...
Vrhunac boemskog života.
- Brate, čujem da si sinoć završio u nekom jarku. Pričaj šta si radio, ako se ičega sećaš.
- Sinan, Mitar, i flaša od litar... Šta da ti kažem.
Nerešiva enigma i noćna mora za mnoge đake a i neke peofesore, pa se uglavnom izbegava upuštanje u koštac sa istim. U protivnom dolazi do fatalnih posledica.
-Dakle deco, vidim da ste provežbali zadatke iz zbirke kojem sam vam zadao...i...ima li koji što je pravio probleme?
-Ima ovj 374. sa zvezdicom.
-(Kud me jeba đavo da pitam)...Ajde pročitaj pa da vidimo.
-Dat je nejednakostranični ikosaedar koji je upisan u sferu. Poluprečnik sfere je jednak trećini najduže stranice ikosaedra. Oko oba tela opisati elipsu čija je direktrisa jednaka 2 korena iz 3 dužine polare. Najduža stranica ikosaedra je jednaka zbiru koordinata leve žiže elipse. Naći površinu baze prizme koja se dobija presecima ovih tela.
-Ovaj...pa...preskočite slobodno ovaj zadatak...čika Vene je verovatno bio u alkoholisanom stanju kad je ovo pisao.
Pijani autor većine zbirki zadataka iz matematike za srednje škole. Postavlja se pitanje: Da li je i on sam znao rešenja na sopstvene zadatke?
Frustrirani učenik 2. godine gimnazije: Profesorka, možete li da nam objasnite ovaj zadatak što ste nam zadali za domaći? ''Naći sve vrednosti x, za koje postoji bar jedno a, -1<a<2, tako da važi nejednakost (2-a)x+(1-2a)x-6x+(5+4a-a4)<0''.
Profesorka: (...) Niševiću, zapamti pa me pitaj kasnije (u sebi: prokleti Vene!)!
Zgodan manevar nastavnika koji je zatajio sa znanjem. Prebacivanje loptice na publiku - đake, kao kad pevač kod visokih nota na koncertu vikne "ajmo sad vi" i zapali pljugu, dok fanovi oformljuju kakofonijski orkestar.
- Evo i onda... onda ćemo ovde da skratimo, čekaj (u majku mu jebem, ovde je trebalo da ide dva pi da se skrati lepo, ovako ne može, o Vene dabogda crko, čekaj pa možda je on već i umro, ma bugarin, ako je)... elem, ovaj, ovo dovršite za domaći.
______________
- Profesore, a da li može da se uračuna zakrivljenje prostora oko Meseca i dobije tačniji rezultat?
- Opa, imamo Ajnštajna ovde... To ćeš lepo ti da proveriš taman za domaći, nemamo sad vremena, ajmo gotov čas zvoni ...ZVVVVRRRRRR
- Profesore, ima još šest minuta i nije stvarno zvonilo
- ZVRRRRRR bre
Upoznah te slučajno. Nisam imao neko određeno mišljenje o tebi. Nisam te ni zarezivao, nisi mi bio bitan uopšte. Posmatrao sam te. Rešio sam da ti priđem, kao slučajno i zamolim za upaljač. Bio sam arogantan. Takav sam uvek prema strancima. Prema onima od kojih me na neki način strah. Video si to odmah. Nisi pravio frku oko toga kako se ponašam i kako ti se obraćam. Nonšalantno si mi dao upaljač i nastavio da se zezaš. Kupio si me tim jednostavnim činom. Morao sam da spustim loptu i da se unormalim. Pružio sam ti upaljač nazad, a ti mi reče da ga zadržim za svaki slučaj. Rešio sam, probaću da se združim s tobom, pa kako bilo. I bilo je. Bilo je super. Ma šta super, bilo je odlično. Mope smo alkohola zajedno popili, buljuk devojaka zajedno smuvali, hiljadu laži provukli, zajedno faks završili. Postali smo ljudi, zajedno smo odrasli. Rešio si malo da se smiriš i nađeš devojku na duže staze. Ja još nisam bio za tako nešto i svađao sam se s tobom. Govorio sam ti da si cavulja, ovakav, onakav. Pale su teške reči, sve zbog moje gluposti. Nikada to neću prežaliti, ali šta da radim, takav sam - neozbiljan, volim da ih menjam. I to je u redu, ali nisam trebao tebe da sprečavam da živiš svoj život i nađeš svoj put. Prijatelj puput tebe se ne sreće često.
Rasturili smo se tada, svaki je otišao na svoju stranu. Nisi mi prešao preko toga. I ne trebaš. Sam sebi ne mogu to da oprostim. Oženio si se. Nici me čak ni na svadbu zvao. I dete si dobio. Ako, nek’ je živo i zdravo. Sećam se, trebao sam da mu budem kum. Žao mi što nisam. Jebiga, nije do tebe, znam. I dalje sam onaj isti, nesiguran i pomalo arogantan momak, opušten sa ljudima koje voli i neozbiljan sa devojkama. Ali šta god da je bilo brate moj, ja i dalje imam isto mišljenje. Još uvek čuvam tvoj upaljač, iako je odavno prestao da radi. Ako ti ikad nešto zatreba, znaš moj broj.
